Пређи на садржај

Група Светске банке

С Википедије, слободне енциклопедије

Група Светске банке

Зграда Групе Светске банке у Вашингтону
Основана4. јул 1944. год.; пре 79 година (1944-07-04)
Датум оснивања4. јул 1944. год.; пре 79 година (1944-07-04)
ТипМеђународна организација
Правни статусСпоразум
НаменаПривредни развој, елиминација сиромаштва
Седиште1818 Х Стрит Нортвест,
Вашингтон, САД[1]
Чланови189 држава (188 УН земаља и Косово)[2]
ПредседникДејвид Малпас[3]
MD & ЦФОАншула Кант[4]
Главни органУправни одбор[5]
Матична организацијаУједињене нације
Веб-сајтwww.worldbank.org

Група Светске банке (енгл. World Bank Group, WBG) фамилија је од пет међународних организација које дају зајмове земљама у развоју. То је највећа и најпознатија развојна банка на свету и посматрач је Развојне групе Уједињених нација.[6] Седиште банке је у Вашингтону у Сједињеним Државама. Она је обезбедила је око 61 милијарду долара зајмова и помоћи земљама у развоју и земљама у транзицији у 2014 фискалној години.[7] Мисија банке је да постигне свој двоструки циљ окончања екстремног сиромаштва и изградње заједничког просперитета.[7] Укупна позајмица од 2015. године за последњих 10 година кроз финансирање развојне политике износи приближно 117 милијарди долара.[8] Њених пет организација су Међународна банка за обнову и развој (ИБРД), Међународна развојна асоцијација (ИДА), Међународна финансијска корпорација (ИФЦ), Мултилатерална агенција за гаранције улагања (МИГА) и Међународни центар за решавање инвестиционих спорова (ИЦСИД). Прве две се понекад заједнички називају Светска банка.

Активности Светске банке (ИБРД и ИДА) усредсређене су на земље у развоју, у областима као што су људски развој (нпр. образовање, здравство), пољопривреда и рурални развој (нпр. наводњавање и сеоске услуге), заштита животне средине (нпр. смањење загађења, успостављање и спровођење прописа), инфраструктура (нпр. путеви, урбана регенерација и електрична енергија), велики пројекти индустријске изградње и управљање (нпр. антикорупција, развој правних институција). ИБРД и ИДА дају зајмове по повлашћеним стопама земљама чланицама, као и грантове најсиромашнијим земљама. Зајмови или грантови за одређене пројекте често су повезани са ширим променама политике у сектору или економији земље у целини. На пример, зајам за унапређење управљања приобалним околишем може бити повезан са развојем нових еколошких институција на националном и локалном нивоу и применом нових прописа за ограничавање загађења.[9]

Светска банка је током година добијала разне критике и оцрњена је скандалом са тадашњим председником банке Полом Вулфовицом и његовим помоћником Шаха Ризом 2007. године.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Група Светске банке:
  земље чланице свих пет WBG организација
  земље чланице четири WBG организације
  земље чланице три WBG организације
  земље чланице две WBG организације
  земље чланице само ИБРД

Оснивање[уреди | уреди извор]

WBG формално постоји од 27. децембра 1946, након међународне ратификације споразума из Бретон Вудса, који је произашао из Монетарне и финансијске конференције Уједињених нација (1-22 јула 1944). Ова група је 1951. године основала Осијандеров комитет, одговоран за припрему и евалуацију Извештаја о светском развоју. Почевши са радом 25. јуна 1946, она је одобрила свој први зајам 9. маја 1947 (250 милиона америчких долара Француској за послератну обнову, реално највећи зајам који је Банка издала до данас).

Организациона структура[уреди | уреди извор]

Зграда Групе Светске банке Вашингтону.
Натпис Светске Банке на згради.

Заједно са четири придружене агенције основане између 1957 и 1988, ИБРД је део Групе Светске банке. Седиште Групе је у Вашингтону. То је међународна организација је у власништву влада чланица. Иако остварује профит, он се користи за подршку континуираним напорима у смањењу сиромаштва.[11]

Технички гледано, Светска банка је део система Уједињених нација,[12] али њена управна структура је различита: свака институција у Групи Светске банке је у власништву влада чланица, које руководе њеним основним акцијским капиталом, гласовима пропорционалним акцијама. Чланство даје одређена гласачка права која су иста за све земље, али постоје и додатни гласови који зависе од финансијских доприноса организацији. Председника Светске банке именује председник Сједињених Држава, а бира га Одбор гувернера Банке.[13] Од 15. новембра 2009. године Сједињене Државе имале су 16,4% гласова, Јапан 7,9%, Немачка 4,5%, Велика Британија 4,3% и Француска 4,3%. Како промене Статута Банке захтевају супер-већину од 85%, САД могу да блокирају све веће промене у управљачкој структури Банке.[14]

Критицизам[уреди | уреди извор]

Млади демонстрант Светске Банке у Џакарти, Индонезија.
Демонстранти Светске банке/ММФ разбили су прозоре ове филијале ПНЦ банке која се налази у четврти Логан Церкл у Вашингтону.

Низ невладиних организација и академика већ дуго критикују Свјетску банку. Међу њима је и њен бивши главни економиста Џосеф Стиглиц, који је подједнако критичан према Међународном монетарном фонду, Министарству финансија САД и трговинским преговарачима САД-а и других развијених земаља.[15] Критичари тврде да су такозване политике реформе слободног тржишта - за које се банка залаже у многим случајевима - у пракси често штетне за економски развој ако се спроведу лоше, пребрзо („шок терапија”), у погрешном редоследу, или у врло слабим, неконкурентним економијама.[15] Уговори о зајму Светске банке могу такође форсирати набавке роба и услуга по неконкурентним, неслободним тржишним ценама.[16]:5 Други критичари, попут Џона Перкинса, означавају међународне финансијске институције као нелегалне и нелегитимне, и као вид присилне америчке дипломатије у спровођењу финансијског тероризма.[17]

У делу „Господари илузија: Светска банка и сиромаштво нација” (1996), Катрин Кофилд тврди да претпоставке и структура деловања Светске банке ултиматно штете земљама у развоју, уместо да их промовишу. У погледу претпоставки, Кофилд прво критикује високо хомогенизоване и западњачке рецепте „развоја” које држи Банка. Према Светској банци различите нације и региони су еквивалентни, и спремни да се на њих примене униформни развојни приступи. Опасност ове претпоставке је да се за постизање чак и малих порција успеха усвајају западњачки приступи животу и напуштају традиционалне економске структуре и вредности. Друга претпоставка је да сиромашне земље не могу да се модернизују без новца и савета из иностранства.

Бројни интелектуалци у земљама у развоју тврде да је Светска банка дубоко умешана у савремени начин донаторског и НГО вођеног империјализма, и да њен интелектуални допринос првенствено функционише у настојању да криви сиромашне за њихово стање.[18]

Браниоци Светске банке тврде да ниједна земља није принуђена да позајмљује свој новац. Банка даје зајмове и грантове. Чак су и зајмови концесиони, јер се дају земљама које немају приступ међународним тржиштима капитала. Штавише, зајмови, како сиромашним, тако и земљама са средњим дохотком, имају ниже каматне стопе. Светска банка тврди да може више помоћи развоју путем зајмова него бесповратних средстава, јер се новац враћен на зајмовима може позајмити за друге пројекте.

Такође су изражене критике према ИФЦ-у и МИГА, и њиховом начину процене друштвеног и еколошког утицаја њихових пројеката. Критичари наводе да се, иако ИФЦ и МИГА имају више ових стандарда од Светске банке, они се углавном ослањају на клијенте из приватног сектора да надгледају њихову примену, и да им у овом контексту недостаје независна институција за надзор. Због тога је потребан опсежни преглед стратегије примене социјалних и еколошких стандарда од стране институција.[19]

Наводи о корупцији[уреди | уреди извор]

Интегритетно потпредседништво Светске банке (ИНТ)[20] задужено је за истрагу унутрашњих превара и корупције, укључујући пријем жалби, истрагу и извештаје о истрази.[21]

Инвестиције[уреди | уреди извор]

Група Светске банке такође је критикована због улагања у пројекте проблематичне у погледу људских права.[22]

Саветник за поштовање законских прописа (ЦАО) критиковао је зајам који је Светска банка дала компанији за палмино уље Динант након државног удара у Хондурасу 2009. године. У региону у којем је Динант деловао дошло је до бројих корепресивних убиства.[22][23]

Остале контроверзне инвестиције укључују зајмове за хидроелектрану Чиксој у Гватемали, док је била под војном диктатуром, и зајам Голдкорпу (тада Гламис Голд) за изградњу рудника Марлин.[22]

Конгресно-извршна комисија за Кину је 2019. године спровела истрагу Светску банку по питању зајма у Синкјангу у Кини, који је коришћен за куповину безбедоносне врхунске, укључујући опрему за присмотру.[24][25] Светска банка је покренула интерну истрагу као одговор на оптужбу.[26] У августу 2020. године, амерички законодавци довели су у питање наставак исплате зајма.[27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Абоут тхе Wорлд Банк”. wорлдбанк.орг. 
  2. ^ „Мембер Цоунтриес”. Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2016-06-03. 
  3. ^ „Давид Малпасс, а УС Треасурy оффициал анд Доналд Трумп'с пицк, аппоинтед Wорлд Банк пресидент”. сцролл.ин. Приступљено 6. 4. 2019. 
  4. ^ „СБИ MD Ансхула Кант аппоинтед ас MD, ЦФО оф Wорлд Банк Гроуп”. оутлоокиндиа.ин. Приступљено 13. 7. 2019. 
  5. ^ „Боард оф Дирецторс”. Wеб.wорлдбанк.орг. Архивирано из оригинала 31. 12. 2014. г. Приступљено 31. 5. 2010. 
  6. ^ „УНДГ Мемберс”. Унитед Натионс Девелопмент Гроуп. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 2012-05-27. 
  7. ^ а б Тхе Wорлд Банк, Пресс релеасе: "Wорлд Банк Гроуп Цоммитментс Рисе Схарплy ин ФY14 Амид Организатионал Цханге", Јулy 1 2014, хттп://www.wорлдбанк.орг/ен/неwс/пресс-релеасе/2014/07/01/wорлд-банк-гроуп-цоммитментс-рисе-схарплy-ин-фy14-амид-организатионал-цханге
  8. ^ „2015 Девелопмент Полицy Финанцинг Ретроспецтиве - Ресултс анд Сустаинабилитy”. wорлдбанк.орг. 
  9. ^ Wорлд банк - струцтуред финанциал продуцтс (ПДФ). Wасхингтон: Wорлд банк. 5. 4. 2016. Приступљено 5. 11. 2018. 
  10. ^ „Wолфоwитз Маy Нот Сурвиве Wорлд Банк Сцандал Инволвинг Гирлфриенд'с Промотион, Паy Хике”. Фоxнеwс.цом. 2007-04-12. Приступљено 2014-02-15. 
  11. ^ ФАQ-Абоут Тхе Wорлд Банк Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2013), Wорлдбанк.орг.
  12. ^ Тхе Унитед Натионс сyстем: Принципал Органс Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016), Цолорадо.еду.
  13. ^ "Абоут Ус" Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2012), wordbank.org, accessed 30 May 2007.
  14. ^ US Blocks Stronger African Voice At World Bank Retrieved 7 August 2007.
  15. ^ а б See Joseph Stiglitz, The Roaring Nineties, Globalization and Its Discontents, and Making Globalization Work.
  16. ^ „Microsoft Word - IFI Watch Bangladesh_Vol_1 No_1.doc” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 11. 2004. г. Приступљено 31. 5. 2010. 
  17. ^ Perkins, John (2004). Confessions of an Economic Hit Man. стр. 259. ISBN 0-452-28708-1. 
  18. ^ For instance see David Moore's edited book 'The World Bank', University of KwaZulu-Natal Press, 2007
  19. ^ Korinna Horta (фебруар 2013). „Most relevant review”. dandc.eu. 
  20. ^ The World Bank's Integrity Vice Presidency (INT)
  21. ^ „Integrity Vice Presidency - The Investigative Process”. Web.worldbank.org. Приступљено 2012-05-27. 
  22. ^ а б в Mychalejko, Cyril. „Beyond Reform: It's Time to Shut Down the World Bank”. Upside Down World. Приступљено 5. 4. 2014. 
  23. ^ Malkin, Elisabeth (10. 1. 2014). „World Bank Is Criticized for Honduran Loan”. The New York Times. Приступљено 5. 4. 2014. 
  24. ^ Allen-Ebrahimian, Bethany (27. 8. 2019). „The World Bank Was Warned About Funding Repression in Xinjiang”. Foreign Policy. Приступљено 2019-08-28. 
  25. ^ Allen-Ebrahimian, Bethany (11. 12. 2019). „Scoop: China tried to get World Bank to fund surveillance in Xinjiang”. Axios. Приступљено 14. 8. 2020. 
  26. ^ Rappeport, Alan (2019-08-31). „World Bank launches probe into whether £40m China loan funds Muslim detention camps”. The Independent. Приступљено 2019-09-01. 
  27. ^ Allen-Ebrahimian, Bethany (14. 8. 2020). „Lawmakers demand answers from World Bank on Xinjiang loan”. Axios. Приступљено 14. 8. 2020. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]