Хетероциклично једињење

С Википедије, слободне енциклопедије
Пиридин, пример хетероцикличног једињења
Цикло-октасумпор, пример хомоцикличног једињење

Хетероциклично једињење је циклично једињење чији атоми прстена нису сви од истог елемента.[1][2] Супротно од хетероцикличних једињења су хомоциклична једињења, чији прстени садржи само један елемент.

Мада хетероциклична једињења могу да буду неорганска, већина садржи бар један атом угљеника, и један или више атома других елемената у прстену, као што су сумпор, кисеоник или азот.[3] Пошто се у органској хемији други атоми обично сматрају заменама угљеника, они се називају хетероатомима, у смислу да су 'различити од угљеника и водоника'. ИУПАЦ препоручује Хантзсцх-Видманову номенклатуру за именовање хетероцикличних једињења.

Хетероциклична хемија је грана хемије која се бави синтезом, особинама, и применом хетероцикличних једињења.

Класификација базирана на електронској структури[уреди | уреди извор]

Хетероциклична једињења се могу поделити на основу њихове електронске структуре. Засићена хетероциклична једињења се понашају слично ацикличним дериватима. Пиперидин и тетрахидрофуран су конвенционални амини и етри, са модификованим стеричким профилима. Студије у хетероцикличној хемији се стога фокусирају првенствено на незасићене деривате, и највећи део рада и примене се бави ненапрегнутим 5- и 6-чланим прстенима. То обухвата пиридин, тиофен, пирол, и фуран. Друга велика класа хетероцикличних једињења су прстени спојени са бензеном, који су за пиридин, тиофен, пирол, и фуран хинолин, бензотиофен, индол, и бензофуран, респективно. Спајањем два бензенова прстена настаје трећа велика класа једињења, респективно акридин, дибензотиофен, карбазол, и дибензофуран. Незасићени прстени се могу класификовати на основу партиципације хетероатома у пи-систему.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ИУПАЦ. „Хетероцyцлиц цомпоундс”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).
  2. ^ Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882. 
  3. ^ Еицхер, Т.; Хауптманн, С. (2003). Тхе Цхемистрy оф Хетероцyцлес: Струцтуре, Реацтионс, Сyнтхесес, анд Апплицатионс. Wилеy-ВЦХ. ISBN 3-527-30720-6. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]