Халкопирит
 Халкопиритни кристал | |
| Опште информације | |
|---|---|
| Категорија | Минерал |
| Формула | ЦуФеС2 |
| Кристалне системе | тетрагонални |
| Идентификација | |
| Молекулска маса | 183.54 |
| Боја | месинг зута |
| Прелом | нераван |
| Густина | 4,3-4,4 |
| Ултравиолетна флуоресценција | не постоји |
Халкопирит је најчешћа и најраспрострањенија руда бакра.[1][2] Он је веома значајан индустријски минерал. Неки његови примерци су слични пириту, па га зато понекад бркају са златом.
Халкопирит има зуту боју месинга, те изгледа као злато, али је мало тврдји од њега. Његово име, које потиче од грчких речи halkos (бакар) и pir (ватра), први пут је употребљено 1725. године. Међутим, халкопирит је као минерал познат од давнина. Старогрчки филозоф Аристотел (384. п.н.е. - 322. п.н.е.) помиње руду која садржи бакар, у Атину донету са Кипра. Иако се поуздано не зна о ком минералу је реч, неки стручњаци верују да би то могао бити халкопирит. Овај минерал је и данас познат под алтернативним именом бакарни пирит. Процењено је да се отприлике 80 процената бакра, који се тренутно производи у свету, добија из (халкопирита). Управо због тога, изненађује чињеница да халкопирит као руда није претерано богат бакром: само око 35 процената његове масе чини бакар, док рецимо куприт понекад може да садржи чак 88,8 процената бакра у чистом облику.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Klein, Cornelis and Cornelius S. Hurlbut, Jr., Manual of Mineralogy, Wiley, 20th ed., 1985, pp. 277 – 278 ISBN 0-471-80580-7
- ^ Palache, C., H. Berman, and C. Frondel (1944) Dana’s system of mineralogy, (7th edition), v. I, 219–224
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
