Гванидин нитрат
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Guanidinium nitrate
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.007.328 |
EC број | 208-060-1 |
RTECS | МФ4350000 |
УНИИ | |
УН број | 1467 |
| |
Својства | |
CH6N4O3 | |
Моларна маса | 122,1 |
Агрегатно стање | Бела чврста материја |
Густина | 1,436 g/cm3 |
Тачка топљења | 216 °C (421 °F; 489 K) |
Тачка кључања | Razlaže se počevši od 240 °C (464 °F; 513 K) |
160 г/L на 20 °Ц (68 °Ф; 293 К) | |
Опасности | |
Безбедност приликом руковања | МСДС |
ГХС графикони | |
ГХС сигнална реч | Опасност |
Х272, Х302, Х315, Х318, Х319, Х332, Х335 | |
П210, П220, П221, П261, П264, П270, П271, П280, П301+312, П302+352, П304+312, П304+340, П305+351+338, П310 | |
НФПА 704 | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Гванидин нитрат је органско једињење, са формулом [C(НХ2)3]НО3 које садржи 1 атом угљеника и има молекулску масу од 122,083 Da. То је безбојна со, растворљива у води. Производи се у великим количинама и налази се у употреби као прекурсор за нитрогванидин,[3] гориво у пиротехници и гасним генераторима. Његов тачан назив је гванидинијум нитрат, али колоквијални израз гванидин нитрат се широко користи.
Производња и својства[уреди | уреди извор]
Иако је то со која се формира неутрализацијом гванидина са азотном киселином, гванидин нитрат се индустријски производи реакцијом дицијандиамида (или калцијумове соли) и амонијум нитрата.[4]
Коришћен је као монопропелант у Јетекс мотору за моделе авиона. Привлачан је јер има висок излаз гаса и ниску температуру пламена. Има релативно висок специфични импулс монопропелента од 177 секунди (1,7 кН·с/кг).
Експлозивно распадање гванидин нитрата је дато следећом једначином:
Особине[уреди | уреди извор]
Особина | Вредност |
---|---|
Број акцептора водоника | 4 |
Број донора водоника | 4 |
Број ротационих веза | 0 |
Партициони коефицијент[5] (ALogP) | -2,2 |
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | -1,2 |
Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 141,9 |
Употреба[уреди | уреди извор]
Током Другог светског рата, због недостатка сировина, користило се у топљивим смешама заједно са амонијум нитратом и додацима хексогена.[8]
Гванидин нитрат се користи као генератор гаса у ваздушним јастуцима аутомобила.[9] Мање је токсичан од мешавине која се користи у старијим ваздушним јастуцима, која је садржавала натријум азид, калијум нитрат и силицијум диоксид (НаН3, КНО3, и СиО2), а мање је експлозиван и осетљив на влагу у поређењу са веома јефтиним амонијум нитратом (НХ4НО3).[10]
Безбедност[уреди | уреди извор]
Састав овог једињење је опасна супстанца, јер је експлозив и садржи оксидант (нитрат). Такође је штетан за очи, кожу и дисајне путеве.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ E.-C. Koch, Insensitive High Explosives: III. Nitroguanidine - Synthesis - Structure - Spectroscopy- Sensitiveness, Propellants Explos. Pyrotech. 2019, 44, 267-292.https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/prep.201800253
- ^ а б Тхомас Гüтхнер, Бернд Мертсцхенк анд Бернд Сцхулз "Гуанидине анд Деривативес" ин Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, 2006, Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим. Гüтхнер, Тхомас; Мертсцхенк, Бернд; Сцхулз, Бернд (2006). „Гуанидине анд Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-30385-4. дои:10.1002/14356007.а12_545.пуб2.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Јосеф Кöхлер, Рудолф Меyер (2009). Еxплосивстоффе. Wилеy. стр. 150. ИСБН 978-3-527-62583-3.
- ^ Табуцхи, Хироко (2016-08-26). „А Цхеапер Аирбаг, анд Таката'с Роад то а Деадлy Црисис (Публисхед 2016)”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2021-03-10.
- ^ Халфорд, Бетханy (15. 11. 2022). „Wхат цхемицалс маке аирбагс инфлате, анд хоw хаве тхеy цхангед овер тиме?”. Цхемицал & Енгинееринг Неwс. 100 (41). Приступљено 4. 6. 2023. „Тхе цхемицал реацтион усед то деплоy аирбагс хас еволвед, бут оне итератион ресултед ин массиве рецаллс”
Литература[уреди | уреди извор]
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Guanidine nitrate
- Јетеx: „Пропеллантс”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2007. г.
- ПхyсЦхем: „Гуанидине Нитрате”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2004. г. МСДС