Дом из детињства Гранта Вуда, Сидар Рапидс, Ајова, наведен је као једно од најугроженијих историјских места у Ајови.[4]
Вуд је рођен у руралној Ајови, 4 миље (6,43 км) источно од Анамосе, дана 13. фебруара 1891. године, као син Хати Диет Вивер Вуд и Френсис Меривил Вуд.[5][6] Његова мајка је преселила породицу у Сидар Рапидс након што му је отац умро 1901. Убрзо након тога, Вуд је почео као шегрт у локалној металској радњи. Након што је завршио средњу школу Вашингтон, Вуд се уписао у Занатски цех, уметничку школу коју су у потпуности водиле жене у Минеаполису 1910. године.
Пред крај Првог светског рата, Вуд се придружио америчкој војсци, радећи као уметник дизајнирајући маскирне сцене, као и другу уметност.[7]
Од 1919. до 1925. Вуд је предавао уметност ученицима нижих средњих школа у систему јавних школа Сидар Рапидса. Овај посао је обезбедио финансијску стабилност, а његова сезонска природа му је омогућила летња путовања у Европу да студира уметност. Поред тога, узео је одсуство за школску годину 1923–1924 како би могао да проведе целу годину студирајући у Европи.[8]
Од 1922. до 1935, Вуд је живео са својом мајком у поткровљу кочијашнице у Сидар Рапидсу, коју је претворио у свој лични студио у „5 Тернер Али“ (атеље није имао адресу док Вуд није измислио једну).
Од 1922. до 1928, Вуд је четири пута путовао у Европу, где је проучавао многе стилове сликарства, посебно импресионизам и постимпресионизам. Међутим, дело фламанског уметника из 15. века Јана ван Ајка утицало је на њега да преузме јасноћу ове технике и да је угради у своја нова дела. Поред тога, његово путовање у Минхен 1928. било је да надгледа израду витража које је дизајнирао за Меморијалну зграду ветерана у Сидар Рапидсу.[9]
Године 1932, Вуд је помогао у оснивању уметничке колоније Стоун Цити у близини свог родног града како би помогао уметницима да преброде Велику депресију. Постао је велики заговорник регионализма у уметности,[10] држећи предавања широм земље на ту тему.[11] Како се његов класично амерички имиџ учвршћивао, његови боемски дани у Паризу су избрисани из његове јавне личности.[12]
Од 1934. до 1941, Вуд је предавао сликарство на Школи уметностиУниверзитета у Ајови. Током тог времена, надгледао је пројекте осликавања мурала, био ментор студентима, производио разне сопствене радове и постао кључни део универзитетске културне заједнице.
Од 1935. до 1938, Вуд је био ожењен Саром Шерман Максон. Пријатељи су брак сматрали Вудовом грешком.[13]
Сматра се да је Вуд био прикривенихомосексуалац, и да је постојао покушај од стране старијег колеге, Лестера Лонгмана, да га отпусти из моралних разлога и због његовог залагања за регионализам.[14] Критичарка Џенет Маслин наводи да су његови пријатељи знали да је он „хомосексуалац и помало шаљив у својој маскаради као дечак са фарме одевен у комбинезон“.[12] Универзитетска управа је одбацила оптужбе, и Вуд би се вратио као професор да није било његових све већих здравствених проблема.[15]
Прва три степена масонерије - Грант Вуд 1921.
Вуд је био страствени масон и члан ложе Маунт Хермон #263[16] у Сидар Рапидсу, Ајова. Након што је добио 3. степен мајстора масона, насликао је Прва три степена масонерије 1921. године.[17]
Corn, Wanda M. Grant Wood: The Regionalist Vision. New Haven: Minneapolis Institute of Arts and Yale University Press, 1983.
Crowe, David. "Illustration as Interpretation: Grant Wood's 'New Deal' Reading of Sinclair Lewis's Main Street." In Sinclair Lewis at 100: Papers Presented at a Centennial Conference, edited by Michael Connaughton, 95–111. St. Cloud, MN: St. Cloud State University, 1985.
Czestochowski, Joseph S. John Steuart Curry and Grant Wood: A Portrait of Rural America. Columbia: University of Missouri Press and Cedar Rapids Art Association, 1981.
DeLong, Lea Rosson. Grant Wood's Main Street: Art, Literature and the American Midwest. Ames: Exhibition catalog from the Brunnier Art Museum at Iowa State University, 2004.
When Tillage Begins, Other Arts Follow: Grant Wood and Christian Petersen Murals. Ames: Exhibition catalog from the Brunnier Art Museum at Iowa State University, 2006.
Dennis, James M. Grant Wood: A Study in American Art and Culture. New York: Viking Press, 1975.
Renegade Regionalists: The Modern Independence of Grant Wood, Thomas Hart Benton, and John Steuart Curry. Madison: University of Wisconsin Press, 1998.
Evans, R. Tripp. Grant Wood [A Life]. New York: Alfred A. Knopf, 2010 OCLC503041934.
Graham, Nan Wood, John Zug, and Julie Jensen McDonald. My Brother, Grant Wood. Iowa City: State Historical Society of Iowa, 1993.
Green, Edwin B. A Grant Wood Sampler, January Issue of the Palimpsest. Iowa City: State Historical Society of Iowa, 1972.
Haven, Janet. "Going Back to Iowa: The World of Grant Wood", MA project in conjunction with the Museum for American Studies of the American Studies Program at the University of Virginia, 1998; includes list of paintings and gallery.
Hoving, Thomas. American Gothic: The Biography of Grant Wood's American Masterpiece. New York: Chamberlain Brothers, 2005.
Milosch, Jane C., ed. Grant Wood’s Studio: Birthplace of American Gothic. Cedar Rapids and New York: Cedar Rapids Museum of Art and Prestel, 2005.
Seery, John E. "Grant Wood's Political Gothic." Theory & Event 2, no. 1 (1998).
Taylor, Sue. "Grant Wood's Family Album." American Art 19, no. 2 (2005): 48–67.
