Геолошка формација

Геолошки попречни пресек Великог кањона. Црни бројеви одговарају групама формација, а бели бројеви формацијама (кликните на слику за више информација)

Геолошка формација или формација је тело стене које има доследан скуп физичких карактеристика (литологија) које га разликују од суседних тела стена, и које заузима одређени положај у слојевима стена изложених у географском региону (стратиграфски стуб). То је основна јединица литостратиграфије, проучавања страта или слојева стена.

Формирање мора бити довољно велико да се може пресликати на површини или пратити испод површине. Формације иначе нису дефинисане дебљином њихових стенских слојева, која може широко да варира. Оне су обично, али не и универзално, табеларног облика. Могу се састојати од једне литологије (типа стена), или од наизменичних корита две или више литологија, или чак од хетерогене мешавине литологија, докле год их то разликује од суседних тела стена.

Концепт геолошке формације сеже до почетака модерне научне геологије. Тај израз је Абрахам Готлоб Вернер користио у својој теорији о пореклу Земље, која је развијена у периоду од 1774. до његове смрти 1817. године. Концепт се временом све више формализирао и сада је кодифициран у радове попут Северноамеричког стратиграфског кодекса и његових пандана у другим регионима.

Геолошке мапе које приказују где су разне формације изложене на површини су од суштинског значаја за таква поља као што је структурна геологија, омогућавајући геолозима да изводе закључке о тектонској историји региона или предвиђају вероватне локације закопаних минералних ресурса.

Дефинисање формација

Самервил формација састављена је од наизменичних танких слојева две литологије, муљњака и пешчара, испресецаних жилама треће литологије, гипса.

Пермијски и јурски слојеви подручја Колорадо висоравни у југоисточној Јути показују принципе стратиграфије. Ови слојеви чине већи део познатих камених формација у широко размакнутим заштићеним областима као што су Национални парк капитол риф и Кањонландс натионални парк. Одозго надоле: заобљене куполе Навајо пешчара, литичасти, вертикално спојени, црвени Вингејт пешчар, нагибна, пурпурна Чинл формација, слојевите, светлоцрвена Моенкопи формација и бела, слојевита Катлерова формација пешчаника. Слика из Националног рекреационог подручја Глен кањон, Јута.

Навахо пешчар је формација састављена готово у потпуности из једне литологије (пешчењака).

Границе формације изабране су тако да јој дају највећу практичну литолошку конзистентност. Формације не треба да буду дефинисане било којим другим критеријумом осим литологијом. Литологија формације укључује карактеристике као што су хемијски и минералошки састав, текстура, боја, примарне таложне структуре, фосили који се сматрају честицама које формирају стене или други органски материјали попут угља или керогена. Таксономија фосила није валидна литолошка основа за дефинисање формације. Контраст у литологији између формација потребних да би се оправдало њихово успостављање варира у зависности од сложености геологије региона. Формације морају бити у стању да буду разграничене на скали геолошког мапирања која се обично практикују у региону; дебљина формација може се кретати од мање од метра до неколико хиљада метара.

Геолошке формације су типично назване по трајном природном или вештачком обележју географског подручја у којем су први пут описане. Назив се састоји од географског назива, плус било „формација” или описна имена. Примери укључују Морисонову формацију, која је названа по граду Морисон у Колораду и кајбабски кречњак, названом по Каибаб платоу у Аризони. Имена не смеју дуплирати претходна имена формација, тако да, на пример, новоодређена формација не може бити названа Кајбаб формацијом, јер је Кајбабски кречњак већ успостављен као име формације. Прва употреба имена има предност над свим осталим, као што је и прво име примењено на одређену формацију.

Као и код других стратиграфских јединица, формална ознака формације укључује стратотип који је обично типска секција. Типски пресек је идеално добра изложеност формације која показује њену целу дебљину. Ако формација није нигде у потпуности изложена, или ако показује значајне бочне варијације, могу се дефинисати додатне референтне секције. Дуго успостављене формације које датирају од пре модерне кодификације стратиграфије, или којима недостаје табеларни облик (попут вулканских формација) могу заменити тип локалитета за тип секције као њихов стратотип. Од геолога који дефинише формацију се очекује да опише стратотип довољно детаљно да други геолози могу недвосмислено препознати формацију.

Иако формације не треба да буду дефинисане било којим другим критеријумима, осим примарне литологије, често је корисно дефинисати биостратиграфске јединице на палеонтолошким критеријумима, хроностратиграфске јединице на старости стена, и хемостратиграфске јединице на геохемијским критеријумима, а они су укључени у стратиграфске кодове.

Корисност формација

Концепт формално дефинисаних слојева или страта је средишњи део геолошке дисциплине стратиграфије, а формација је основна јединица стратиграфије. Формације могу бити комбиноване у групе слојева или подељене у чланове. Припадници се разликују од формација по томе што их није потребно мапирати на истој скали као формације, мада морају бити литолошки препознатљиви тамо где постоје.

Дефиниција и препознавање формација омогућавају геолозима да повежу геолошке слојеве на великим удаљеностима између изданака и изложености стјеновитих наслага. Формације су у првобитно описане као основни геолошки временски маркери, на основу њихове релативне старости и закона суперпозиције. Поделе геолошке временске скале описали су и поставили хронолошки редослед геолози и стратиграфи 18. и 19. века.

Геолошке формације могу се корисно дефинисати за седиментне стенске слојеве, нискоразредне метаморфне стене и вулканске стене. Интрузивне магнетске стијене и високо метаморфозне стене углавном се не сматрају формацијама, већ су описане као литоодеми.

Остале употребе термина

„Формација” се такође користи неформално за описивање необичних облика (облика) које стене стичу кроз ерозионе или депозитне процесе. Таква формација се напушта када на њу више не утичу геолошки агенси који су је произвели. Неке познате пећинске формације укључују сталактите и сталагмите.

Литература

• Боггс, Сам Јр. (1987). Принциплес оф седиментологy анд стратиграпхy (1ст изд.). Меррилл Пуб. Цо. ИСБН 0675204879. 
• Франк, Адамс Даwсон (1938). Тхе Биртх анд Девелопмент оф тхе Геологицал Сциенцес. Балтиморе: Тхе Wиллиамс & Wилкинс Цомпанy. 
• Нортх Америцан Цоммиссион он Стратиграпхиц Номенцлатуре (новембар 2005). „Нортх Америцан Стратиграпхиц Цоде” (ПДФ). ААПГ Буллетин. 89 (11): 1547—1591. дои:10.1306/07050504129. Приступљено 8. 8. 2020. 
• Гхосх, С.К. (1993). Струцтурал геологy : фундаменталс анд модерн девелопментс (1ст изд.). Пергамон Пресс. ИСБН 0-08-041879-1. 
• Броокфиелд, Мицхаел Е. (2008). Принциплес оф Стратиграпхy. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 111–114, 200. ИСБН 9780470693223. 
• Реy, Јацqуес; Симоне Галеотти, ур. (2008). Стратиграпхy : терминологy анд працтице. Парис, Франце: Едитионс ОПХРYС. ИСБН 9782710809104. 
• Смарт, П.L., анд Францес, П.D. (1991), Qуатернарy датинг метходс - а усер'с гуиде. Qуатернарy Ресеарцх Ассоциатион Тецхницал Гуиде Но.4 ISBN 0-907780-08-3
• Лоwе, Ј.Ј., анд Wалкер, M.Ј.C. (1997), Рецонструцтинг Qуатернарy Енвиронментс (2нд едитион). Лонгман публисхинг ISBN 0-582-10166-2
• Маттинсон, Ј. M. (2013), Револутион анд еволутион: 100 yеарс оф У-Пб геоцхронологy. Елементс 9, 53-57.
• Геоцхронологy библиограпхy Талк:Оригинс Арцхиве
• Дицкин, А. П. 1995. Радиогениц Исотопе Геологy. Цамбридге, Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-59891-5
• Фауре, Г. 1986. Принциплес оф исотопе геологy. Цамбридге, Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-471-86412-9
• Фауре, Г., анд Менсинг, D. 2005. "Исотопес - Принциплес анд апплицатионс". 3рд Едитион. Ј. Wилеy & Сонс. ISBN 0-471-38437-2
• Далрyмпле, Г. Б.; Грове, M.; Ловера, О. M.; Харрисон, Т. M.; Хулен, Ј. Б.; Ланпхере, M. А. (1999). „Аге анд тхермал хисторy оф тхе Геyсерс плутониц цомплеx (фелсите унит), Геyсерс геотхермал фиелд, Цалифорниа: а ⁴⁰Ар/³⁹Ар анд У–Пб студy”. Еартх анд Планетарy Сциенце Леттерс. 173 (3): 285—298. дои:10.1016/С0012-821X(99)00223-X. 
• Лудwиг, К. Р.; Ренне, П. Р. (2000). „Геоцхронологy он тхе Палеоантхропологицал Тиме Сцале”. Еволутионарy Антхропологy. 9: 101—110. дои:10.1002/(сици)1520-6505(2000)9:2<101::аид-еван4>3.0.цо;2-w. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г. 
• Ренне, П. Р., Схарп, W. D., Деино. А. L., Орси, Г., анд Циветта, L. 1997. ⁴⁰Ар/³⁹Ар датинг инто тхе хисторицал реалм: Цалибратион агаинст Плинy тхе Yоунгер. Сциенце, 277, 1279-1280 „Арцхивед цопy” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 10. 2008. г. Приступљено 25. 10. 2008. 
• Пластино, W.; Каихола, L.; Бартоломеи, П.; Белла, Ф. (2001). „Цосмиц Бацкгроунд Редуцтион Ин Тхе Радиоцарбон Меасуремент Бy Сцинтиллатион Спецтрометрy Ат Тхе Ундергроунд Лабораторy Оф Гран Сассо” (ПДФ). Радиоцарбон. 43 (2А): 157—161. дои:10.1017/С0033822200037954. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 5. 2008. г. 
• Брасиер, M D; Сукхов, С С (1. 4. 1998). „Тхе фаллинг амплитуде оф царбон исотопиц осциллатионс тхроугх тхе Лоwер то Миддле Цамбриан: нортхерн Сибериа дата”. Цанадиан Јоурнал оф Еартх Сциенцес. 35 (4): 353—373. дои:10.1139/е97-122. 
• Демидов, I.Н. (2006). „Идентифицатион оф маркер хоризон ин боттом седиментс оф тхе Онега Периглациал Лаке”. Докладy Еартх Сциенцес. 407 (1): 213—216. дои:10.1134/С1028334X06020127. 
• Давид Wеисхампел: Тхе Еволутион анд Еxтинцтион оф тхе Диносаурс, 1996, Цамбридге Пресс, ISBN 0-521-44496-9
• Јулиа Јацксон: Глоссарy оф Геологy, 1987, Америцан Геологицал Институте, ISBN 0-922152-34-9
• Smith, J.B.; Lamanna, M.C.; Lacovara, K.J.; Dodson, Poole; Jnr, P.; Giegengack, R. (2001). „A Giant Sauropod Dinosaur from an Upper Cretaceous Mangrove Deposit in Egypt”. Science. 292: 1704—1707. doi:10.1126/science.1060561. 
• Vickers-Rich, Patricia; Rich, Thomas Hewett (1993). Wildlife of Gondwana. Reed. ISBN 978-0-7301-0315-8. 
• „Fossil sites”. The Virtual Fossil Museum. 2001—2011. 
• „4 Classification of rocks and description of physical properties of rock”. Engineering Geology Field Manual (PDF). 1. US Bureau of Reclamation, Technical Service Center Engineering Geology Group. 1998. стр. 57—90. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 6. 2015. г. Приступљено 7. 6. 2010. 
• Kumpulainen, Risto A. (17. 10. 2016). „Guide for geological nomenclature in Sweden”. GFF. 139 (1): 3—20. doi:10.1080/11035897.2016.1178666 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Olea, Ricardo A.; Sampson, Robert J. (2003). „CORRELATOR, an interactive computer program for high-resolution, lithostratigraphic, well-log correlation.” (PDF). Приступљено 1. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Steno, Nicolas (1916) [1669]. Nicolas Steno's Dissertation Concerning a Solid Body Enclosed by Process of Nature within a Solid: An English Version with an Introduction and Explanatory Notes. Превод: Winter, John. New York, The Macmillan company; London, Macmillan and company, limited. 
• Subcomission on Quaternary Stratigraphy (2002). „Lithodemic stratigraphy”. Приступљено 10. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Voronin, Y.A. (1973). Methodological issues of application of mathematical methods and computers in geology. Novosibirsk, Yakutsk: The Computer Center, Siberian Division of the USSR Academy of Sciences. 

Spoljašnje veze

• International Commission on Stratigraphy
• BGS Open Data Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2013) Геоцхронологицал Онтологиес