Хариса

С Википедије, слободне енциклопедије

Хариса је сос од љутих паприка у земљама Магреба.

Главни састојци печена црвена паприка, Бакулти паприка, Серано паприка и остале љуте паприке, зачини и биљке као и сос од белог лука, семе коријандера, шафрон, ружа, ким, као и поврће и маслиново уље за конзервирање. Највише се користи у Тунису, Либији, Алжиру, Мароку и Сирији.[1]

Као и у Европској кухињи, љуте паприке су увезене у Магребску кухињу преко Колумбијске размене[2], вероватно током шпанске окупације Туниса између 1535. и 1574. године.

Рецепти[уреди | уреди извор]

Рецепти за харису [3]варирају зависно од домаћинства и регије. Варијације укључују додатак кумина, црвене паприке, белог лука, коријандера и сока од лимуна. Састојци могу бити ферментисани црни лук, бели лук, паприке и парадајз сос. У регији Сахаре хариса може имати укус дима. Припремљена хариса се продаје у теглама, конзервама, флашама, тубама, пластичним кесицама и другим паковањима. Хариса се понекад описује као алжирски главни додатак(сос, зачин), иако је национални зачин Туниса или бар заштитни знак тунижанске рибе и јела од меса. У Тунису хариса се користи као додатак месу (живина, говедина, козје месо и јагњетина), рибљој чорби са поврћем и као додатак укуса за кускус. Такође се користи за леблебије, пилећа супа која се често једе за доручак. У Алжиру, хариса се често додаје у супе, чорбе и кускус. Сос од харисе се такође може користити као додатак за месо и плави патлиџан. У Израелу хариса је чест прелив за себич и шаварму, мада се користе и други љути сосови, као јеменски сахавик и ирачки амба. Мароканска кухиња је такође прихватила харису, користећи је као споредни додатак за чорбе и варива или се понекад меша са јелима.

Тунис је највећи извозник припремљене харисе. Године 2006. тунижанска производња харисе износила је 22 000 тона, користећи 40 000 тона паприке. Тунижанска хариса се најчешће прави од паприка које потичу са територија Набела и Габеса, које су релативно благе, достижу између 40 000 и 50 000 на Сковил скали љутине. Други значајни произвођач је алжиска Анаба провинција, који је такође значајан потрошач.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ = %Д0%9Д%Д0%Б5%Д0%Б1%Д0%Б5%Д0%ББ_(%Д0%90%Д0%БЦ%Д1%80%Д1%83%Д0%БЦ)&олдид=15520508 Небел (Амрум) Проверите вредност параметра |урл= (помоћ) (на језику: српски), 12. 10. 2017, Приступљено 29. 9. 2018 
  2. ^ Киттy, Морсе (1998). Цоокинг ат тхе касбах : реципес фром мy Мороццан китцхен. Сан Францисцо: Цхроницле Боокс. ИСБН 978-0-8118-1503-1. ОЦЛЦ 38392122. 
  3. ^ „Харисса паста - Хариса арапски сос од љуте чили папричице”. Башта Балкана Магазин (на језику: српски). 28. 9. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]