Гванидин нитрат

Гванидин нитрат
Називи
	IUPAC назив Guanidinium nitrate
Идентификација
CAS број	506-93-4 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	10049 ;
ECHA InfoCard	100.007.328
EC број	208-060-1
PubChem C ID	10481;
RTECS	МФ4350000
УНИИ	Б542239А4Е ;
УН број	1467
	SMILES C(=N)(N)N.[N+](=O)(O)[O-]; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	CH6N4O3
Моларна маса	122,1
Агрегатно стање	Бела чврста материја
Густина	1,436 g/cm3
Тачка топљења	216 °C (421 °F; 489 K)
Тачка кључања	Razlaže se počevši od 240 °C (464 °F; 513 K)
Растворљивост у води	160 г/L на ; 20 °Ц (68 °Ф; 293 К)
Опасности
Безбедност приликом руковања	МСДС
ГХС графикони
ГХС сигнална реч	Опасност
ГХС опис опасности	Х272, Х302, Х315, Х318, Х319, Х332, Х335
ГХС мере предострожности	П210, П220, П221, П261, П264, П270, П271, П280, П301+312, П302+352, П304+312, П304+340, П305+351+338, П310
НФПА 704	1 2 4
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Гванидин нитрат је органско једињење, са формулом [C(НХ₂)₃]НО₃ које садржи 1 атом угљеника и има молекулску масу од 122,083 Da. То је безбојна со, растворљива у води. Производи се у великим количинама и налази се у употреби као прекурсор за нитрогванидин,^[3] гориво у пиротехници и гасним генераторима. Његов тачан назив је гванидинијум нитрат, али колоквијални израз гванидин нитрат се широко користи.

Производња и својства[уреди | уреди извор]

Иако је то со која се формира неутрализацијом гванидина са азотном киселином, гванидин нитрат се индустријски производи реакцијом дицијандиамида (или калцијумове соли) и амонијум нитрата.^[4]

Коришћен је као монопропелант у Јетекс мотору за моделе авиона. Привлачан је јер има висок излаз гаса и ниску температуру пламена. Има релативно висок специфични импулс монопропелента од 177 секунди (1,7 кН·с/кг).

Експлозивно распадање гванидин нитрата је дато следећом једначином:

{\ce {[C(NH2)3]NO3 (s) -> 3 H2O (g) + 2 N2 (g) + C (s)}}

Особине[уреди | уреди извор]

Особина	Вредност
Број акцептора водоника	4
Број донора водоника	4
Број ротационих веза	0
Партициони коефицијент^[5] (ALogP)	-2,2
Растворљивост^[6] (logS, log(mol/L))	-1,2
Поларна површина^[7] (PSA, Å²)	141,9

Употреба[уреди | уреди извор]

Током Другог светског рата, због недостатка сировина, користило се у топљивим смешама заједно са амонијум нитратом и додацима хексогена.^[8]

Гванидин нитрат се користи као генератор гаса у ваздушним јастуцима аутомобила.^[9] Мање је токсичан од мешавине која се користи у старијим ваздушним јастуцима, која је садржавала натријум азид, калијум нитрат и силицијум диоксид (НаН₃, КНО₃, и СиО₂), а мање је експлозиван и осетљив на влагу у поређењу са веома јефтиним амонијум нитратом (НХ₄НО₃).^[10]

Безбедност[уреди | уреди извор]

Састав овог једињење је опасна супстанца, јер је експлозив и садржи оксидант (нитрат). Такође је штетан за очи, кожу и дисајне путеве.^[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ E.-C. Koch, Insensitive High Explosives: III. Nitroguanidine - Synthesis - Structure - Spectroscopy- Sensitiveness, Propellants Explos. Pyrotech. 2019, 44, 267-292.https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/prep.201800253
^ ^а ^б Тхомас Гüтхнер, Бернд Мертсцхенк анд Бернд Сцхулз "Гуанидине анд Деривативес" ин Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, 2006, Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим. Гüтхнер, Тхомас; Мертсцхенк, Бернд; Сцхулз, Бернд (2006). „Гуанидине анд Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-30385-4. дои:10.1002/14356007.а12_545.пуб2.
^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
^ Јосеф Кöхлер, Рудолф Меyер (2009). Еxплосивстоффе. Wилеy. стр. 150. ИСБН 978-3-527-62583-3.
^ Табуцхи, Хироко (2016-08-26). „А Цхеапер Аирбаг, анд Таката'с Роад то а Деадлy Црисис (Публисхед 2016)”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2021-03-10.
^ Халфорд, Бетханy (15. 11. 2022). „Wхат цхемицалс маке аирбагс инфлате, анд хоw хаве тхеy цхангед овер тиме?”. Цхемицал & Енгинееринг Неwс. 100 (41). Приступљено 4. 6. 2023. „Тхе цхемицал реацтион усед то деплоy аирбагс хас еволвед, бут оне итератион ресултед ин массиве рецаллс”

Литература[уреди | уреди извор]

Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Guanidine nitrate
Јетеx: „Пропеллантс”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2007. г.
ПхyсЦхем: „Гуанидине Нитрате”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2004. г. МСДС

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] E.-C. Koch, Insensitive High Explosives: III. Nitroguanidine - Synthesis - Structure - Spectroscopy- Sensitiveness, Propellants Explos. Pyrotech. 2019, 44, 267-292.https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/prep.201800253

[Ullmann-4] а ^б Тхомас Гüтхнер, Бернд Мертсцхенк анд Бернд Сцхулз "Гуанидине анд Деривативес" ин Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, 2006, Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим. Гüтхнер, Тхомас; Мертсцхенк, Бернд; Сцхулз, Бернд (2006). „Гуанидине анд Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-30385-4. дои:10.1002/14356007.а12_545.пуб2.

[5] Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.

[6] Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.

[7] Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

[Josef_Köhler,_Rudolf_Meyer-8] Јосеф Кöхлер, Рудолф Меyер (2009). Еxплосивстоффе. Wилеy. стр. 150. ИСБН 978-3-527-62583-3.

[9] Табуцхи, Хироко (2016-08-26). „А Цхеапер Аирбаг, анд Таката'с Роад то а Деадлy Црисис (Публисхед 2016)”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2021-03-10.

[10] Халфорд, Бетханy (15. 11. 2022). „Wхат цхемицалс маке аирбагс инфлате, анд хоw хаве тхеy цхангед овер тиме?”. Цхемицал & Енгинееринг Неwс. 100 (41). Приступљено 4. 6. 2023. „Тхе цхемицал реацтион усед то деплоy аирбагс хас еволвед, бут оне итератион ресултед ин массиве рецаллс”

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]