Хасан Приштина

С Википедије, слободне енциклопедије
Хасан Приштина
Хасан Приштина
Лични подаци
Датум рођења(1873-09-27)27. септембар 1873.
Место рођењаВучитрн,  Османско царство
Датум смрти14. август 1933.(1933-08-14) (59 год.)
Место смртиСолун,  Грчка
НародностАлбанац
РелигијаМуслиман
ПрофесијаАдвокат
7. децембра 1921. — 12. децембра 1921.
ПретходникЋазим Коцули
НаследникИдомен Коштури

Хасан Приштина (алб. Hasan Prishtina), познат и као Хасан Бериша (алб. Hasan Berisha) је био албански политичар, рођен 1873. у Вучитрну, у Косовском вилајету Османског царства, умро 13. августа, 1933. у Солуну у Грчкој. Играо је важну улогу у албанском покрету за независност. Био је главни идеолог Косовског комитета.[1] Отворено је позивао на убијање Срба, ремећење безбедности и акције саботаже у Краљевини СХС након завршетка Првог светског рата.[2] Током 1921. године је накратко био премијер Албаније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Хасан је рођен 1873. у Вучитрну, у богатој земљорадничкој породици, као припадник племена Бериша. Хасан је у својим мемоарима написао да његова породица потиче из села Пољанце у Дреничком крају, где су његови преци дали вредан допринос албанској култури и побунама против Османског царства. У мемоарима је написао да се његов деда Хаџи Али Бериша, преселио у Вучитрн 1861. године, био је син Абдулаха Али Берише. Хаџијин млађи син Ахмет био је отац Хасана Приштине.[3] Према речима Ива Банца и Миранда Вичкерса, Хасан је био припадник српског племена Шишковић из Вучитрна,[4] које су Срби сматрали издајницима.[5] Међутим, архивска истраживања Мухамета Пирака потврђују писма Хасана Приштине и указује на то да неки документи помињу име Абдулах Али Бериша, Мехмет.[6] У Солуну је завршио гимназију, а правни факултет у Истанбулу.[1] Након младотурске револуције 1908. године је изабран за посланика у отоманском Парламенту. Од 1908. до 1912. године трипут је биран за посланика са територије Косовског вилајета у парламенту Османског царства.[1] Отпрлике у то време мења презиме из Бериша у Приштина и додаје титулу "бег". Политички је усмеравао побуну Албанаца против турске власти, која је прерасла у устанак широких размера. У почетку устанка је имао контакте са Краљевином Србијом, али пошто су се међусобни интереси око Косовског вилајета разишли, убрзо је постао њен огорчени противник.[1] Током Балканских ратова, Хасан бег покушава да спречи поделу области Османског царства насељених Албанцима између Црне Горе, Србије и Грчке.

Након проглашења албанске независности Хасан бег Приштина даје подршку првој влади Исмаиља Ћемалија. Године 1913. је кратко био на министарском месту. 17. маја 1914. добија министарско место од албанског кнеза Вилхелма Вида. Избијање Првог светског рата резултовало је окупацијом Албаније. Хасан бег је рат углавном провео у Италији.

На крају рата око њега се формира покрет који се залаже за отцепљење територије Косова и Метохије од Краљевине СХС. У октобру 1919. године, Хасан Приштина је са делегацијом састављеном од припадника сепаратистичког покрета боравио у Паризу у циљу добијања подршке француске владе за отцепљење Косова и Метохије од Краљевине СХС и његово уједињење са Албанијом. Међутим, ову делегацију готово нико није ни примио ни саслушао. Године 1920. учествовао у конгресу у Љушњу, у Албанији. У априлу 1921. године изабран је за посланика области Дебра у албанском парламенту. Био је жестоки противник владе Ахмеда Зогуа, који уживао подршку Краљевине Југославије.

Када је Зогу дошао на власт, Хасан Приштина је емигрирао из земље и из иностранства је водио огорчену борбу против њега.[1] У истој години је са представницима ВМРО Павелом Христовом и Александром Протогеровом склопио договор за заједничку борбу против српске власти у вардарској Македонији и Косову и Метохији, према којем је Албанија требало да добије Новопазарски санџак и Косово и Метохију, Македонија је требало да постане независна држава, док је једина спорна тачка била Дебарски санџак. По европским центрима је агитовао за отцепљење Косова и Метохије од Краљевине СХС.[1] Дана 7. децембра 1921. године Хасан Приштина је изабран за премијера Албаније, али је остао на тој дужности свега неколико дана. Разлог за то је интервенција Ахмеда Зога, који је уклонио косовске албанце из парламента да би избегао сукоб са Краљевином Југославијом. У фебруару 1923. године Хасан бег и његове присталице су били присиљени да напусте Албанију.

У лето 1924. долази до нових промена у албанској политици. Влада Фана Нолија шаље делегацију у Женеву, која је пред Лигом Народа поднела жалбу о наводним српским зверставима на Косову. Члан делегације је био и Хасан Приштина, који је 1924. у Друштву народа у Женеви одржао говор о терору који над Албанцима спроводи београдски режим. О томе је објавио и две књиге.[1]

Крајем 1924. Ахмед Зогу је уз помоћ Југославије поново преузео власт у Албанији. Хасан бег је тада био приморан да напусти Албанију заувек. Он је отишао у Солун, где је живео у изгнанству.

Дана 13. августа 1933. године убио га је Албанац Ибрахим Чело. Не зна се са сигурношћу да ли је у питању била освета или убиство по налогу Ахмеда Зогуа. Сахрањен је у Кукешу.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове
  2. ^ Вукадиновић 2020, стр. 9-10.
  3. ^ Схала, Xхеладин (2014). Хасан Присхтина: весхтрим и схкуртëр атдхетарие. Институти Албанологјик. стр. 65—70. 
  4. ^ Вицкерс, Миранда (1998). Бетwеен Серб анд Албаниан : а хисторy оф Косово. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. стр. 73. ИСБН 978-0-231-11383-0. „Хасан Пристина (1873—1933), 23 wхо цаме фром тхе поwерфул Сисковиц цлан ин Вуцитрн,” 
  5. ^ Банац, Иво (1988). Национално питање у Југославији : поријекло, повијест, политика (на језику: Цроатиан). Загреб: Глобус. стр. 283. ИСБН 978-86-343-0237-0. Приступљено 12. 4. 2012. „Хасан-бег Присх- тина (или Шишковић, из Вучитрна, којега су Срби држали српским народним издајни- "” 
  6. ^ Пирраку, Мухамет (2013). Хасан Присхтина: влерë сублиме е комбит. стр. 123—124. 

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hasan_Priština&oldid=26049469”