Пређи на садржај

Хетерохромија

С Википедије, слободне енциклопедије
Хетерохромија
А wхите цат wитх оне блуе анд оне yеллоw еyе
Мачка са потпуном хетерохромијом
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностофталмологија
МКБ-10Х21.24
МКБ-9-CM364.53
ОМИМ142500
Потпуна хетерохромија код човека: једно око смеђе, а друго боје лешника.

У анатомији, хетерохромија је разлика у боји, најчешће дужице, али може да буде и косе или коже. Хетерохромија је резултат релативног вишка или мањка меланина (пигмент). Може бити наследна, последица генетског мозаицизма, или последица болести или повреде.[1]

Боја очију, посебно боја дужице, је примарно одређена концентрацијом и прерасподелом меланина.[2][3][4] Захваћено око може бити хиперпигментисано (хиперхромно) или хипопигментисано (хипохромно).[5] Код човека, обично вишак меланина узрокује хиперплазију ткива дужице, док мањак меланина узрокује хипоплазију.

Постоје две врсте хетерохромије ока (heterochromia iridis или heterochromia iridum). У потпуној хетерохромији једна дужица је друкчије боје од друге. У парцијалној или зоналној хетерохромији део једне дужице је другачије боје од остатка дужице.

Секторска хетерохромија: плава дужица са смеђим делом.

Парцијална или зонална хетерохромија је много ређа него потпуна хетерохромија и типично се налази у аутозомно наследним болестима попут Хиршпрунгове болести и Варденбурговог синдрома.

Историчар Плутарх је описао да је Александар Велики имао хетерохромију, односно различиту боју очију.[6]

Класификација базирана на етиологији[уреди | уреди извор]

Хетерохромија се примарно класификује по настанку као генетска, или стечена.

Конгенитална хетерохромија: наслеђена аутозомно доминантно (од мајке или оца).

Конгенитална хетерохромија[уреди | уреди извор]

Конгенитална хетерохромија се уобичајено насљеђује аутозомно доминантно.

Абнормална тамнија дужица[уреди | уреди извор]

  • Лишови чворићи – хамартоми дужице код неурофиброматозе.
  • Меланоза ока – стање карактерисано повећаном пигментацијом средње очне овојнице, еписклере и предње очне собице.
  • Меланоцитоза коже ока (младеж ока).
  • Синдром распршења пигмента – стање карактерисано губитком пигмента из стражње површине дужице који је распршен унутар ока и одложен на различите структуре унутар ока, укључујући и предњу површину дужице.
  • Стурџ-Веберов синдром – је карактерисан младежом у облику мрља од порт вина смештеним на тригеминалном живцу, хомолатералним менингеалним ангиомом с интракранијалним калцификатима и неуролошким знаковима, и ангиомом жилнице, често удруженим са секундарним глаукомом.

Абнормална светлија дужица[уреди | уреди извор]

  • Једноставна хетерохромија – ретко стање карактерисано одсутношћу других очних или системских проблема. Сетлије око је типично с обзиром да захваћено око показује хипоплазију дужице. Може захватити целу дужицу или само део.
  • Конгенитални Хорнеров синдром – понекад наслеђен, иако већином стечен.
  • Варденбургов синдром – синдром у којем се хетерохромија јавља као билатерална хипохромија дужице у неким случајевима. Јапанска студија на једанаесторо албино деце је показала да су сви имали парцијалну/зоналну хетерохромију.
  • Пиебалдизам – сличан Варденбурговом синдрому, редак поремећај развоја меланоцита карактерисан белим праменовима и вишеструким симетричним хипопигментираним или непигментираним мрљама.
  • Хиршпрунгова болест– цревни поремећај удружен с хетерохромијом у облику зоналне хипохромије. Захваћени делови показују смањен број меланоцита и смањену пигментацију строме.
  • Инконтиненција пигмента
  • Пари-Ромбергов синдром

Стечена хетерохромија[уреди | уреди извор]

Стечена хетерохромија настаје најчешће током повреде, упале, употребе одређених капи за очи или тумора.

Абнормална тамнија шареница[уреди | уреди извор]

Сидероза – таложење гвожђа унутар очног ткива током пенетрирајуће озледе и заосталог садржаја гвожђа, страног тијела ока.

  • Хемосидероза – дуготрајна хипхема (крварење у предњу собицу) након тупе трауме ока може довести до одлагања гвожђа из крвних продуката.
  • Употреба одређених капи за очи – аналози простагландина (латанопрост, исопропил унопростон, травопрост и биматопрост) се користе локално за смањење интраокуларног притиска код пацијената с глаукомом. Код неких пацијената се применом тих лекова развила се концентрична хетерохромија. Строма око мишићног сфинктера дужице је постала тамнија него периферна строма. Затражена је стимулација стварања меланина унутар меланоцита дужице.
  • Тумори – младежи и меланоми.
  • Иридокорнеални ендотелни синдром
  • Синдром ектропичног положаја дужице

Абнормална светлија дужица[уреди | уреди извор]

  • Фушов хетерохромни иридоциклитис – стање карактерисано ниским стадијумом, асимптоматском упалом средње очне овојнице у којој дужица у захваћеном оку постаје хипохромна и има испран изглед. Хетерохромија може бити веома суптилна, посебно код пацијената са светлијим дужицама. Често се лако уочава на дневном светлу. Учесталост хетерохромије удружене с Фушовом болешћу процењена је у различитим студијама с резултатима који показују да је много теже открити промену боје дужице код појединаца с тамнијим очима.
  • Стечени Хорнеров синдром – уобичајено стечен, као код неуробластома, иако понекад наследан.
  • Тумори – меланоми могу такође бити веома светло пигментисани, а светлија дужица може бити ретка манифестација метастатске болести ока.

Хетерохромија је такође уочена код особа с Дуанеовим синдромом.

Хетерохромија код животиња[уреди | уреди извор]

Потпуна хетерохромија код пса, једно око плаво, друго око смеђе.

Иако потпуна хетерохромија није честа код људи, много је чешћа код осталих врста код којих је скоро увек једно око плаво. Плаво око се појављује унутар беле мрље, где меланин недостаје на кожи и коси (види леуцизам). У те врсте спада мачка, посебно пасмине као турска ван, трска Ангора, и (ретко) јапанска Бобтејл. Те такозване мачке с распареном бојом очију су беле, или већином беле, с једним нормалним оком (бакрено, наранчасто, жуто, зелено), и с једним плавим оком. Код пса се потпуна хетерохромија чешће види код сибирског хаскија. Коњи с потпуном хетерохромијом имају једно смеђе око и једно бело, сиво или плаво – потпуна хетерохромија је чешћа код коња с пинта бојом. Потпуна хетерохромија се такође јавља код говеда, као и код бивола.[7]

Парцијална хетерохромија, уобичајено парцијална хипохромија, је честа код паса, посебно код пасмина с мерле длаком. Те пасмине укључују аустралијског овчара и border collie.

Познате личности с хетерохромијом[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Имесцх ПД, Wаллоw ИХ, Алберт ДМ (1997). „Тхе цолор оф тхе хуман еyе: а ревиеw оф морпхологиц цоррелатес анд оф соме цондитионс тхат аффецт иридиал пигментатион”. Сурв Опхтхалмол. 41 (Суппл 2): С117—23. ПМИД 9154287. дои:10.1016/С0039-6257(97)80018-5. 
  2. ^ Wиелгус АР, Сарна Т (2005). „Меланин ин хуман иридес оф дифферент цолор анд аге оф донорс”. Пигмент Целл Рес. 18 (6): 454—64. ПМИД 16280011. дои:10.1111/ј.1600-0749.2005.00268.x. 
  3. ^ Прота Г, Ху ДН, Винценси МР, МцЦормицк СА, Наполитано А (1998). „Цхарацтеризатион оф меланинс ин хуман иридес анд цултуред увеал меланоцyтес фром еyес оф дифферент цолорс”. Еxп Еyе Рес. 67 (3): 293—9. ПМИД 9778410. дои:10.1006/еxер.1998.0518. 
  4. ^ "Алл Абоут Еyе Цолор" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2010) фром Ларрy Бицкфорд
  5. ^ Лоеwенстеин, Јохн; Сцотт Лее (2004). Опхтхалмологy: Јуст тхе Фацтс. Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ISBN 0-07-140332-9. 
  6. ^ Гладстоне РМ (1969). „Девелопмент анд Сигнифицанце оф Хетероцхромиа оф тхе Ирис”. Арцх Неурол. 21 (2): 184—192. дои:10.1001/арцхнеур.1969.00480140084008. 
  7. ^ Миск НА, Семиека МА, Фатхy А (1998). „Хетероцхромиа иридис ин wатер буффалоес (Бубалус бубалис)”. Вет Опхтхалмол. 1 (4): 195—201. ПМИД 11397231. дои:10.1046/ј.1463-5224.1998.00036.x. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Лоеwенстеин, Јохн; Сцотт Лее (2004). Опхтхалмологy: Јуст тхе Фацтс. Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ISBN 0-07-140332-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Heterohromija&oldid=27445450”