Генерализована дистонија

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Генерализована дистонија
Лековима изазвана генерализована дистонија
Специјалностинеурологија, педијатрија
СимптомиГенералисед дyстониа

Генерализована дистонија је редак облик дистоније који се обично рано јавља (најчешће у касном детињству/раном тинејџерском добу).[1] Иако болест обично почиње у удовима, она се затим генералиује на друга подручја, тако да су код ове дистоније болешћу захваћени труп и још најмање два сегмента тела. Међутим најбитнија карактеритистика генерализованих дистонија је да она најчешће захвата труп.[2][3]

У клиничкој слици доминирају нехотични грчеви у стопалу или нози, а затим како болест напредује исти симптоми се јављају и другим удовима и трупа. У већини случајева симптоми напредују до 5 године од почетка болести, а онда се устаљују. Случајеви генерализоване дистоније који почињу након средине двадесетих година су необични и јако ретки.[4]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Патогенеза дистоније је веома сложена и још увијек није до краја објашњена.[5] Захваљујући развитку модерне технологије, данас постоји неколико објашњења настанка различитих типова дистоније. Један од истраживаних механизама су генетске мутације,[6] међу којима су најчешће ДYТ1, ДYТ3, ДYТ6-дистонија.[7]

Дисфункција неуротрансмитера може бити узорок болести

Осим тога, дистонија се повезују се и с одређеном дисфункцијом базалних ганглија,[8][9][10] у којој долази до редукције инхибиторне функције палидума на таламус,[11] што резултује претераном активношћу у премоторном делу мождане коре.[12][13]

Такође, дистонија се повезује и са дегенерацијом малога мозга односно патолошким церебелоталамо-кортикалним путовима.[14][15]

У патогенезу дистонија често спадају и:[16]

  • дисфункција неуротрансмитера (допамин, ацетилколин, ГАБА),[17]
  • дисфункција јонских канала,[18][19]
  • дисфункција интрацелуларне сигнализације.[20]

Врсте[уреди | уреди извор]

Генерализирана дистонија може бити:[21]

  • наследна (узрокована генетским факторима),
  • идиопатска (код које не постоји препознатљив узрок),[22][23]
  • стечена (код које постоји узрок као што је друго нарушено здравствено стање, лекови или мождани удар).[24]

Генерализована дистонија понекад је узрокована и мутацијом гена ДYТ1. Ако пацијент наследи ову мутацију, у 30% слућајева постоји могућност да ће развити ДYТ1 дистонија. Ако носилац овог гена до 30. годину живота оболи од дистоније, постоји велика шанса да се дистонија никад неће развити.

Постоји и низ других гена које узрокују примарни рани почетак генерализоване дистонија укључујући ДYТ5 ген који узрокује редак тип генерализоване дистоније, који повољно реагује на третман допамином и носи назив допа одговорне дистонија.

Ако се не утврди никакав генетски узрок, лекар ће истражити да ли је дистонија „стечена“. Ово може укључивати МРИ скенирање мозга и тестирање на друга ретка стања попут Wилсон-ове болести или синдром накупљања гвожђа у неурону (НБИА - генетско дегенеративно стање у којем се гвожђе таложи у базалним ганглијама мозга).[25]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Знаци и симптоми који доминирају клиничком сликом могу укључивати:[26][27][28]

  • Спазам мишића са или без бола.
  • Закривљени положаји удова или трупа.
  • Ненормално укочен положај удова или трупа.
  • Закривљивеност стопала и/или ноге и/или руке.
  • Брзи трзајни покрети.
  • Необично ходање са савијањем и увијањем торза.

Терапија[уреди | уреди извор]

Леведопа (испитивање леводопе (обично најмање 2 месеца) је адекватно за све примарне дистоније у раном почетку како би се идентификовала дистонија која реагује на допамин).
Третмани друге линије укључуке тетрабеназин (3д модел, који помаже у контроли тремора и нехотичног спазма.
У терапији дистонија која узрокује значајно функционално оштећење, треба размотрит примену ДБС. Она обично започиње применом трихексифенидила
ДБС (дубока стимулација мозга)

Тренутно не постоји познати лек за овај облик дистоније, али одређене могућности у лечења су доступне.[29] Третман се код појединаца разликује, али циљ свих третмана је смањити симптоме болести.[30][31][32]

Орални лекови се углавном прво употребљавају.[33] Испитивање леводопе (обично најмање 2 месеца) је адекватно за све примарне дистоније у раном почетку како би се идентификовала дистонија која реагује на допамин.[34] Ако је ово неефикасно, може се применити антихолинергични лек као што је трихексифенидил, који често може бити од помоћи у контроли мишићних спазама и тремора. Третмани друге линије могу укључивати клоназепам (јак мишићни релаксант) или тетрабеназин (који помаже у контроли тремора и нехотичног спазма),[35] баклофен (ефикасан мишићни релаксант), леветирацетам,[36][37][38] габапентин,[39] ботулински токсин (ботокс),[40][41][42] Комбинација лекова често даје боље резултате.[43][44] Ови лекови могу имати нуспојаве о којима пацијент требали поразговарати са својим лекарем.

Редовне ињекције понекад могу бити корисне у смањењу симптома у неким изолованим подручјима која су погођена дистонијом као што су вилице, руке, стопала или ноге.[45][46]

Хируршка техника позната као дубока стимулација мозга може пружити трајну корист у неким случајевима.[47] Заснована је на пласирању финих електрода у мозак да би се пригушили лажни сигнали који изазивају грчеве мишића.[48][49] [50]Одабир пацијената врши се пажљиво нако детаљног тестирања како би се осигурало да пацијент може имати користи од ове операције.[51][52][53]

Извјештаји показују да пацијенти с примарном дистонијом реагирају боље од оних са секундарном дистонијом, а функција удова и аксијалних мишића може се побољшати више код кранијалне дистоније. Неке студије такође наводе да краће трајање болести може бити повезано с бољим исходом. Међутим, важно је напоменути да чак и међу онима за које се сматра да најбоље реагују на дубоку стимулацију мозга (ДБС),[54] илии пацијенти с примарно генерализираном дистонијом, постоји подскуп који ће имати значајну и трајну клиничку корист након примене оралних лекова.[55] [56] Ако је клиничко побољшање у одређеном тренутку неадекватно, а дистонија узрокује значајно функционално оштећење, треба размотрит примену ДБС. Она обично започиње применом трихексифенидила,[57] постепено све до велике дозе. Затим се често додаје баклофен,[58] као друго средство.[59][60][61] Ако је клиничко побољшање у том тренутку неадекватно, а дистонија узрокује значајно функционално оштећење, размотра се примена ДБС.[62][63][64]

Дубока стимулација мозга (ДБС; Дееп Браин Стимулатион) је фундаментално реверзибилна, неурохируршка интервенција у мозгу која је одобрена широм света за лечење одређених неуролошких болести попут Паркинсонове болести. Колоквијално се користи и термин пејсмејкер (мозга) који је раних 1970-их сковао шпански научник Јосе Делгадо и који наглашава технолошку везу са пејсмејкером.

ДБС је одобрен у ЕУ за лелчење есенцијалног тремора (од 1995), за Паркинсонову болест (1998), за дистонију (2003), опсесивно-компулзивни поремећај (2009) и епилепсију (2010) и повезан је са значајним побољшањима у квалитету живота .боилесника.[64][62]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхен, Роу-Схyан (јун 2005). „[Патхопхyсиологy оф дyстониа]”. Ацта Неурологица Таиwаница. 14 (2): 84—93. ИССН 1028-768X. ПМИД 16008168. 
  2. ^ Албанесе А, Бхатиа К, Брессман СБ, ДеЛонг МР, Фахн С, Фунг ВСЦ, ет ал. Цонцепт анд цлассифицатион оф дyстониа. Мов Дисорд [Интернет]. 2013;28(7):863–73.
  3. ^ Ка?Овск�, Петр (2002). „Дyстониа: А дисордер оф мотор программинг ор мотор еxецутион?”. Мовемент Дисордерс. 17 (6): 1143—1147. ПМИД 12465050. С2ЦИД 30772693. дои:10.1002/мдс.10284.  реплацемент цхарацтер у |ласт1= на позицији 8 (помоћ)
  4. ^ „Генералисед дyстониа”. Тхе Дyстониа Социетy Лондон. јун 2020. Приступљено 23. 11. 2019. 
  5. ^ Бурке РЕ, Фахн С, Марсден CD. Торсион дyстониа: а доубле-блинд, проспецтиве триал оф хигх-досаге трихеxyпхенидyл. Неурологy. 1986;36(2):160–4.
  6. ^ Цлот Ф, Грабли D, Цазенеуве C, Розе Е, Цастелнау П, Цхаброл Б, ет ал. Еxхаустиве аналyсис оф БХ4 анд допамине биосyнтхесис генес ин патиентс wитх Допа-респонсиве дyстониа. Браин. 2009;132(Пт 7):1753–63.
  7. ^ Ди Лаззаро, V.; Оливиеро, А.; Профице, П.; Дилеоне, M.; Пилато, Ф.; Инсола, А.; Делла Марца, Г.; Тонали, П.А.; Маззоне, П. (2009). „Редуцед церебрал цортеx инхибитион ин дyстониа: Дирецт евиденце ин хуманс”. Цлиницал Неуропхyсиологy. 120 (4): 834—839. ПМИД 19268631. С2ЦИД 8340837. дои:10.1016/ј.цлинпх.2009.02.001. 
  8. ^ ДеЛонг МР. Примате моделс оф мовемент дисордерс оф басал ганглиа оригин. Трендс Неуросци. 1990;13:281–5.
  9. ^ Минк ЈW, Тхацх WТ. Басал ганглиа интринсиц цирцуитс анд тхеир роле ин бехавиор. Цурр Опин Неуробиол. 1993;3:950–7.
  10. ^ Намбу А. Севен проблемс он тхе басал ганглиа. Цурр Опин Неуробиол. 2008;18:595–604.
  11. ^ Алеxандер ГЕ, Црутцхер MD, ДеЛонг МР. Басал ганглиа-тхаламоцортицал цирцуитс: параллел субстратес фор мотор, оцуломотор, “префронтал” анд “лимбиц” фунцтионс. Прог Браин Рес. 1990;85:119–46.
  12. ^ Думбовић L, Ђерке Ф, Фабијанић У, Њирић Н, Мештровић А, Мудровчић M, ет ал. Поремећаји покрета. Гyрус. 2015;3(4):206–8.
  13. ^ Албин РЛ, Yоунг АБ, Пеннеy ЈБ. Тхе фунцтионал анатомy оф басал ганглиа дисордерс. Трендс Неуросци. 1989;12:366–75.
  14. ^ Каји Р, Бхатиа К, Граyбиел АМ. Патхогенесис оф дyстониа: ис ит оф церебеллар ор басал ганглиа оригин? Ј Неурол Неуросург Псyцхиатрy. 2017;јннп-2017-316250.
  15. ^ Витек ЈЛ. Патхопхyсиологy оф дyстониа: а неуронал модел. Мов Дисорд. 2002;17:С49–62.
  16. ^ Витек ЈЛ, Гироуx M. Пхyсиологy оф хyпокинетиц анд хyперкинетиц мовемент дисордерс: модел фор дyскинесиа. Анн Неурол. 2000;47:С131–40.
  17. ^ Харwоод Г, Хиеронс Р, Флетцхер НА, Марсден CD. Лессонс фром а ремаркабле фамилy wитх допа-респонсиве дyстониа. Ј Неурол Неуросург Псyцхиатрy. 1994;57(4):460–3.
  18. ^ Неубауер D, Фрелих Ј, Зупанциц Н, Копац С, Циндро-Хеберле L. Пyрувате дехyдрогенасе дефициенцy пресентинг ас дyстониа анд респондинг то леводопа. Дев Мед Цхилд Неурол. 2005;47(7):504.
  19. ^ Хеад РА, де Гоеде ЦГ, Неwтон РW, Wалтер ЈХ, МцСхане МА, Броwн РМ, ет ал. Пyрувате дехyдрогенасе дефициенцy пресентинг ас дyстониа ин цхилдхоод. Дев Мед Цхилд Неурол. 2004;46(10):710–2.
  20. ^ Скогсеид ИМ. Дyстониа - неw адванцес ин цлассифицатион, генетицс, патхопхyсиологy анд треатмент. Ацта Неурол Сцанд Суппл. 2014;129(198):13–9.
  21. ^ Фахн С. Цонцепт анд цлассифицатион оф дyстониа. Адв Неурол. 1988;50:1–8.
  22. ^ Бернард Г, Ванассе M, Цхоуинард С. А цасе оф сецондарy дyстониа респондинг то леводопа. Ј Цхилд Неурол. 2010;25(6):780–1.
  23. ^ Схимоизуми Х, Окабе I, Кодама Х, Yанагисаwа M. Метхyлмалониц ацидемиа wитх билатерал МРИ хигх интенситиес оф тхе глобус паллидус. Но То Хаттатсу. 1993;25(6):554–7.
  24. ^ Којовиц, Маја; Пареéс, Исабел; Кассаветис, Панагиотис; Паломар, Францисцо Ј.; Мир, Пабло; Тео, Јамес Т.; Цордивари, Царла; Ротхwелл, Јохн C.; Бхатиа, Каиласх П.; Едwардс, Марк Ј. (2013). „Сецондарy анд примарy дyстониа: Патхопхyсиологицал дифференцес”. Браин. 136 (7): 2038—2049. ПМИД 23771342. дои:10.1093/браин/аwт150. 
  25. ^ Мидгард Р, Аарли ЈА, Јулсруд ОЈ, ет ал. Сyмптоматиц хемидyстониа оф делаyед онсет. Магнетиц ресонанце демонстратион оф патхологy ин тхе путамен анд тхе цаудате нуцлеус. Ацта Неурол Сцанд1989;79:27–31
  26. ^ Еспаy, Алберто Ј.; Морганте, Францесца; Пурзнер, Јамие; Гунрај, Царолyн А.; Ланг, Антхонy Е.; Цхен, Роберт (2006). „Цортицал анд спинал абнормалитиес ин псyцхогениц дyстониа”. Анналс оф Неурологy. 59 (5): 825—834. ПМИД 16634038. С2ЦИД 21492057. дои:10.1002/ана.20837. 
  27. ^ Намбу А, Токуно Х, Такада M. Фунцтионал сигнифицанце оф тхе цортицо–субтхаламо–паллидал ‘хyпердирецт’ патхwаy. Неуросци Рес. 2002;43:111–7.
  28. ^ Нyгаард ТГ, Такахасхи Х, Хеиман ГА, Сноw БЈ, Фахн С, Цалне ДБ. Лонг-терм треатмент респонсе анд флуородопа поситрон емиссион томограпхиц сцаннинг оф паркинсонисм ин а фамилy wитх допа-респонсиве дyстониа. Анн Неурол. 1992;32(5):603–8.
  29. ^ Брессман СБ, Греене ПЕ. Треатмент оф хyперкинетиц мовемент дисордерс. Неурол Цлин. 1990;8(1):51–75.
  30. ^ Ортх, Мицхаел (2009). „Трансцраниал магнетиц стимулатион ин Гиллес де ла Тоуретте сyндроме”. Јоурнал оф Псyцхосоматиц Ресеарцх. 67 (6): 591—598. ПМИД 19913663. дои:10.1016/ј.јпсyцхорес.2009.07.014. 
  31. ^ Бyл Н, Мерзеницх M, Цхеунг С, Беденбаугх П, Нагарајан С, Јенкинс W. А примате модел фор студyинг фоцал дyстониа анд репетитиве страин ињурy: еффецтс он тхе примарy соматосенсорy цортеx. Пхyс Тхер. 1997;77:269–84.
  32. ^ Видаилхет M, Верцуеил L, Хоуето ЈЛ, Крyсткоwиак П, Бенабид АЛ, Цорну П, ет ал. Билатерал дееп-браин стимулатион оф тхе глобус паллидус ин примарy генерализед дyстониа. Н Енгл Ј Мед. 2005;352(5):459–67.
  33. ^ Рице Ј, Wаугх MC. Пилот студy он трихеxyпхенидyл ин тхе треатмент оф дyстониа ин цхилдрен wитх церебрал палсy. Ј Цхилд Неурол. 2009;24(2):176–82.
  34. ^ Фахн С. Хигх досаге антицхолинергиц тхерапy ин дyстониа. Неурологy. 1983;33:1255–61.
  35. ^ Гуаy ДР. Тетрабеназине, а моноамине-деплетинг друг усед ин тхе треатмент оф хyперкинетиц мовемент дисордерс. Ам Ј Гериатр Пхармацотхер. 2010;8(4):331–73.
  36. ^ Зесиеwицз ТА, Лоуис ЕД, Сулливан КЛ, Менкин M, Дунне ПБ, Хаусер РА. Субстантиал импровемент ин а Меиге’с сyндроме патиент wитх леветирацетам треатмент. Мов Дисорд. 2004;19(12):1518–21.
  37. ^ Херинг С, Wеннинг ГК, Сеппи К, Поеwе W, Муеллер Ј. Ан опен триал оф леветирацетам фор сегментал анд генерализед дyстониа. Мов Дисорд. 2007;22(11):1649–51.
  38. ^ Тарсy D, Рyан РК, Ро СИ. Ан опен-лабел триал оф леветирацетам фор треатмент оф цервицал дyстониа. Мов Дисорд. 2006;21(5):734–5.
  39. ^ Палиwал ВК, Гупта ПК, Прадхан С. Габапентин ас а ресцуе друг ин D-пеницилламине-индуцед статус дyстоницус ин патиентс wитх Wилсон дисеасе. Неурол Индиа. 2010;58(5):761–3.
  40. ^ Дресслер D. Ботулинум тоxин фор треатмент оф дyстониа. Еур Ј Неурол. 2010;17 Суппл 1:88–96.
  41. ^ Дресслер D, Бенецке Р. Аутономиц сиде еффецтс оф ботулинум тоxин тyпе Б треатмент оф цервицал дyстониа анд хyперхидросис. Еур Неурол. 2003;49(1):34–8.
  42. ^ Науманн M, Царрутхерс А, Царрутхерс Ј, Аурора СК, Зафонте Р, Абу-Схакра С, ет ал. Мета-аналyсис оф неутрализинг антибодy цонверсион wитх онаботулинумтоxинА (БОТОX(Р)) ацросс мултипле индицатионс. Мов Дисорд. 2010;25(13):2211–8.
  43. ^ Папапетропоулос С, Сингер C. Импровемент оф цервицо-трунцо-брацхиал сегментал дyстониа wитх топирамате. Ј Неурол. 2006;253(4):535–6.
  44. ^ Сулливан КЛ, Хаусер РА, Лоуис ЕД, Цхари Г, Зесиеwицз ТА. Леветирацетам фор тхе треатмент оф генерализед дyстониа. Паркинсонисм Релат Дисорд. 2005;11(7):469–71.
  45. ^ Греене П, Схале Х, Фахн С. Еxпериенце wитх хигх досагес оф антицхолинергиц анд отхер другс ин тхе треатмент оф торсион дyстониа. Адв Неурол. 1988;50:547–56.
  46. ^ Андреwс C, Авилес-Олмос I, Хариз M, Фолтyние Т. Wхицх патиентс wитх дyстониа бенефит фром дееп браин стимулатион? А метарегрессион оф индивидуал патиент оутцомес. Ј Неурол Неуросург Псyцхиатрy. 2010;81(12):1383–9.
  47. ^ Бyл НН. Фоцал ханд дyстониа маy ресулт фром аберрант неуропластицитy. Адв Неурол. 2004;94:19–28.
  48. ^ Магаринос-Асцоне CM, Регидор I, Гомез-Галан M, Цабанес-Мартинез L, Фигуеирас-Мендез Р. Дееп браин стимулатион ин тхе глобус паллидус то треат дyстониа: елецтропхyсиологицал цхарацтеристицс анд 2 yеарс’ фоллоw-уп ин 10 патиентс. Неуросциенце. 2008;152:558–71.
  49. ^ Старр ПА, Турнер РС, Рау Г, Линдсеy Н, Хеатх С, Волз M, ет ал. Мицроелецтроде-гуидед имплантатион оф дееп браин стимулаторс инто тхе глобус паллидус интернус фор дyстониа: тецхниqуес, елецтроде лоцатионс, анд оутцомес. Неуросург Фоцус. 2004;17:Е4.
  50. ^ Купсцх А, Бенецке Р, Муллер Ј, Троттенберг Т, Сцхнеидер ГХ, Поеwе W, ет ал. Паллидал дееп-браин стимулатион ин примарy генерализед ор сегментал дyстониа. Н Енгл Ј Мед. 2006;355(19):1978–90.
  51. ^ Лозано АМ, Ланг АЕ, Галвез-Јименез Н, Миyасаки Ј, Дуфф Ј, Хутцхинсон WД, ет ал. Еффецт оф ГПи паллидотомy он мотор фунцтион ин Паркинсон’с дисеасе. Ланцет. 1995;346:1383–7.
  52. ^ Тисцх С, Зринзо L, Лимоусин П, Бхатиа КП, Qуинн Н, Асхкан К, ет ал. Еффецт оф елецтроде цонтацт лоцатион он цлиницал еффицацy оф паллидал дееп браин стимулатион ин примарy генералисед дyстониа. Ј Неурол Неуросург Псyцхиатрy. 2007;78:1314–9.
  53. ^ Спеелман ЈД, Цонтарино МФ, Сцхуурман ПР, Тијссен МА, де Бие РМ. Дееп браин стимулатион фор дyстониа: патиент селецтион анд оутцомес. Еур Ј Неурол. 2010;17 Суппл 1:102–6.
  54. ^ Васqуес X, Циф L, Гонзалез V, Ницхолсон C, Цоубес П. Фацторс предицтинг импровемент ин примарy генерализед дyстониа треатед бy паллидал дееп браин стимулатион. Мов Дисорд. 2009;24(6):846–53.
  55. ^ Боргграефе I, Мехркенс ЈХ, Телегравциска M, Берwецк С, Ботзел К, Хеинен Ф. Билатерал паллидал стимулатион ин цхилдрен анд адолесцентс wитх примарy генерализед дyстониа–репорт оф сиx патиентс анд литературе-басед аналyсис оф предицтиве оутцомес вариаблес. Браин Дев. 2010;32(3):223–8.
  56. ^ Харидас А, Таглиати M, Осборн I, Исаиас I, Гологорскy Y, Брессман СБ, ет ал. Паллидал дееп браин стимулатион фор примарy дyстониа ин цхилдрен. Неуросургерy. 2011;68(3):738–43.
  57. ^ Сангер ТД, Бастиан А, Брунстром Ј, Дамиано D, Делгадо M, Дуре L, ет ал. Проспецтиве опен-лабел цлиницал триал оф трихеxyпхенидyл ин цхилдрен wитх сецондарy дyстониа дуе то церебрал палсy. Ј Цхилд Неурол. 2007;22(5):530–7.
  58. ^ Форд Б, Греене ПЕ, Лоуис ЕД, Брессман СБ, Гоодман РР, Брин МФ, ет ал. Интратекални баклофен у лијечењу дистоније. Адв Неурол. 1998; 78: 199–210.
  59. ^ Албригхт АЛ, Баррy МЈ, Схафтон ДХ, Ферсон СС. Интратхецал бацлофен фор генерализед дyстониа. Дев Мед Цхилд Неурол. 2001;43(10):652–7.
  60. ^ Мотта Ф, Стигнани C, Антонелло ЦЕ. Еффецт оф интратхецал бацлофен он дyстониа ин цхилдрен wитх церебрал палсy анд тхе усе оф фунцтионал сцалес. Ј Педиатр Ортхоп. 2008;28(2):213–7.
  61. ^ Албригхт АЛ, Ферсон СС. Интравентрицулар бацлофен фор дyстониа: тецхниqуес анд оутцомес. Цлиницал артицле. Ј Неуросург Педиатр. 2009;3(1):11–4.
  62. ^ а б Исаиас ИУ, Алтерман РЛ, Таглиати M. Оутцоме предицторс оф паллидал стимулатион ин патиентс wитх примарy дyстониа: тхе роле оф дисеасе дуратион. Браин. 2008;131(Пт 7):1895–902.
  63. ^ Исаиас ИУ, Алтерман РЛ, Таглиати M. Дееп браин стимулатион фор примарy генерализед дyстониа: лонг-терм оутцомес. Арцх Неурол. 2009;66(4):465–70.
  64. ^ а б Циф L, Васqуес X, Гонзалез V, Равел П, Биолси Б, Цоллод-Бероуд Г, ет ал. Лонг-терм фоллоw-уп оф ДYТ1 дyстониа патиентс треатед бy дееп браин стимулатион: ан опен-лабел студy. Мов Дисорд. 2010;25(3):289–99.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Generalizovana_distonija&oldid=27448449”