Франсоа Мансар

С Википедије, слободне енциклопедије
Франсоа Мансар
Франçоис Мансарт, детаил оф а доубле портраит оф Мансарт анд Цлауде Перраулт, бy Пхилиппе де Цхампаигне
Франсоа Мансар, детаљ двоструког портрета Мансара и Клода Пероа, рад сликара Филипа де Шампања
Име по рођењуФранçоис Мансарт
Датум рођења23 јануар 1598(1598-01-23)
Место рођењаПариз
 Француска
Датум смрти23. септембар 1666.(1666-09-23) (68 год.)
Место смртиПариз
 Француска
ПребивалиштеФранцуска
Држављанствофранцуско
Универзитетстудио Саломона де Бросоа
Занимањеархитекта

Франсоа Мансар (франц. François Mansart; 23. јануар 1598 – 23. септембар 1666) био је француски архитекта коме се придају заслуге за увођење класицизма у барокну архитектуру Француске. Енциклопедија Британика га наводи као највештијег француског архитекту 17. века, чија су дела „позната по високом степену префињености, суптилности и елеганције”.[1]

Мансар је, као што је опште познато, широко користио четворострани, двонагибни гамбрел кров са прозорима на стрмијој нижој падини, стварајући додатни простор за становање на таванима,[2] који је на крају добио име по њему - мансардни кров.

Каријера[уреди | уреди извор]

Франсоа Мансар је рођен у породици мајстора столара у Паризу. Он није био обучен као архитекта; родбина му је помогла да се обучи као клесар и вајар. Сматра се да је научио архитектонске вештине у атељеу Саломона де Броса,[3][4] најпопуларнијег архитекте из времена владавине Анрија IV.

Мансар је био препознат од 1620-их надаље због свог стила и вештине као архитекта, али је имао репутацију тврдоглавог и тешког перфекционисте, који је рушио своје структуре да би почео изнова да их гради. Само су најбогатији себи могли да приуште да он ради за њих, јер су Мансарове грађевине коштале „више новца него што сам велики Турчин поседује”.

Једини преживели пример његовог раног рада је Шато де Балроа, грађевина урађена по наруџбини Гастона, војвода од Орлеанса, започета 1626. године. Сам војвода је био толико задовољан резултатом да је позвао Мансара да обнови његов дворац Блоа (1635). Архитекта је намеравао да у потпуности изнова изгради ту бившу краљевску резиденцију, али његов дизајн је оспорен и само је северно крило реконструисано по Мансаровом дизајну, вешто користећи класичне редоследе. Године 1632, Мансар је дизајнирао цркву свете Марије Анђеоске, користећи Пантеон као инспирацију.[5]

Већина Мансарових грађевина је касније реконструисана или срушена. Најбољи очувани пример његовог зрелог стила је Шато де Мезон, који јединствено задржава оригинални ентеријер, укључујући величанствено степениште. Структура је строго симетрична, са много пажње посвећене рељефу. Сматра се да је најавила и инспирисала неокласицизам 18. века.

У 1640-им, Мансар је радио на самостану и цркви Вал-де-Грас у Паризу, веома пожељној наруџбини од Ане Аустријске. Његово наводна расипност довела је до тога да је смењен прилагодљивијим архитектом, који је у основи следио Мансаров дизајн.

Током 1650-их, Мансар је био на мети политичких непријатеља премијера кардинала Мазарина, за кога је Мансар често радио. Године 1651, они су објавили „Ла Мансараде”, памфлет у коме оптужују архитекту за бесну екстраваганцију и махинације.

Након што је Луј XIV ступио на трон, Мансар је изгубио многе од својих поруџина у корист других архитеката. Његови нацрти за преуређење Лувра и краљевског маузолеја у Сет Денију никада нису изведени, у случају Лувра зато што није био вољан да поднесе детаљне планове.[6] Неке од његових планова накнадно је поново користио његов унук, Жил Арден-Мансар. Мансар је преминуо у Паризу 1666. године.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Главни лик Мансартове архитектуре је племенитост и величанство. Све његове студије тежиле су усавршавању модела антике. Његов профил је имао прецизност и исправност, и мало ко је боље замислио општу дистрибуцију плана од њега. Али замерили су му, што се потпуно удаљио од елеганције и грациозности карактеристичних за век Франсое I, што је преувеличао племенитост и достојанство да би својим зградама дао још величанствености, што је пао у гравитацију. Упркос овом прекору, не може му се ускратити чврст ум, плодна машта, осећај за лепо, а пре свега одбојност према неукусу, што је било прилично ретко у његово време. Колико год скроман, толико и паметан, никада није био задовољан својим цртежима, чак ни кад су освојили гласове познавалаца. Упркос овим недостацима, Франсоа Мансарт је ипак сматран једним од првих француских архитеката.

Већина бројних и цењених грађевина које је подигао Мансарт готово су све нестале и познате су само на гравурама, или са списка који је оставио Шарл Перо.[7][8] Данас, једино што је преостало да се оцени таленат Франсоа Мансара, изван Вал-де-Граса, јесте шато де Мезон-Лафит, који је урезан у седам плоча Маријета.[9] У Паризу је остала само обновљена фасада хотела Карнавалет и протестантски храм у Мереу, улица Сент-Антван. Једина нетакнута зграда која је данас остала је Хотел де Генего,[10] изграђен између 1651. и 1655. године за Анрија де Генега, грофа од Монтбрисона, маркиза де Плансија, краљевог секретара, главног рачуновођу и државног саветника.

Мансарт је популаризовао употребу поткровља.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Шато де Балроа, Мансаров најранији преживели рад
    Шато де Балроа, Мансаров најранији преживели рад
  • Храм Сент Мари де Анж, изграђен као црква свете Марије Анђеоске
    Храм Сент Мари де Анж, изграђен као црква свете Марије Анђеоске
  • Шато де Мезон, дефинишући рад у француској архитектури
    Шато де Мезон, дефинишући рад у француској архитектури
  • Црква оф Вал-де-Грас, изграђена за Ану од Аустрије
    Црква оф Вал-де-Грас, изграђена за Ану од Аустрије

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wестерн Арцхитецтуре - Франце, Енцyцлопæдиа Британница
  2. ^ АМХЕР, 4тх едитион, 2000.
  3. ^ Цоопе, Росалyс (1972). Саломон де Броссе анд тхе Девелопмент оф тхе Цлассицал Стyле ин Френцх Арцхитецтуре фром 1565 то 1630. Лондон: А. Зwеммер. ОЦЛЦ 462335463. Университy Парк: Тхе Пеннсyлваниа Стате Университy Пресс. ОЦЛЦ 533450
  4. ^ Цоопе, Росалyс (1996). "Броссе, Соломон де" ин Тхе Дицтионарy оф Арт, едитед бy Јане Турнер, репринтед wитх минор цоррецтионс ин 1998, вол. 4, пп. 864–866. . Лондон: Мацмиллан. ИСБН 9781884446009.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  5. ^ Пéнин, Марие-Цхристине. „Цоувент дес Филлес де ла Виситатион Саинте-Марие де ла руе Саинт-Антоине”. Томбес Сéпултурес данс лес циметиèрес ет аутрес лиеуx. 
  6. ^  Херберманн, Цхарлес, ур. (1913). „Франçоис Мансард”. Цатхолиц Енцyцлопедиа. Неw Yорк: Роберт Апплетон Цомпанy. 
  7. ^ Морган, Јеанне (1985). Перраулт'с Моралс фор Модернс. Неw Yорк, Берне, Франкфурт ам Маин: Петер Ланг Публисхинг Инц. ИСБН 0820402303. 
  8. ^ „УПИ Алманац фор Туесдаy, Јан. 12, 2021”. Унитед Пресс Интернатионал. 12. 1. 2021. Архивирано из оригинала 29. 1. 2021. г. Приступљено 27. 2. 2021. „…Френцх фаирy тале wритер Цхарлес Перраулт, аутхор оф тхе Мотхер Гоосе сториес, ин 1628…” 
  9. ^ Фром Цоцхин тхе цоллецтион пассед то M. Делоyнес, аудитор ат тхе Цоур дес Цомптес. Ин 1880, тхе Библиотхèqуе Натионале ацqуиред тхе 63-волуме цоллецтион, ин 63 волумес, wхере ит ис кноwн ас тхе Делоyнес Цоллецтион. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2005)
  10. ^ Sis 60, rue des Archives, Paris 3×10{{{1}}}

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Франсоа Мансар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fransoa_Mansar&oldid=27676956”