Хан Феј

С Википедије, слободне енциклопедије

Хан Феј
韓非
Пуно имеХан Феизи
Датум рођењанепознато, око 280 пне
Место рођењаДржава Хан,
 Династија Џоу
Датум смрти233. пне
Место смртиДржава Ћин
Узрок смртиПрисиљен на самоубиство испијањем отрова
ПребивалиштеКина
Држављанствокинеско
Занимањефилозоф
ЕраАнтичка филозофија
ДеловањеКинеска филозофија
РадовиХан Фејци
СтилЛегализам

Хан Феј (/hɑːn/;[1] традиционални кинески: 韓非; упрошћени кинески: 韩非; пињин: Хáн Фēи; око 280 – 233 пне), такође познат као Хан Феј Ци, био је кинески филозоф и државник[2] из легалистичке[3][4][5] школе током периода зараћених држава, и принц државе Хан.[6]

Хан Феј се често сматра најзначајнијим представником „кинеског легализма” због истоименог дела Хан Феици,[7] у коме спаја методе својих претходника.[8] Фејове идеје се понекад упоређују с Никола Макијавелијевим,[9] а његову књигу неки сматрају супериорнијом од Макијавелијевог дела „Il Principe” у погледу садржаја и начина писања.[10] Каже се да је канцелар Шу Хана Џуге Љанг тражио од цара Љу Шана да прочита Хан-Фејци како би научио начин владања.[11]

Сима Ћен наводи да је први цар када је представљен са радовима Хан Феја, отишао тако далеко да је ступио у рат са државом Хан да би стекао приступ Хан Феју, али је на крају био убеђен да га затвори, након чега је он извршио самоубиство.[12] Након ране пропасти династије Ћин, филозофија легализма је званично оклеветана следећом династијом Хан. Упркос свог изгнаничког статуса кроз историју царске Кине, политичка теорија Хан Феја и концепт легализма у целини наставили су да снажно утичу на сваку династију након тога, а конфуцијански идеал владавине без закона никада није био остварен.[8]

Хан је позајмио Шанг Јангов нагласак на законима, Шен Бухајев нагласак на административној техници и Шен Даове идеје о ауторитету и пророчанству, наглашавајући да ће аутократа успети да постигне чврсту контролу над државом савладавањем методологије својих претходника: свог положаја моћи (勢; Ши), технике (術; Шу) и закона (法; Фа). Он је нагласио важност концепта Синг-Минга (који стварни исход сматра одговорним за говор), заједно са системом „два рукохвата” (казна и награда), као и Ву веј (ненапрезања).

Живот[уреди | уреди извор]

Тачна година рођења Хан Феја и даље није позната, међутим научници постављају да је рођен око 280 година пре нове ере.[6]

За разлику од других познатих филозофа тога доба, Хан Феј је био члан владајуће аристокрације. Он је рођен у владајућој породици државе Хан током завршне фазе периода зараћених држава. У том су контексту неки научници тумачили његова дела као усмерена према његовом рођаку, краљу Хану.[1] Сима Ћеново дело Ши ђи наводи да је Хан Феј заједно са будућим Ђин канцеларом Ли Си студирао под конфучијским филозофом Сјуенцијем. Каже се да због свог муцања Хан Феј није могао правилно да представи своје идеје на двору. Његов савети су иначе били игнорисани, али је посматрајући полако опадање његове државе Хан развио „један од најбриљантнијих стилова писања у древној Кини”.[7][8]

Сима Ћенова биографија Хан Феја наводи:

Хан Феј је био принц од Хана, који се залагао за проучавање имена/форме и закона/уметности, за које је Сима Ћан сумњичаво сматрао да се укоренили у Хуанг-Лао филозофији. Он је рођен је као муцавац и није могао добро да оспорава, али је био добар у писању радова. Заједно са својим пријатељем, Ли Си, служио је Сјуен Ћингу, а сам Си је признао да није био толико компетентан као Феј. Видевши да је Хан у опадању, често је приговарао краљу Хана подношењем докумената, али краљ није пристао да га запосли. На ово, Хан Феј је био фрустриран реалношћу да у управљању државом, краљ није настојао да усаврши и разјасни правни систем државе, да контролише своје поданике преузимањем власти, да увећа државну имовину и одбрану, или да позове и запосли мудре јачајући државу.

Уместо тога, краљ је ангажовао корумпиране и превртљиве и поставио их на више положаје у односу на мудре. Сматрао је интелектуалце видом ремећења закона употребом њихове литературе, и сматрао је да витезови крше забрану државе употребом оружаних снага. Док је држава била у миру, краљ је волео да штити част; док кад је била у невољи, запошљавао је ратнике са оклопом и шлемом. Дакле, култивисани људи нису могли бити запослени, а запослени људи нису могли бити култивисани. Веома узнемирен због чињенице да људи високог интегритета и поштења нису били пригрљени од стране поданика са неморалом и корупцијом, посматрао је промене у стицању и губитку прошлости. Стога је написао неколико радова као што су „Усамљена огорченост“, „Пет гамади“, „Унутрашња и спољашња гомила изрека“, „Сабрана убеђивања“ и „Потешкоће на путу убеђивања“, који обухватају сто хиљада речи. Међутим, иако је сам Хан Феј добро знао за потешкоће убеђивања, јер је његов рад на тешкоћама у начину убеђивања био веома свеобухватан, на крају је прерано умро у Ћину. Није могао сам да избегне замку речи.[13]

Његова дела су на крају завршила у рукама одушевљеног краља Ћина, Јинг Џенга, који је прокоментарисао: „Ако могу да се спријатељим са овом особом [Хан Феј], можда ћу умрети без жаљења” и позвао Хан Феја у двор Ћина. Хан Феј је представио есеј „Очување Хана” како би замолио краља да не напада његову домовину, али је његов бивши пријатељ и ривал, Ли Си, искористио тај есеј да би Хан Феја затворио због његове могуће лојалности Хану. Хан Феј је одговорио тако што је написао још један есеј под називом „У првом сусрету са краљем Ћина“, надајући се да ће искористити свој таленат за писање да освоји краљево срце. Хан Феј јесте освојио краљево срце, али не пре него што га је Ли Си натерао да изврши самоубиство пијући отров. Краљ Ћина је касније зажалио због Хан Фејеве смрти.

Сјуенци је формирао хипотезу да је људска природа зла и без врлина, стога сугеришући да људска бебе морају бити доведене у њихов врли облик кроз конфучијанско морално образовање орјентисано ка друштвеној класи. Без тога, Сјуенци је тврдио, човек би се понашао бесмислено и његова сопствена људска природа би га усмеравала да чини неморална дела. Хан Фејево образовање и животно искуство током периода зараћених држава, и у његовој сопственој држави Хан, допринели су његовој синтези филозофије за управљање аморалним и интересно вођеном администрацијом, којој је морал изгледао као лабав и неефикасан алат. Хан се сложио са теоријом свог учитеља о „одсуству врлина по рођењу“, али као и у претходној „легалистичкој“ филозофији, прагматично је предложио да се људи управљају према њиховој природи вођено сопственим интересима.[14][7][8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Хан". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
  2. ^ 2018 Хенриqуе Сцхнеидер. п.1. Ан Интродуцтион то Ханфеи'с Политицал Пхилосопхy: Тхе Wаy оф тхе Рулер.
  3. ^ Пинес, Yури, "Легалисм ин Цхинесе Пхилосопхy", Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Wинтер 2014 Едитион), Едwард Н. Залта (ед.), 1. Дефининг Легалисм.
  4. ^ Гарфиелд, Јаy L.; Еделгласс, Wиллиам (9. 6. 2011). Тхе Оxфорд Хандбоок оф Wорлд Пхилосопхy. ОУП УСА. ИСБН 9780195328998 — преко Гоогле Боокс. 
  5. ^ Цреел, Херрлее Глесснер (15. 9. 1982). Wхат Ис Таоисм?: Анд Отхер Студиес ин Цхинесе Цултурал Хисторy. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 9780226120478 — преко Гоогле Боокс. 
  6. ^ а б Wатсон, Буртон (2003). Хан Феизи – Басиц Wритингс. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 2. ИСБН 9780231521321. ОЦЛЦ 796815905. 
  7. ^ а б в „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 8. 8. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2015. 
  8. ^ а б в г Хàн Пхи Тử, Виетнамесе транслатион бy Пхан Нгọц, Нхà xуấт бảн Вăн хọц, ХЦМЦ 2011
  9. ^ Нгуyểн Хиếн Лê, Гиảн Цхи (1995). Хàн Пхи Тử. НXБ Вăн хóа тхôнг тин.
  10. ^ „ПГС – ТС Трầн Нгọц Вươнг: Нгụy тхиệн цũнг вừа пхảи тхôи, кхôнг тхì аи цхịу ђượц!”. 
  11. ^ Пинес, Yури (10. 12. 2014). „Легалисм ин Цхинесе Пхилосопхy”. 
  12. ^ Тхе биограпхy бy Сима Qиан ис пресентед ин "Тхе Биограпхy оф Хан Феи Тзŭ Бy Ссŭ-ма Цх`иен" цхаптер оф Тхе Цомплете Wоркс оф Хан Феи Тзу, транслатед бy W.К. Лиао, 1939, репринтед бy Артхур Пробстхаин, 1959. https://books.google.com.tw/books?id=op8KAQAAIAAJ http://www2.iath.virginia.edu/saxon/servlet/SaxonServlet?source=xwomen/texts/hanfei.xml&style=xwomen/xsl/dynaxml.xsl&chunk.id=d1.4&toc.depth=1&toc.id=0&doc.lang=bilingual
  13. ^ Тае Хyун КИМ 2010 п.15, Отхер Лаози Параллелс ин тхе Ханфеизи
  14. ^ Ханфеизи Бy: Луо, Wеи, Wорлд Пхилосопхерс & Тхеир Wоркс,

Литература[уреди | уреди извор]

  • Буртон Wатсон (1964). Хан Феи Тзу: Басиц Wритингс. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. ISBN 978-0-231-08609-7.
  • Хàн Пхи Тử, Виетнамесе транслатион бy Пхан Нгọц, Нхà xуấт бảн Вăн хọц, ХЦМЦ 2011.
  • Пинес, Yури (2018), „Легалисм ин Цхинесе Пхилосопхy”, Ур.: Залта, Едwард Н., Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Wинтер 2018 изд.), Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy, Приступљено 2022-01-28 
  • Хансен, Цхад. А Даоист Тхеорy оф Цхинесе Тхоугхт: А Пхилосопхицал Интерпретатион (2000)
  • Хансен, Цхад. Пхилосопхy Еаст & Wест. Јул94, Вол. 44 Иссуе 3. Фа (стандардс: лаwс) анд меанинг цхангес ин Цхинесе пхилосопхy
  • Цреел, Херрлее Глесснер. Wхат Ис Таоисм?: Анд Отхер Студиес ин Цхинесе Цултурал Хисторy (1982)
  • Цреел, Херрлее Глесснер. Схен Пу-хаи: А Цхинесе Политицал Пхилосопхер оф тхе Фоуртх Центурy Б.C. (1974)
  • Цреел, Херрлее Г. (1953), Цхинесе Тхоугхт фром Цонфуциус то Мао Тсê-тунгНеопходна слободна регистрација, Университy оф Цхицаго Пресс, ИСБН 978-0-226-12030-0. 
  • Цреел, Херрлее Глесснер, 1974 Схен Пу-Хаи: А Сецулар Пхилосопхер оф Администратион, Јоурнал оф Цхинесе Пхилосопхy Волуме 1.
  • Гарфиелд, Јаy L.; Еделгласс, Wиллиам. Тхе Оxфорд Хандбоок оф Wорлд Пхилосопхy. 2011
  • Бодде, Дерк (1986). „Тхе Стате анд Емпире оф Цх’ин”. Ур.: Тwитцхетт, Денис; Лоеwе, Мицхаел. Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхина Волуме I: Цх'ин анд Хан Емпирес, 221 Б.C. -- А.D. 220. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521243278. 
  • Барбиери-Лоw, Антхонy, транс. Тхе Стандард Меасуре оф Сханг Yанг (344 Б.C.) (2006)
  • Дуyвендак, Ј.Ј.L., транс. Тхе Боок оф Лорд Сханг: А Цлассиц оф тхе Цхинесе Сцхоол оф Лаw. Лондон: Пробстхаин, 1928.
  • Ено, Роберт (2010), Легалисм анд Хуанг-Лао Тхоугхт (ПДФ), Индиана Университy, Еарлy Цхинесе Тхоугхт Цоурсе Реадингс 
  • Голдин, Паул Р. (2011), „Персистент мисцонцептионс абоут Цхинесе 'Легалисм'” (ПДФ), Јоурнал оф Цхинесе Пхилосопхy, 38 (1): 88—104, дои:10.1111/ј.1540-6253.2010.01629.x 
  • Голдин, Паул Р. (2011), „Респонсе то едитор”, Јоурнал оф Цхинесе Пхилосопхy, 38 (2): 328—329, дои:10.1111/ј.1540-6253.2011.01654.x. 
  • Цхенг, Цхунг-yинг (2011), „Едитор'с дисцуссион”, Јоурнал оф Цхинесе Пхилосопхy, 38 (2): 330, дои:10.1111/ј.1540-6253.2011.01655.x. 
  • Грахам, А.C., Диспутерс оф тхе ТАО: Пхилосопхицал Аргумент ин Анциент Цхина (Опен Цоурт 1993). ISBN 0-8126-9087-7
  • Харрис, Еирик Ланг, Легалисм (Оxфорд Библиограпхиес Онлине) (Оxфорд Университy Пресс, 2018).
  • Лаи, Карyн L. (2008), Ан Интродуцтион то Цхинесе Пхилосопхy, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-1-139-47171-8. 
  • Qиан, Сима. Рецордс оф тхе Гранд Хисториан, Qин Дyнастy. Транслатед бy Буртон Wатсон. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс, 1993.
  • Сцхwартз, Бењамин I. (1985), Тхе Wорлд оф Тхоугхт ин Анциент Цхина, Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс, ИСБН 978-0-674-96191-3. 
  • Wалеy, Артхур (1939). Тхрее Wаyс оф Тхоугхт ин Анциент Цхина. Лондон: Г. Аллен & Унwин.  Вариоус репринтс.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Хан Феј на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Han_Fej&oldid=27676890”