Хаптичност
Хаптичност је координација лиганда са металним центром путем непрекидне серије атома. Хаптичност лиганда се означава грчким словом 'ета', η, коме следи суперскриптни број суседних атома везаних за метал (е.г. η2 означава везивање лиганда путем два 2 суседна атома). Генерално се η-нотација користи једино кад је више од једног атома координирано (у супротном се користи κ-нотација).
Историја[уреди | уреди извор]
Потреба за додатном номенклатуром за органометална једињења је постала очевидна током средине 1950-тих кад су Дунитз, Оргел[1], и Рич описали структуру "сендвич једињења" фероцена применом рендгерске кристалографије,[2] у коме је атом гвожђа у "сендвичу" између два паралелна циклопентадиенилна прстена. Котон је касније објаснио да је термин хаптичност изведен из префикса хапто (од грчког хаптеин, учврстити) који претходи имену олефина.[3] Термин се обично примењује при описивању лиганда са продуженим π-системима, или где агостичко везивање није очигледно из формуле.
Истроријски важна једињења код којих су лиганди описани путем хаптичности[уреди | уреди извор]
- Фероцен - бис(η5-циклопентадиенил)гвожђе
- Ураноцен - бис(η8-1,3,5,7-циклооктатетраен)уранијум
- W(CO)3(PPri3)2(η2-H2) - прво синтетичко једињење са диводоничним лигандом.[4][5]
- IrCl(CO)[P(C6H5)3]2(η2-O2) - Dikiseonični derivat koji se reverzibilno formira nakon oksigenacije Vaskinog kompleksa.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Dunitz, J. D.; Joyce, G. F. (2013). „Leslie Eleazer Orgel. 12 January 1927 -- 27 October 2007”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. doi:10.1098/rsbm.2013.0002.
- ^ J. Dunitz; L. Orgel; A. Rich (1956). „The crystal structure of ferrocene”. Acta Crystallographica. 9 (4): 373—5. doi:10.1107/S0365110X56001091.
- ^ F. Albert Cotton (1968). „Proposed nomenclature for olefin-metal and other organometallic complexes”. J. Am. Chem. Soc. 90 (22): 6230—6232. doi:10.1021/ja01024a059.
- ^ Kubas, Gregory J. (1988). „Molecular hydrogen complexes: coordination of a σ bond to transition metals”. Accounts of Chemical Research. 21 (3): 120—128. doi:10.1021/ar00147a005.
- ^ Kubas, Gregory J. (2001). Metal Dihydrogen and σ-Bond Complexes - Structure, Theory, and Reactivity (1 изд.). New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers. ISBN 978-0-306-46465-2. LCCN 00059283.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Kubas, Gregory J. (2001). Metal Dihydrogen and σ-Bond Complexes - Structure, Theory, and Reactivity (1 изд.). New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers. ISBN 978-0-306-46465-2. LCCN 00059283.