Хептоза
Хептоза је моносахарид са седам атома угљеника.[1][2]
Хептозе имају било алдехидну функционалну групу у позицији 1 (алдохептозе) или кетонску функционалну групу у позицији 2 (кетохептозе).
Познато је више примера природних C-7 шечера, међу њима су:
- Седохептулоза или D-алтро-хептулоза (кетоза), рани интермедијар у биосинтези липида А
- Манохептулоза, присутна у авокаду
- L-глицеро-D-мано-хептоза (алдоза), касни интермедијар у биосинтези липида А.
Кетохептозе имају 4 хирална центера, док алдохептозе имају 5.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-31528-4.
- ^ Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-94951-2.
Литература[уреди | уреди извор]
- Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-94951-2.
- Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-31528-4.