Пређи на садржај

Харам

С Википедије, слободне енциклопедије

Харам (арап. حرام Ḥарāм)[1][2] је арапска реч која значи забрањено или недозвољено.[3]‍:471 Може се односити или на забрану приступа одређеној светој ствари којој само надлежни људи могу приступити,или у буквалном значењу на зао и грешан поступак који је забрањен. У Исламској јуриспруденцији реч "харам" користи се за било какву активност забрањену од стране Аллаха и представља једну од пет Исламских заповести(الأحكام الخمسة, ал-ʾАḥкāм ал-Ḵамса), које одликују морал људског делања.

Активности које представљају харам су најчешће забрањене у Курану, и категорија харама названа Суна поседује највиши степен забране. Харам ступа на дејство на дан пресуде и када је стављена на мизан(вагу којом Аллах вага дела свих људи).

Постоје две врсте харама, а то су:

  • الحرام لذاته (ал-ḥарāм ли-ḏāтихи) - Забрањене радње које оштећују појединца. У ову врсту спадају прељуба, убиство и крађа.
  • الحرام لغيره (ал-ḥарāм ли-ġаyрихи) - Нису саме по себи штетне ,али су забрањене зато што се повезују са нечим што је забрањено. У то спада новац зарађен преваром, корупцијом, убиством и крађом, као и молитва особе у кући која није легално његова. Било који верник који живи од новца који је набављен на неки од ових начина сматра се грешником.

Категорије на које се примењује Харам[уреди | уреди извор]

Храна и опојна средства[уреди | уреди извор]

У Исламу верницима је забрањено да конзумирају крв која тече. Не смеју јести прасетину, мачке, псе или било које друге харам животиње. Једино одступање јесте када је особа на ивици изгладњења и једино унос тог меса га може спасити. Такође, одређено месо се сматра харамом ако животиња није правилно заклана. Халал клање подразумева оштар нож који животиња не види пре него што бива заклана; животиња мора бити добро одморна и нахрањена пре клања, а клање се неће одржати пред другим животињама. Правилан процес клања подразумева један рез преко грла, брз и безболан за животињу. Током процеса клања, Аллахово име треба рецитовати, тако што ће рећи "Бисмиллах" у циљу узимање живота животиње како би задовољила законску потребу за храном. Животиње које се кољу у име које није Аллах су забрањене јер се то коси са Тевхидом.

Алкохолна пића су такође забрањена. Кхамр је арапска реч за алкохолна пића која изазивају опијеност. Муслиману није дозвољено да увози или извози алкохолна пића, нити да ради у или поседује место које продаје опојна пића. Давање опојних средстава на поклон такође се сматра харамом.

Породица и брак[уреди | уреди извор]

Ислам је посебно строг у забрани Зине ( исламски правни израз који се односи на незаконит сексуални однос). Било да се ради о прељуби или сексуалном осносу између две неудате особе. Сматра се да Зина доводи до поремећаја породичне лозе и нестабилних односа у породици. Харам је такође усмерен поглед жудње ка особи супротног пола.

Сматра се да је харам за муслиманку да се уда за немуслиманског мушкарца. То је последица идеје да је човек глава домаћинства, онај који подржава породицу, а човек се сматра одговорним за своју жену. Муслимани не верују у давање жена у руке оних који не практикују ислам због очувања религије.

Развод[уреди | уреди извор]

Спровођење развода током женског менструалног периода је забрањено јер се у таквом периоду сексуални односи сматрају харамом, па је могуће да је идеја о разводу мушкарцу дошла на памет због сексуалне напетости. Такође се не сматра дозвољеним да муслиман положи заклетву о разводу, што подразумева изјављивање да ако се одређени догађај не деси, онда ће доћи до развода. То подразумева и претњу супружнику ако нешто не уради, онда ће бити разведени. Према шеријату, најпогодније време за развод је када је жена чиста после менструалног периода.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Сматра се харамом да отац лиши своју децу наследства. Такође је харам да отац лиши наследства ћерку или децу жене која му није омиљена. Поред тога, харам је да један рођак лиши другог рођака свог наследства преваром.

Одећа и украси[уреди | уреди извор]

Подразумева се да је харам и за мушкарце и за жене да носе одећу која не успева правилно да прекрије тело,као и одећу која је провидна. Поред тога, Ислам забрањује претерано улепшавање које подразумева измену физичког изгледа. Физичке промене које се сматрају харамом су тетоваже, козметичка хирургија итд.

Ислам такође забрањује употребу златног и сребрног прибора у домаћинству како би се избегао луксузан начин живота. Статуе су такође забрањене у домовима, а муслиманима је забрањено да учествују у прављењу статуа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wеллс, Јохн C. (2008). Лонгман Пронунциатион Дицтионарy (3рд изд.). Лонгман. ИСБН 978-1-4058-8118-0. 
  2. ^ „харам адјецтиве - Дефинитион, пицтурес, пронунциатион анд усаге нотес”. Оxфорд Адванцед Леарнер'с Дицтионарy. Оxфорд Университy Пресс. Приступљено 26. 4. 2019. 
  3. ^ Мохаммад Таqи ал-Модарреси (26. 3. 2016). Тхе Лаwс оф Ислам (ПДФ) (на језику: енглески). Енлигхт Пресс. ИСБН 978-0994240989. Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 08. 2019. г. Приступљено 22. 12. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wиллиам Х. МцНеилл; Јеррy Х. Бентлеy; Давид Цхристиан, ур. (2004). Берксхире Енцyцлопедиа оф Wорлд Хисторy. Берксхире Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0974309101. 
  • Габриел Оуссани, ур. (1910). Цатхолиц Енцyцлопедиа. 
  • Паул Лагассе; Лора Голдман; Арцхие Хобсон; Сусан Р. Нортон, ур. (2000). Тхе Цолумбиа Енцyцлопедиа (6тх изд.). Гале Гроуп. ИСБН 978-1593392369. 
  • Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Енцyцлопæдиа Британница, Инц. 1998. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Харам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Haram&oldid=27724435”