Хикелов метход
Хикелов метход или Хикелова молекуларно орбитална теорија, коју је предложио Ерих Хикел 1930. године, је једноставан метод за израчунавање молекуларних орбитала као линеарне комбинације атомских орбитала. Теорија предвиђа молекуларне орбитале за π-електроне у π-делокализованим молекулима, као што су етилен, бензен, бутадиен и пиридин.[1][2][3] Она пружа теоријску основу за Хикелово правило да су циклични, планарни молекули или јони са π-електрона ароматични. Касније је проширен на коњуговане молекуле као што су пиридин, пирол и фуран који садрже друге атоме осим угљеника и водоника (хетероатоми).[4] Драматичније проширење метода које укључује σ-електроне, познато као проширена Хикелова метода (ЕХМ), а развио ју је Роалд Хофман. Проширени Хикелов метод даје известан степен квантитативне тачности за органске молекуле уопште (не само планарне системе) и коришћен је да обезбеди рачунско оправдање за Вудворд–Хофманова правила.[5] Да би се разликовао оригинални приступ од Хофмановог проширења, Хикелова метода је позната и као једноставна Хикелова метода (СХМ).
Иако су неоспорно камен темељац органске хемије, Хикелови концепти су две деценије били незаслужено непризнати. Полинг и Веланд су окарактерисали његов приступ као „гломазан“ у то време, а њихова конкурентска теорија резонанције била је релативно лакша за разумевање хемичарима без основне физичке позадине, чак и ако нису могли да схвате концепт квантне суперпозиције и мешали су га са таутомеризмом. Његов недостатак комуникацијских вештина је допринео томе. Када му је Роберт Робинсон послао пријатељски захтев, он је арогантно одговорио да га органска хемија не занима.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Е. Хüцкел, Зеитсцхрифт фüр Пхyсик, 70, 204 (1931); 72, 310 (1931); 76, 628 (1932); 83, 632 (1933).
- ^ Хüцкел Тхеорy фор Органиц Цхемистс, C. А. Цоулсон, Б. О'Леарy анд Р. Б. Маллион, Ацадемиц Пресс, 1978.
- ^ П. Р. Бункер анд П. Јенсен (2005),Фундаменталс оф Молецулар Сyмметрy (ЦРЦ Пресс) Хüцкел метход фор бензене: Сецтионс 3.4.3 анд 10.2 ISBN 0-7503-0941-5[1]
- ^ Андреw Стреитwиесер, Молецулар Орбитал Тхеорy фор Органиц Цхемистс, Wилеy, Неw Yорк (1961).
- ^ Wоодwард, Р. Б.; Хоффманн, Роалд (1965). „Стереоцхемистрy оф Елецтроцyцлиц Реацтионс”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 87 (2): 395—397. дои:10.1021/ја01080а054..
- ^ Моррис, Петер Ј. Т.; Хорниx, Wиллем Ј.; Буд, Роберт; Моррис, Петер Ј. Т. (1992). „Тхе Тецхнологy: Сциенце Интерацтион: Wалтер Реппе анд Цyцлооцтатетраене Цхемистрy”. Тхе Бритисх Јоурнал фор тхе Хисторy оф Сциенце. 25 (1): 145—167. ЈСТОР 4027009. С2ЦИД 145124799. дои:10.1017/С0007087400045374.
Литература[уреди | уреди извор]
- Тхе ХМО-Модел анд итс апплицатионс: Басис анд Манипулатион, Е. Хеилброннер анд Х. Боцк, Енглисх транслатион, 1976, Верлаг Цхемие.
- Тхе ХМО-Модел анд итс апплицатионс: Проблемс wитх Солутионс, Е. Хеилброннер анд Х. Боцк, Енглисх транслатион, 1976, Верлаг Цхемие.
- Тхе ХМО-Модел анд итс апплицатионс: Таблес оф Хüцкел Молецулар Орбиталс, Е. Хеилброннер анд Х. Боцк, Енглисх транслатион, 1976, Верлаг Цхемие.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- "Хüцкел метход" ат цхем.сwин.еду.ау, wебпаге: мод3-хуцкел.
- Н. Гоудард; Y. Цариссан; D. Хагебаум-Реигниер; С. Хумбел (2008). „ХуЛиС : Јава Апплет – Симпле Хüцкел Тхеорy анд Месомерy – програм логициел софтwаре” (на језику: француски). Приступљено 19. 8. 2010.
- Раук, Арви. СХМО, Симпле Хüцкел Молецулар Орбитал Тхеорy Цалцулатор. Јава Апплет (доwнлоадабле) Архивирано 2018-06-22 на сајту Wayback Machine.