Фунгицид
Фунгициди (лат. фунгус = гљива + -цид, од оццидере = убити, искоренити) су вештачки или природни пестициди – хемијска средства за сузбијање раста и уништавање гљивица, односно за заштиту биљака и животиња, укључујући и човека, од узрочника гљивичних обољења и поремећаја (микоза).[1][2]
Код биљака се фунгицидима третирају семенке и други репроматеријал, надземни органи и тло (за заштиту корена и осталих подземних органа), а служе и за премазивање озлеђених ткива и органа. Код животиња се примењују локално и симптоматски. Према природи основног активног једињења, фунгициди могу бити:
- неоргански и
- органски, а према начину деловања:
- контактни (спречавају инфекцију – протективно, превентивно или заштитно деловање) и
- системски (сузбијају насталу инфекцију – куративно или терапијско деловање).
На основу порекла, као и остали пестициди, деле се на:
- синтетске и
- природне фунгициде.
Преглед[уреди | уреди извор]
Фунгициди су хемијска једињења или биолошки организми и супстанце биолошког порекла, које се употребљавају за уништавање гљивица и њихових спора.[3] Та једињења спречавају клијање, раст и развој гљива и/или формирање расплодних тела. Гљиве могу изазвати велике штете у пољопривреди, што изазива велике губитке на пољима житарица (на примјер) и огромне губитке прихода узгајивача. Употребљавају се и као заштита људи и осталих животиња од гљивичних обољења.[4]
Фунгициди могу бити контактни, трансламинарни или системски. Контактни фунгициди не улазе у ткиво биљака и штите их само на местима је доспео спреј. Трансламинарни фунгициди се редистрибуирају од горње површине и покривају површину од листа на ниже, тј. непрскане површине. Системски фунгициди се уносе и редистрибуира кроз ксилемске проводне судове.[5]
Већина фунгицида се прави у чврстом и течном облику. Врло уобичајени активни ингредијент им је сумпор,[6] присутан у 0,08% и слабијој концентрацији, а највише до 0,5% код потентнијих фунгицида. Фунгициди у облику праха садрже обично око 90% сумпора и јако су отровни. Осим сумпора, као активе компоненте јављају се и металне компоненте, као на пример неке бакарне соли.
Активне компоненте фунгицида[уреди | уреди извор]
- Једињења бакра: |бакар-хлорид, бакар-оксихлорид, бакар-оксид, "Бордеауx мешавина", квинолинолатни бакар-8, базни бакар-карбонат, бакар-нафтенат, бакар-сулфат, бакар-хромат, олеадо бакра. Мешавина Бордеауx, познат као бордоска или мордовска мешавина или чорба, развијена је у 1882, а састоји се од гашеног креча и бакар сулфата, и била је први ефикасни фунгицид. Током многих деценија користити се у заштити разних биљака, а посебно воћки.
- Једињења живе: каломел (живин хлорид), живин оксид, живин лактата, живин фенил-ацетат), МЕМЦ (метоксиетилмеркуро хлорид), ПМА (живин фенил-ацетат).
- Једињења калаја: Фентин-ацетат (трифенил калај-ацетат), фентин (трифенил калај-хлорид) хлорид, калај-оксид, бутил-пликтран (трихлор калај-хексилхидроксид).
- Медињења цинка: Цинк-хлорид, цинк-хромат, цинк-нафтенат и цинк-олеат.
- Метална једињења: калијум-перманганат, кадмијум-хлорид, гвожђе-сулфат, нео-асозин (фери арсонат монометил), ризоктол (сулфит метиларсеник), урбацид, нафталин хром.
- Једињења сумпора: софрил, креч сумпорни.
- Органофосфорна једињења: Пиразофос, ИБП/китазин, едифенфос, диталинфос.
- Дитиокарбамати: зинеб, манеба, манкозеб, набам, тирам, фербам, бунема, вапам, метирам, метилметирам.
- Карбамати: тиофанат, метал-тиофанат.
- Халохидроугљеници: 1,1-дихлорметан, дибромометан, бромометан, хлорпикрин, угљеник-тетрахлорид, п-дихлоробензен, хексахлоробензен, хлоронеб, додецил амониј-бромид, хаксахлорофен, пентахлорфенол, Изобак (хексахлорофен-монокалијумове соли) итд.
- Ароматична једињења азота: динитрофенол, нитробифенил, ДНОЦ (4,6-динитро-о-крезол), динобутон, текназен, бинапакрил, динокап, нирит, брасикол (ПЦНБ) I други.
- Хинони: хлоранил, дихлон, бензохинон, дитианон итд.
- Анилиди: беноданил, пирокарболид, карбоксин, оксикарбоксин, салициланилид и сл.
- Једињења гванидина: Донин (додецилгуанидин-ацетат), гузатин I други.
- Фталимиди: фолпет, каптан, каптафол, хлоротанолин, диметакион итд.
- Пиримидини: диметиримол, етиримол, бупиримат I други.
- Тиодиазоли: теразол-дазомет, милнеб итд.
- Триазини: анилазин, триадимефон и други.
- Изоксазолони: химексазол, дразоксолон итд.
- Имидазоли: глиодин, бенкмил, тиабендазол, трифлорин, карбендазим и други.
- Остала хетероциклична једињења: тридеморф, хинометионат итд.
- Антибиотици: бластицидин, глиотоксин, гризеофулвин, пилиоксин, фитобактериомицин, касигамицин, валидамицин, ...
- Уља: антрацен, амониј-нафтенат итд.
- Алдехиди, кетони, оксиди: формалдехид, п-формалдехид, алил-алкохол, етилен-оксид, пропилен-оксид итд.
- Биљних екстракти: рекламирани као фитофортификанти или ОМДФ (други или алтернативни начин фитосанитарне одбране).
- Остали: родамин, трапекс (метилсоцианат), дихлофуанид, фенаминосулф и други.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Цампбелл Н. А.; Јане Б. Рееце (2008). Биологy (8тх изд.). Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7.
- ^ Бајровић К; Јеврић-Чаушевић А.; Хаџиселимовић Р., ур. (2005). Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ) Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-1-4.
- ^ Интерацтион оф 2,4,5-трицх|оропхенyлсулпхонyлметхyл тхиоцyанате wитх фунгал спорес[мртва веза]
- ^ Латијнхоуwерс M, де Wит ПЈ, Говерс Ф. Оомyцетес анд фунги: симилар wеапонрy то аттацк плантс. Трендс ин Мицробиологy Волуме 11 462-469
- ^ Муеллер, Дарен. „Фунгицидес:Терминологy”. Иоwа Стате Университy. Приступљено 01. 06. 2013.
- ^ C.Мицхаел Хоган. 2011. Сулфур. Енцyцлопедиа оф Еартх, едс. А.Јоргенсен анд C.Ј.Цлевеланд, Натионал Цоунцил фор Сциенце анд тхе енвиронмент, Wасхингтон DC
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Фунгициде Ресистанце Ацтион Цоммиттее
- Фунгициде Ресистанце Ацтион Гроуп, Унитед Кингдом
- Генерал Пестициде Информатион Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2007) - National Pesticide Information Center, Oregon State University, United States
