Пређи на садржај

Histoplasma capsulatum

С Википедије, слободне енциклопедије

Хистопласма цапсулатум
Хистопатологија Хистопласма цапсулатум, Х&Е мрља, која приказује организме окружене ореолима, у гранулому епителоидних хистиоцита.
Научна класификација
Царство:
Фунги
Дивизија:
Асцомyцота
Класа:
Еуротиомyцетес
Ред:
Онyгеналес
Породица:
Ајелломyцетацеае
Род:
Хистопласма
Врста:
Х. цапсулатум
Биномно име
Хистопласма цапсулатум
Дарлинг (1906)

Хистопласма цапсулатум је бифазна гљива која има способност да прелази из сапрофитне у паразитну фазу. Адаптира се на организам домаћина тако што користи ткива домаћина за исхрану и размножавање.[1] Може изазвати плућну и дисеминовану хистоплазмозу.[2]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Године 1905. Семјуел Тејлор Дарлинг је случајно идентификовао микроорганизам сличан протозоама у обдукцијском узорку док је покушавао да разуме маларију, која је преовладавала током изградње Панамског канала. Овај микроорганизам је назвао Хистопласма цапсулатум јер је упадао у цитоплазму (плазму) ћелија сличних хистиоцитима (Хисто) и имао рефрактивни ореол који опонаша капсулу (цапсулатум), погрешан назив.[3]

Паразитна форма[уреди | уреди извор]

Паразитска форма хистоплазме се карактерише бластоспорама величине 2-4μ и дебелом капсулом која прелама светлост.

На 37°Ц култура хисоплазме подсећа на квасце а на 26°Ц образује разгранати мицелиум са бројним микроконидиама и крупним лоптастим спорама. Споре су обавијене дебелом капсулом која има зрнасте израштаје.

Географска дистрибуција[уреди | уреди извор]

Х. цапсулатум је „распрострањен широм света, осим на Антарктику, али најчешће повезан са речним долинама“ и јавља се углавном у „Централним и Источним Сједињеним Америчким Државама“ а затим следе „Централна и Јужна Америка и друга подручја свет“ Најзаступљенија је у долинама река Охаја и Мисисипи.

Ензоотске и ендемске зоне Х. цапсулатум могу се грубо поделити на подручја језгра, где се гљива широко јавља у земљишту или на вегетацији контаминираној птичјим изметом или еквивалентним органским уносима, и периферне области, где се гљива јавља релативно ретко у вези са земљиштем. , али се још увек налази у изобиљу у тешким накупинама слепих мишева или птичјих гуана у затвореним просторима као што су пећине, зграде и шупља стабла. Главно подручје за ову врсту укључује долине река Мисисипи, Охајо и Потомак у САД, као и широк распон суседних области које се протежу од Канзаса, Илиноиса, Индијане и Охаја на северу до Мисисипија, Луизијана, и Тексас на југу.[4][5][6] У неким областима, као што је Канзас Сити, тестирање коже са препаратом антигена хистоплазмина показује да 80–90% популације има реакцију антитела на Х. цапсулатум, што вероватно указује на претходну субклиничку инфекцију.[4] Северне америчке државе као што су Минесота, Мичиген, Њујорк и Вермонт су периферне области за хистоплазмозу, али имају раштркане округе у којима је 5–19% становника током живота изложено Х. цапсулатум. Један округ Њујорка, округ Сент Лоренс (преко реке Св. Лоренс од области Корнвол – Престон – Броквил у Онтарију, Канада) показује изложеност преко 20%.[4]

Распрострањеност Х. цапсулатум у Канади није тако добро документована као у САД. Долина Светог Лоренса је вероватно најпознатији ендемски регион заснован и на извештајима случајева и на бројним студијама реакција на кожне тестове које су рађене између 1945. и 1970. Подручје Монтреала је посебно добро документовано ендемско жариште, не само у пољопривреди. региони који окружују град[7] али и унутар самог града.[8] Подручје Маунт Ројал у централном Монтреалу, посебно на северној и источној страни Мт. Роиал Парка, показало је стопе изложености између 20 и 50% код школске деце[8] и локалних студената универзитета који бораве током целог живота.[9] Посебно висока стопа изложености од 79,3% показала се у Сент Томасу, Онтарио, јужно од Лондона, Онтарио, након што је 7 локалних становника умрло од хистоплазмозе 1957. године.[10] На основу бројних малих регионалних студија, реактори за кожни тест хистоплазмина формирају ца. 10–50% становништва у већем делу јужног Онтарија и у долини Светог Лоренса у Квебеку, ца. 5% у јужној Манитоби и неким северним деловима Квебека (нпр. Абитиби-Темисцамингуе), и око. 1% у Новој Шкотској.[11][12][13][14][15] Изложеност абориџинских Канађана јавља се изузетно далеко на северу у Квебеку,[16][17] али није пријављена у сличним бореалним биогеоклиматским зонама у многим другим деловима Канаде. Недавно и изванредно, показало се да је група од четири случаја хистоплазмозе стечена аутохтоно повезана са голф тереном у предграђу Едмонтона, Алберта.[18] Испитивање је показало да је извор био локално тло.

Пут преношења[уреди | уреди извор]

Домаћини су птице и слепи мишеви и њиховим изметом се контаминитра тло. Човек се инфицира удисањем прашине у којој се налазе споре.

Болест изазвана хистоплазмом не преноси се са једног на другог човека.[19]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Хистоплазмоза је инфективно обољење изазвано гљивицом Хистопласма цапсулатум и најчешће захвата плућа, а у ређим случајевима може се ширити и на друге органе.

Највећи број инфицираних пролази асимптоматски. Код симптоматских облика болест се манифестује 3-17 дана након експозиције. Када се симптоми јаве, болест пролази у виду акутне респираторне инфекције, јер Хистопласма најчешће захвата плућа. Симптоми су генерализована малаксалост, висока темепратура, бол у грудима и сув, непродуктиван кашаљ. Некада прелази у хронични облик у виду емфизема и сл.

Дисеминовани облик може бити фаталан уколико се правовремено не лечи. Најчешће настаје код одојчади и мале деце и карактерише се високом температуром, исцрпљеношћу и хепатоспленомегалијом (увећане јетра и слезина).

Хронични дисеминовани облик дуже траје, јавља се код особа са ослабљеним имунитетом (оболели од малигних обољења, дуготрајна терапија кортикостеридима, ХИВ, трансплатација органа) и карактерише се грозницом, анемијом, хепатитисом, пнеумонијом (запаљење плућа), перикардитисом (запаљење срчане кесе), менинигитисом и улцерацијама у устима, на језику, носу и ларинксу.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Поставља се на основу:

  • анамнезе,
  • клиничке слике,
  • лабораторијских анализа,
  • доказом  узрочника у спутуму
  • доказом узорчника након биопсије,
  • доказом у директном препарату,
  • култури ткива
  • на основу серолошких реакција (ЕЛИСА, РВК; имнофлоресценција).  

Терапија[уреди | уреди извор]

Код асимптоматских и блажих случајева, лечење није потребно.

Код тежих облика дају се антифунгициди, амфотерицин Б, итроконазол или кетоконазол.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Хистопатологија Хистопласма цапсулатум, ГМС мрља, показује уски пупајући квасац
    Хистопатологија Хистопласма цапсулатум, ГМС мрља, показује уски пупајући квасац
  • Х. цапсулатум.
    Х. цапсулатум.
  • Хистоплазма (јарко црвена, мала, кружна). ПАС дијастаза мрља
    Хистоплазма (јарко црвена, мала, кружна). ПАС дијастаза мрља
  • Хистоплазма у гранулому. ПАС дијастаза мрља.
    Хистоплазма у гранулому. ПАС дијастаза мрља.
  • Хистоплазма у гранулому. ПАС дијастаза мрља.
    Хистоплазма у гранулому. ПАС дијастаза мрља.
  • Хистоплазма у гранулому. ГМС мрља.
    Хистоплазма у гранулому. ГМС мрља.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хистопласма цапсулатум”. Стетоскоп.инфо (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24. 
  2. ^ Цхиллер, Том M. (2016), „Хистопласмосис”, ЦДЦ Yеллоw Боок: ЦДЦ Хеалтх Информатион фор Интернатионал Травел. 
  3. ^ Махајан, Моника (2021). „Етyмологиа: Хистопласма цапсулатум”. Емергинг Инфецтиоус Дисеасес. 27 (3): 969. дои:10.3201/еид2703.ет2703 Слободан приступ. „Цитинг публиц домаин теxт фром тхе ЦДЦ” 
  4. ^ а б в Кwон-Цхунг, К. Ј.; Кwон-Цхунг, К.; Беннетт, Јохн Еугене; Беннетт, Јохн Е. (1992). Медицал мyцологy (1. принт изд.). Пхиладелпхиа: Леа & Фебигер. ИСБН 978-0-8121-1463-8. 
  5. ^ Цхаманy, Схади; Мирза, Сара А.; Флеминг, Јохн W.; Хоwелл, Јамес Ф.; Ленхарт, Стевен W.; Мортимер, Винцент D.; Пхелан, Мауреен А.; Линдслеy, Марк D.; Иqбал, Науреен Ј.; Wхеат, L Јосепх; Брандт, Марy Е.; Wарноцк, Давид W.; Хајјех, Рана А. (2004). „А Ларге Хистопласмосис Оутбреак Амонг Хигх Сцхоол Студентс ин Индиана, 2001”. Педиатриц Инфецтиоус Дисеасе Јоурнал. 23 (10): 909—914. ПМИД 15602189. С2ЦИД 23475233. дои:10.1097/01.инф.0000141738.60845.да. .
  6. ^ Цхаманy, Схади; Мирза, Сара А.; Флеминг, Јохн W.; Хоwелл, Јамес Ф.; Ленхарт, Стевен W.; Мортимер, Винцент D.; Пхелан, Мауреен А.; Линдслеy, Марк D.; Иqбал, Науреен Ј.; Wхеат, L Јосепх; Брандт, Марy Е.; Wарноцк, Давид W.; Хајјех, Рана А. (2004). „А Ларге Хистопласмосис Оутбреак Амонг Хигх Сцхоол Студентс ин Индиана, 2001”. Педиатриц Инфецтиоус Дисеасе Јоурнал. 23 (10): 909—914. ПМИД 15602189. С2ЦИД 23475233. дои:10.1097/01.инф.0000141738.60845.да. .
  7. ^ Гуy Р; Роy О (1949). „Хистопласмин сенситивитy; прелиминарy обсерватионс ин а гроуп оф сцхоол цхилдрен ин тхе Провинце оф Qуебец”. Цанадиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 40 (2): 68—71. ПМИД 18113223.  .
  8. ^ а б Лезнофф, А.; Франк, Х.; Тауссиг, А.; Брандт, Ј. L. (1969). „Тхе фоцал дистрибутион оф хистопласмосис ин Монтреал”. Цанадиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх = Ревуе Цанадиенне де Санте Публиqуе. 60 (8): 321—325. ПМИД 5806145. 
  9. ^ МацЕацхерн, Е. Ј.; МцДоналд, Ј. C. (1971). „Хистопласмин сенситивитy ин МцГилл Университy студентс”. Цанадиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх = Ревуе Цанадиенне де Санте Публиqуе. 62 (5): 415—422. ПМИД 5137623. 
  10. ^ Хаггар, Р.А; Броwн, Е.L.; Топлацк, Н.Ј. (1957). „Хистопласмосис ин Соутх Wестерн Онтарио”. Цанадиан Медицал Ассоциатион Јоурнал. 77 (9): 855—861. .
  11. ^ Ланг, А. (2005-03-29). „Перилс оф сyстематиц ревиеwс”. Цанадиан Медицал Ассоциатион Јоурнал. 172 (7): 855—855. ИССН 0820-3946. дои:10.1503/цмај.1041715. 
  12. ^ Петерс, Јохн L.; Цаселеy, Царолине; Хилтз, Бренда (1997). „Таттооинг: А Нова Сцотиа Еxпериенце”. Цанадиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 88 (6): 373—374. ИССН 0008-4263. дои:10.1007/бф03403908. 
  13. ^ Царриг, C.; Пеннy, Р. (1970-01-10). „Треатмент оф лyмпхосарцома ин тхе дог бy спленецтомy: а цасе репорт”. Ветеринарy Рецорд. 86 (2): 26—29. ИССН 0042-4900. дои:10.1136/вр.86.2.26. 
  14. ^ Феребее, Схирлеy Х.; Фурцолоw, Мицхаел L. (1947). „Хистопласмин Сенситивитy амонг Сиблингс”. Публиц Хеалтх Репортс (1896-1970). 62 (23): 834. ИССН 0094-6214. дои:10.2307/4586157. 
  15. ^ Моцхи А; Едwардс ПQ (1952). „Геограпхицал дистрибутион оф хистопласмосис анд хистопласмин сенситивитy”. Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион. 5 (3): 259—291. ПМЦ 2554039 Слободан приступ. ПМИД 14935779. .
  16. ^ Гуy Р; Паниссет M; Фраппиер А (1949). „Хистопласмин сенситивитy; а бриеф студy оф тхе инциденце оф хyперсенситивитy то хистопласмин ин ан Индиан трибе оф нортхерн Qуебец”. Цанадиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх = Ревуе Цанадиенне де Санте Публиqуе. 40 (7): 306—309. ПМИД 18133141. .
  17. ^ Сцхаефер, О (1966). „Пулмонарy милиарy цалцифицатион анд хистопласмин сенситивитy ин Цанадиан ескимос”. Цанадиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 57 (9): 410—418. ПМИД 5977447. 
  18. ^ Андерсон, Хеатхер; Хонисх, Ланце; Таyлор, Геофф; Јохнсон, Марциа; Товстиук, Цхрyстyна; Фаннинг, Анне; Тyррелл, Грегорy; Ренние, Роберт; Јаипаул, Јоy; Санд, Црyстал; Проберт, Стевен (2006). „Хистопласмосис Цлустер, Голф Цоурсе, Цанада”. Емергинг Инфецтиоус Дисеасес. 12: 163—165. ПМЦ 3291405 Слободан приступ. ПМИД 16494738. дои:10.3201/еид1201.051083. 
  19. ^ ЦДЦ (2014), Фунгал Дисеасес > Глобал фунгал дисеасес > Превентинг Деатхс фром Хистопласмосис. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Histoplasma_capsulatum&oldid=27837860”