Гванидин нитрат

С Википедије, слободне енциклопедије
Гванидин нитрат
Модели лоптица и штапића конститутивних јона
Називи
IUPAC назив
Guanidinium nitrate
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.007.328
EC број 208-060-1
RTECS МФ4350000
УНИИ
УН број 1467
  • C(=N)(N)N.[N+](=O)(O)[O-]
Својства
CH6N4O3
Моларна маса 122,1
Агрегатно стање Бела чврста материја
Густина 1,436 g/cm3
Тачка топљења 216 °C (421 °F; 489 K)
Тачка кључања Razlaže se počevši od 240 °C (464 °F; 513 K)
160 г/L на
20 °Ц (68 °Ф; 293 К)
Опасности
Безбедност приликом руковања МСДС
ГХС графикони Тхе фламе-овер-цирцле пицтограм ин тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС)Тхе цорросион пицтограм ин тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС)Тхе еxцламатион-марк пицтограм ин тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС)
ГХС сигнална реч Опасност
Х272, Х302, Х315, Х318, Х319, Х332, Х335
П210, П220, П221, П261, П264, П270, П271, П280, П301+312, П302+352, П304+312, П304+340, П305+351+338, П310
НФПА 704
НФПА 704 фоур-цолоред диамондФламмабилитy цоде 1: Муст бе пре-хеатед бефоре игнитион цан оццур. Фласх поинт овер 93 °Ц (200 °Ф). Е.г., цанола оилХеалтх цоде 2: Интенсе ор цонтинуед бут нот цхрониц еxпосуре цоулд цаусе темпорарy инцапацитатион ор поссибле ресидуал ињурy. Е.г., цхлороформРеацтивитy цоде 4: Реадилy цапабле оф детонатион ор еxплосиве децомпоситион ат нормал температурес анд прессурес. Е.г., нитроглyцеринСпециал хазардс (wхите): но цоде
1
2
4
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Гванидин нитрат је органско једињење, са формулом [C(НХ2)3]НО3 које садржи 1 атом угљеника и има молекулску масу од 122,083 Da. То је безбојна со, растворљива у води. Производи се у великим количинама и налази се у употреби као прекурсор за нитрогванидин,[3] гориво у пиротехници и гасним генераторима. Његов тачан назив је гванидинијум нитрат, али колоквијални израз гванидин нитрат се широко користи.

Производња и својства[уреди | уреди извор]

Иако је то со која се формира неутрализацијом гванидина са азотном киселином, гванидин нитрат се индустријски производи реакцијом дицијандиамида (или калцијумове соли) и амонијум нитрата.[4]

Коришћен је као монопропелант у Јетекс мотору за моделе авиона. Привлачан је јер има висок излаз гаса и ниску температуру пламена. Има релативно висок специфични импулс монопропелента од 177 секунди (1,7 кН·с/кг).

Експлозивно распадање гванидин нитрата је дато следећом једначином:

Особине[уреди | уреди извор]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 4
Број донора водоника 4
Број ротационих веза 0
Партициони коефицијент[5] (ALogP) -2,2
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) -1,2
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 141,9

Употреба[уреди | уреди извор]

Током Другог светског рата, због недостатка сировина, користило се у топљивим смешама заједно са амонијум нитратом и додацима хексогена.[8]

Гванидин нитрат се користи као генератор гаса у ваздушним јастуцима аутомобила.[9] Мање је токсичан од мешавине која се користи у старијим ваздушним јастуцима, која је садржавала натријум азид, калијум нитрат и силицијум диоксид (НаН3, КНО3, и СиО2), а мање је експлозиван и осетљив на влагу у поређењу са веома јефтиним амонијум нитратом (НХ4НО3).[10]

Безбедност[уреди | уреди извор]

Састав овог једињење је опасна супстанца, јер је експлозив и садржи оксидант (нитрат). Такође је штетан за очи, кожу и дисајне путеве.[4]

Види још[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ E.-C. Koch, Insensitive High Explosives: III. Nitroguanidine - Synthesis - Structure - Spectroscopy- Sensitiveness, Propellants Explos. Pyrotech. 2019, 44, 267-292.https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/prep.201800253
  4. ^ а б Тхомас Гüтхнер, Бернд Мертсцхенк анд Бернд Сцхулз "Гуанидине анд Деривативес" ин Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, 2006, Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим. Гüтхнер, Тхомас; Мертсцхенк, Бернд; Сцхулз, Бернд (2006). „Гуанидине анд Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-30385-4. дои:10.1002/14356007.а12_545.пуб2. 
  5. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 
  8. ^ Јосеф Кöхлер, Рудолф Меyер (2009). Еxплосивстоффе. Wилеy. стр. 150. ИСБН 978-3-527-62583-3. 
  9. ^ Табуцхи, Хироко (2016-08-26). „А Цхеапер Аирбаг, анд Таката'с Роад то а Деадлy Црисис (Публисхед 2016)”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2021-03-10. 
  10. ^ Халфорд, Бетханy (15. 11. 2022). „Wхат цхемицалс маке аирбагс инфлате, анд хоw хаве тхеy цхангед овер тиме?”. Цхемицал & Енгинееринг Неwс. 100 (41). Приступљено 4. 6. 2023. „Тхе цхемицал реацтион усед то деплоy аирбагс хас еволвед, бут оне итератион ресултед ин массиве рецаллс  опен аццесс публицатион - фрее то реад

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]