Пређи на садржај

Халуциногени

С Википедије, слободне енциклопедије
Особа под утицајем халуциногена

Халуциногени се могу поделити у три категорије: психоделици, дисоцијативи, и делиријанти. Ове класе психоактивних лекова узрокују субјективне промене у перцепцији, мислима, емоцијама и свести.[1] За разлику од других психоактивних лекова, као што су стимуланти и опиоиди, ови лекови не само да појачавају уобичајена стања ума, него индукују искуства која су квалитативно различита од нормалне свести. Та искуства се често пореде са формама свести попут транса, медитације, и снова.[2]

Холистерови критеријуми за утврђивање халуциногена су:[3]

  1. у односу на друге ефекте промене у мислима, перцепцији, и расположењу доминирају;
  2. интелектуално или меморијско погоршање је минимално;
  3. тупост, наркоза, или претерана стимулација се не испољавају;
  4. нуспојаве аутономног нервног система су минималне; и
  5. зависничка жеља је одсутна.

Сви лекови и дроге не производе исте ефекте, и иста супстанца може да произведе различите ефекте код исте особе у различитим околностима

Примери[уреди | уреди извор]

У халуциногена средства спадају:

  • ЛСД - диетиламид лизергинске киселине (есид, трип)
  • ТХЦ - тетрахидроканабинол (активна материја у марихуани)
  • ПЦП - фенциклидин (анђеоски прах).
  • СТП - 4-метил-2,5-диметоксиметилпентиламин
  • Мескалин - активна материја мексичког кактуса пејотла.
  • Псилоцибин - активна материја мексичке гљиве теонанакатл.
  • Буфотенин - активна материја из слузи неких жаба.
  • Ибогаин - активна материја из афричке биљке Табернантхе Ибога.
  • Скополамин - активна материја биљци Датура страмонии.
  • ДОИ - 2,5-диметокси-4-јодоамфетамин

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цхаптер 1 Алцохол анд Отхер Другс”. Архивирана копија. ИСБН 0724533613. Архивирано из оригинала 28. 03. 2015. г. Приступљено 03. 03. 2012. 
  2. ^ Лео П. W. Цхиу (1989). „Дифферентиал диагносис анд манагемент оф халлуцинатионс” (ПДФ). Јоурнал оф тхе Хонг Конг Медицал Ассоциатион. 41 (3): 292—7. 
  3. ^ Glennon RA. Classical drugs: an introductory overview. In Lin GC and Glennon RA (eds). Hallucinogens: an update Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2015). National Institute on Drug Abuse: Rockville, MD, 1994.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Stafford, Peter. (2003). Psychedelics. Ronin Publishing, Oakland, California. ISBN 0-914171-18-6.
  • Ann & Alexander Shulgin: PIHKAL (Phenethylamines I Have Known And Loved), a Chemical Love Story
  • Ann & Alexander Shulgin: TIHKAL (Tryptamines I Have Known And Loved), the Continuation
  • Charles S. Grob, ed.: Hallucinogens, a reader
  • Winkelman, Michael J., and Thomas B. Roberts (editors) (2007).Psychedelic Medicine: New Evidence for Hallucinogens as Treatments 2 Volumes. Westport, CT: Praeger/Greenwood.
  • „Chapter 1 Alcohol and Other Drugs”. Архивирана копија. ISBN 0724533613. Архивирано из оригинала 28. 03. 2015. г. Приступљено 03. 03. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Halucinogeni&oldid=27551886”