Пређи на садржај

Халацион

С Википедије, слободне енциклопедије
Халацион
СинонимиЛипогранулом Меибомових жлезда[1]
Промене на горњем очном капку код халациона
Изговор
Специјалностиофталмологија
СимптомиОток, осетљивост на додир очног капка, отљивост на светлост (фотофобија) и појачано сузење ока.[2]
Слична обољењаЧмичак, карцинома лојних жлезда[2]
ЛечењеМедикаментна и хируршка[2]
ФреквенцијаНепозната[3]

Халацион или тврдо зрно у капку ока или липогранулом Меибомових жлезда, је незаразно зачепљења Меибомове жлезда, у облику циста обично лоцирано на горњем очном капку. Меибомове жлезде су вертикално поређане лојне жлезде у тарзалним плочицама очних капака. Диференцијално дијагностички халацион је сличан чмичку, али се од њега разлукује по томе што је болнији, и већи.[4]

Лечење халациона може да траје дужи временски период (неколико месеци), или до потпуног излечења, и годину дана ако се не лечи.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Међународне статистике

Халацион је честа болест, али његова тачна инциденца и распрострањеност на глобалном нивоу није позната.[5]

Старосна демографија

Иако се халацион јавља у свим старосним групама, чешћи је код одраслих (нарочито оних у доби од 30-50 година старости) него код деце, вероватно због тога што андрогени хормони повећавају вискозитет себума. Хормонски утицаји на лојалну секрецију и вискозитет могу објаснити груписање у време пубертета и током трудноће; међутим, велики број пацијената без доказа о хормонској промени указује и на етиологије других механизама. Болест је неуобичајене у позним годинама, али се јавља и у педијатријској патологији.[6]

Понављајући халазион, учесталији је код старијих пацијената, и могу да доведу до развоја сквамозног карцином, микроцистичког карцином аднеxа ока, туберкулозе. Понављајућа халацион код деце или млађих одраслих особе треба да подстакне евалуацију виралног коњунктивитиса и синдрома хипериммуноглобулинемије Е (хипер-ИгЕ) синдрома (Јобов синдром).

Демографија везана за пол и расну припадност

Изгледа да халацион једнако утиче на мушкарце и жене, али као што је наведено за његову учесталост, такође и за полне разлике прецизне информације о преваленцији и учесталости нису доступне.

Супротно популарном мишљењу, истраживање није показало да коришћење козметичких производа на капцима узрокује и/или погоршава стање.

Није доступна информација о распрострањености или учесталости халациона у односу на расну припадност.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Зачепљење одводног канала Меибомове жлезде,које доводи до застоја секрета и реактивног запаљења у жлезди и њеној околини.[5]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Халацион је обично лоализован даље од ивице капка, а много ређе на самој ивици капака. Клиничка слика се одликује стварањем безболног чворића или зрна, (зато и носи назив „тврдо зрно у капку ока”), које траје неколико недеља или месеци, до величине бибера, ређе може да нарасте до величине зрна грашка, па и више. Чворић је чврсте конзистенције, смештен је у тарзусу, а кожа над њим је покретна и без знакова запаљења. На вежњачи (коњунктиви) се на месту халациона обично налази округло црвенкастомодро руменило.[5]

Знаци и симптоми који доминирају клиничком сликом су: [7][5]

  • Оток очног капка, који смета због естетског изгледа.
  • Гребање у оку и промена
  • Осетљивост очног капка на додир
  • Осетљивост ока на светлост (фотофобија)
  • Појачано сузење ока
  • Осећај тежине у оболелом капку.

Халацион ретко може да се спонтано ресорбује. Може да пробије кроз вежњачу, када се на њој ствара гранулационо ткиво полипозног изгледа.

Најчешће остаје месецима неизмењен.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике и офталмолошког прегледа.

Ако се халацион лоциран близу унутарашњег угла доњег капка, треба га разликовати од дакриоциститиса, чија се дијагноза обично може искључити уочавањем смештаја најјачег отврднућа и бола (нпр капак код халациона, а носна страна код дакриоциститиса). Осим тога, успешно испирање канала сузне жлезде искључује дакриоциститис.[8]

Хронични форме које не одговарају на лечење треба биоптирати како би се искључило тумор очног капка.[9]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Халацион или Меибомова циста може каткад бити замењен са чмичком, нарочито ако се чмичак често јавља (рецидивира) и тада постаје болнији, и велики.[4]

Халацион и хордеолум (ћмичак) се у почетном стадију развоја не могу клинички разликовати; и један и други узрокују хиперемију и едем капка, као бол. Након 1 до 2 дана, спољашњи чмичак постаје локализиран на ивиици капка, док се халацион смешта у средину покровног дела капка; потом се развија мали безболни чворић или квржица окренута према унутарашњој, или, ретко, спољашњој површини капка. Халацион се обично спонтано празни или апсорбира у року од 2 до 8 недеља, али може трајати и дуже.[10]

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење се може убрзати применом врућих облога у трајању од 5 до 10 минута 2 до 3 пута дневно.

Инцизија и киретажа или примена кортикостероида,[11] у сам халацион (0,05 до 0,2 мл триамцинолона 25 мг/мл),[12] могу бити индицирани ако су промене велике, ружне и ако трају дулже од неколико недеља и поред активног конзервативног лечењу. Антибиотици (нпр. диклоксацилин или еритромицин у дози од 250 мг ПО 4×/дан) су индиковани кад се уз халион развије целулитис. Локална примена антибиотика је обично неефикасна.[7]

Коначно лечење је хируршко, иако после хируршког уклањања могу да се јаве рецидиви.[13]

Компликације[уреди | уреди извор]

Велики халацион може узроковати астигматизам због притиска на рожњачу.[8]

Код пацијенти, након ласерске операције ремоделовања рожњаче због деломичног уклањања њених слојева, имају слабљу структуру рожњаче, и тима су предиспонирани за деформацију рожњаче која може узроковати мали халацион.[14]

Компликације укључују и хипопигментацију која се може појавити и након кортикостероидне ињекције.

Рецидив халациона у истом подручју очног капка, може каткад бити суспектан на карцинома лојних жлезда, иако веома ретко У овим случајевима хлацион захтева оперативно уклањање.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дудерстадт, Карен (2013). Педиатриц Пхyсицал Еxаминатион: Ан Иллустратед Хандбоок (на језику: енглески) (2 изд.). Елсевиер Хеалтх Сциенцес. стр. 155. ИСБН 9780323187206. Архивирано из оригинала 08. 09. 2017. г. 
  2. ^ а б в Царлисле, Р. Т.; Дигиованни, Ј. (15. 7. 2015). „Дифферентиал Диагносис оф тхе Сwоллен Ред Еyелид”. Америцан Фамилy Пхyсициан. 92 (2): 106—12. ПМИД 26176369. .
  3. ^ Руттер, Паул Профессор; Неwбy, Давид . Цоммунитy Пхармацy АНЗ: Сyмптомс, Диагносис анд Треатмент (3 ед.). Елсевиер Хеалтх Сциенцес. . 2013. стр. 57. ИСБН 978-0-7295-8345-9.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  4. ^ а б Литофф D, Балин МW. Оцулар инфецтионс анд инфламматион. Цаталано РА, ед. Оцулар Емергенциес. WБ Саундерс; 1992. 468-471.
  5. ^ а б в г „Цхалазион: Цаусес, Риск Фацторс, анд Сyмптомс”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2018-09-17. Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ Јеан Десцхêнес, Епидемиологy, Ин: Цхалазион, на www.емедицине.медсцапе.цом
  7. ^ а б „Цхалазион: Сyмптомс, пицтурес, цаусес, анд треатмент”. www.медицалнеwстодаy.цом (на језику: енглески). 2019-01-17. Приступљено 2021-02-04. 
  8. ^ а б „Цхалазион”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  9. ^ Кхан, Ј. А.; Доане, Ј. Ф.; Грове Јр, А. С. (1991). „Рецогнитион, диагносис, анд манагемент”. Опхтхал Пласт Рецонстр Сург. 7 (1): 61—6. ПМИД 2018750. С2ЦИД 39422691. дои:10.1097/00002341-199103000-00008. 
  10. ^ Сетхураман У, Камат D. Тхе ред еyе: евалуатион анд манагемент. Цлин Педиатр (Пхила). . 48 (6). јул 2009: 588—600.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  11. ^ Хо, С. Y.; Лаи, Ј. С. (фебруар 2002). „Субцутанеоус стероид ињецтион ас треатмент фор цхалазион: проспецтиве цасе сериес”. Хонг Конг Мед Ј. 8 (1): 18—20. ПМИД 11861988. .
  12. ^ Wонг, Мицхелле Y. Y.; Yау, Гордон С. К.; Лее, Јацкy W. Y.; Yуен, Цан Y. Ф. (октобар 2014). „Интралесионал триамцинолоне ацетониде ињецтион фор тхе треатмент оф примарy цхалазионс”. Инт Опхтхалмол. 34 (5): 1049—53. ПМИД 24442761. С2ЦИД 11923782. дои:10.1007/с10792-014-9904-1. 
  13. ^ „Цхалазион Треатмент, Имагес, Цаусес, Ремедиес & Сyмптомс”. МедицинеНет (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 2021-02-04. 
  14. ^ Хосал БМ, Зилелиоглу Г. Оцулар цомплицатион оф интралесионал цортицостероид ињецтион оф а цхалазион. Еур Ј Опхтхалмол. 2003 Нов-Дец. 13(9-10):798-9.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Нефф АГ, Цартер КД. Бенигн еyелид лесионс Ин: Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2014:цхап 12.9.
  • Схиелдс CL, Лаллy СЕ, Схиелдс ЈА. Туморс оф тхе еyелидс. Ин: Тасман W, Јаегер ЕА, едс. Дуане'с Опхтхалмологy. 2013 ед. Пхиладелпхиа, ПА: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2013:вол 4; цхап 3.
  • Yанофф M, Цамерон ЈД. Дисеасес оф тхе висуал сyстем. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман-Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 423.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Halacion&oldid=27771022”