Холандска књижевност

Холандска књижевност обухвата све списе књижевних заслуга написаних кроз векове на холандском језику, језику који тренутно има око 23 милиона изворних говорника. Књижевност на холандском језику је производ Холандије, Белгије, Суринама, Холандских Антила и некадашњих региона холандског говорног подручја, попут Француске Фландрије, Јужне Африке и Индонезије. Холандска Источна Индија, како се Индонезија звала под холандском колонизацијом, изнедрила је засебан пододељак у литератури на холандском језику. Супротно томе, литературу на холандском језику понекад су стварали и производе људи пореклом из иностранства који су дошли да живе у регионима холандског говорног подручја, попут Ане Франк и Кадер Абдолаха. У својим најранијим фазама, књижевност на холандском језику дефинисана је као део књижевних заслуга написан на једном од холандских дијалеката Ниских земаља. Пре 17. века није постојао јединствени стандардни језик; дијалекти који се сматрају холандским еволуирали су од старофранковског. Засебна африканска књижевност почела је да се појављује током 19. века и она дели исте књижевне корене као и савремени холандски, пошто је африканс еволуирао од холандског 17. века. Израз холандска литература може означавати било књижевност из Холандије у уском смислу, или алтернативно књижевност на холандском језику (како се подразумева у овом чланку).

До краја 11. века, холандска књижевност, као и другде у Европи, била је готово у потпуности усмена и у облику поезије. У 12. и 13. веку писци почињу да пишу витешке романсе и хагиографије за племиће. Од 13. века књижевност постаје дидактичнија и развија протонационални карактер, онако како је писана за буржоазију. Крајем 13. века појавила се промена у холандској књижевности. Фламански и холандски градови почели су да напредују и започела је нова врста књижевног изражавања. Око 1440. године настали су књижевни цехови звани редеријкерскамерс („Реторичке коморе“) који су по тону обично припадале средњој класи. Од ових комора, најранији су били готово у потпуности ангажовани у припремању мистерија и чудесних представа за народ. Ана Бијнс (око 1494–1575) је важна фигура, која је писала на модерном холандском. Реформација се појавила у холандској литератури у збирци превода псалама 1540. године и у преводу Новог завета 1566. на холандски језик. Најпознатији од свих холандских писаца је католички драмски писац и песник Јост ван ден Вондел (1587–1679).

Током касног осамнаестог и раног деветнаестог века, Ниске Земље су прошле кроз велике политичке преокрете. Најистакнутији писци били су Вилем Билдердијк (1756–1831), Хиеронимус ван Алфен (1746–1803) и Ријнвис Фајт (1753–1824). Пиет Палтјенс (пс. Франсоа Хавершмит, 1835–1894) један је од ретких читљивих песника деветнаестог века, који на холандском језику представља романтичну вену коју је Хајне представио. Нови покрет назван Тахтигерс или „Покрет (хиљаду осамсто) осамдесетих“, по деценији у којој је настао. Један од најважнијих историјских писаца 20. века био је Јохан Хејзинга, који је познат у иностранству и преводио је на различите језике и уврштен је у неколико спискова сјајних књига. Током двадесетих година 20. века настала је нова група писаца која се дистанцирала од китњастог стила покрета из 1880-тих, на челу са Несциом (Ј.Х.Ф. Гронлох, 1882–1961). Током Другог светског рата, међу утицајним писцима била је Ана Франк (чији је дневник објављен постхумно) умрла у немачком концентрационом логору, као и писац криминалистичке фикције, новинар и песник Јан Камперт. Писци који су преживјели злочине Другог свјетског рата одражавали су у својим дјелима на промијењену перцепцију стварности. Приметно је да су многи гледали на своја искуства онако како је то учинила Ана Франк у свом Дневнику. То је на пример био случај са Het bittere kruid (Горко биље) Марге Минко и Kinderjaren (Детињство) Јоне Оберски. Обнова, која би се у историји књижевности могла описала као „ontluisterend realisme“ (шокантни реализам), углавном је повезана са три аутора: Герард Реве, V.Ф. Херманс и Ана Бламан. Реве и Херманс често се заједно са Харијем Мулишом цитирају као „велика тројка“ холандске послератне књижевности.

Старохоландски текстови (500–1150)

Око 500. године нове ере, старофраначки се развио у старохоландски, западногермански језик којим су говорили Франци и у мањој мери људи који су живели у регионима које су Франци освојили. До краја 11. века, холандска књижевност - попут књижевности другде у Европи - била је готово у потпуности усмена и у облику поезије, јер је то помогло трубадурима да памте и рецитују њихове текстове. Научни и религијски текстови написани су на латинском и као последица тога већина текстова написаних у Холандији написана је на латинском, а не на старохоландском. Постојећи холандски текстови из овог периода су ретки.

У најранијим фазама холандског језика био је присутан значајан степен међусобне разумљивости са већином других западно германских дијалеката, а на неке фрагменте и ауторе могу да полажу право и холандска и немачка књижевност. Примери укључују псалам Вахтендонк из 10. века, западно нискофранконски превод неких псалама на прагу онога што се сматра холандским, и дело Лонски округ из 12. века аутора Хенрика ван Велдека (1150. - након 1184).

Лејден Вилерам

Лејден Вилерам је назив рукописа који садржи нискофранковску верзију старовисоконемачког коментара Песме Саломонове немачког опата Вилирама из Еберсберга (ултиматно Исидора Севиљског). До недавно, на бази његове ортографије и фонологије, већина научника је веровала да је текст овог рукописа средњофранковски, односно старовисоконемачки, са неким лимбуршким или на неки други начин франконским примесама. Али 1974. године немачки филолог Вили Сандерс доказао је у својој студији Der Leidener Willeram да текст заправо представља несавршен покушај писара са северозападног приморског подручја Ниских земаља да источнофранковски оригинал преведе на свој локални народни језик. Текст садржи многе старохоландске речи које нису познате на старовисоконемачком, као и погрешно преведене речи узроковане писаревим непознавањем неких старовисоконемачких речи у оригиналу који је преводио, и збуњујућу ортографију под великим утицајем старовисоконемачког оригинала. На пример, графема <з> се користи према високонемачкој традицији где представља германско т померен у /ts/. Сандерс је такође доказао да је рукопис, који се сада налази у Универзитетској библиотеци Универзитета у Лајдену, написан крајем 11. века у опатији Егмонд у модерној Северној Холандији, одакле потиче и друго име Егмонд Вилерам.

Хебан ола вогала

Најстарију познату поезију написао је западно-фламански монах у самостану у Рочестеру у Енглеској око 1100: hebban olla vogala nestas bagunnan hinase hic enda thu wat unbidan we nu („Све птице су почеле да праве гнезда, осим мене и тебе, на шта ми то чекамо“). Према професору Лук де Грауву, текст би могао подједнако бити и староенглески, тачније старокентишки, иако око ове хипотезе нема консензуса. У то време су стари (западни) холандски и староенглески били врло слични.

Ринеландско риминска библија

Други важан извор за старохоландски језик је такозвана Ринеландско риминска библија (холандски: Rijnlandse Rijmbijbel и немачки: Rheinische Reimbibel). Ово је стиховни превод библијских историја, посведочен само низом фрагмената, који је састављен на мешовитом дијалекту који садржи доњонемачке, старохоландске и високонемачке (рајнско-франконске) елементе. Вероватно је састављен у северозападној Немачкој почетком 12. века, вероватно у опатији Верден, у близини Есена.

Literatura

• Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Gosse, Edmund (1911). „Dutch Literature”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 8 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 719—729. 
• Новаковић-Лопушина, Јелица (2012). Увод у холандску и фламанску књижевност. Београд: ARIUS & PARTENON. ISBN 978-86-7157-598-0. 
• O., Vandeputte (1992). Nizozemski : jezik dvadeset miliona Holanđana i Flamanaca. Novaković-Lopušina, J., 1955-, Deleu, Jozef, 1937-. Rekkem: Stichting Ons Erfdeel. ISBN 978-90-70831-43-1. OCLC 65967459. 
• Quak, A.; Van der Horst, J. M. (2002). Inleiding Oudnederlands (на језику: холандски). Leuven: Leuven University Press. 
• Gysseling, Maurits; Pijnenburg, Willy (1980). Corpus van Middelnederlandse teksten (tot en met het jaar 1300): Reeks II (literaire handschriften) (на језику: холандски). 1. The Hague: Martinus Nijhoff. 
• Gysseling, M. (1970). „Prae-Nederlands, Oudnederlands, Vroegmiddelnederlands”. Vierde Colloquium van hoogleraren en lectoren in de neerlandistiek aan buitenlandse universiteiten (на језику: холандски). Ghent. стр. 78–89. 
• Van den Toorn, M. C.; Pijnenburg, W. J. J.; Van Leuvensteijn, J. A.; et al. (1997). Geschiedenis van de Nederlandse taal (на језику: холандски). Amsterdam: Amsterdam University Press. 
• Sanders, Willy (1974). Der Leidener Willeram. Untersuchungen zu Handschrift, Text und Sprachform (на језику: немачки). Munich: Wilhelm Fink. 
• Van den Toorn, M. C.; Pijnenburg, W. J. J.; et al. (1997). Geschiedenis van de Nederlandse taal (на језику: холандски). 
• Janssens, G.; Marynissen, A. (2005). Het Nederlands vroeger en nu (на језику: холандски) (2nd изд.). 
• De Vries, Jan W.; Willemyns, Roland; Burger, Peter (2003). Het verhaal van een taal (на језику: холандски). Amsterdam: Prometheus. 
• Willemyns, Roland (11. 4. 2013). Dutch: Biography of a Language (на језику: енглески). Oxford University Press USA. стр. 33. ISBN 9780199858712. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Geschiedenis van het Nederlands”. Taalunieversum.org (на језику: холандски). Приступљено 2017-08-27. 
• Mees, Bernard (2002). „The Bergakker Inscription and the Beginnings of Dutch”. Ур.: Vennemann, Theo. Amsterdamer Beitrage zur Alteren Germaninstik. 56. Rodopi. стр. 23—26. ISBN 90-420-1579-9. 
• Kibler, William W.; Zinn, Grover A., ур. (1995). Medieval France: an encyclopedia (2nd изд.). New York: Garland. стр. 703. ISBN 0824044444. 
• „Meer dan hebban olla uogala” (на језику: холандски). 
• Willemyns, Roland (2013). Dutch: Biography of a Language. Oxford University Press. стр. 41. ISBN 978-0-19-932366-1. 
• Willemyns, Roland (15. 3. 2013). Dutch: Biography of a Language. Oxford University Press. ISBN 9780199323661. Приступљено 26. 8. 2017 — преко Google Books. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2017-08-27. г. Приступљено 2017-02-01. 
• Van der Sijs, N. (2006). Calendarium van de Nederlandse Taal (на језику: холандски). 
• „Utrecht zwischen York und Fulda” (PDF) (на језику: немачки). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 09. 2012. г. Приступљено 03. 12. 2020. 
• Van den Toorn, M. C.; et al. (1997). Гесцхиеденис ван де Недерландсе таал. стр. 41. 
• „'Олла Вогала' ног евен ин wоорденбоек”. Стандаард.бе (на језику: холандски). Приступљено 2017-08-26. 
• Сцхöнфелд, M. (1933). „Еен Оуднедерландсцхе зин уит де елфде ееуw (мет репродуктие)”. Тијдсцхрифт воор Недерландсцхе Таал- ен Леттеркунде. 52: 1–8. 
• Де Грауwе, Луц (2004). „Зијн олла вогала Влаамс, оф зит де Недерландсе филологие мет еен коекоексеи ин (хаар) нест(ен)?”. Тијдсцхрифт воор Недерландсе Таал- ен Леттеркунде (на језику: холандски). 120: 44–56. 
• Гриерсон, Херберт Ј. C. (1906). „Холланд-Версе анд Просе”. Ур.: Саинтсбурy, Рyе Акер. Тхе Фирст Халф оф тхе Севентеентх Центурy. Периодс оф Еуропеан Литературе. 7. Единбургх анд Лондон: Wиллиам Блацкwоод анд Сонс — преко Викизворника. 
• Паасман, Берт ‘Тјалие Робинсон, де стем ван Индисцх Недерланд’ (Публисхер: Стицхтинг Тонг Тонг, 1994) ISBN 90-801433-3-2 Ревиеw: [3]
• Састроwардоyо, Субагио Састра Хиндиа Беланда дан кита (Публисхер: ПТ Балаи Пустака, Јакарта, 1990) Цхаптер VIII П.145-155 ISBN 979-407-278-8 [4]
• Wиллемс, Wим Тјалие Робинсон; Биографие ван еен Индо-сцхријвер (Публисхер: Берт Баккер, 2008) ISBN 978-90-351-3309-9
• Wиллемс, Wим Сцхријвен мет је вуистен; бриевен ван Тјалие Робинсон (Публисхер: Прометхеус, 2009) ISBN 978-90-446-1197-7
• Деwулф, Јероен, Олф Праамстра анд Мицхиел ван Кемпен Схифтинг тхе Цомпасс: Плурицонтинентал Цоннецтионс ин Дутцх Цолониал анд Постцолониал Литературе (Публисхер: Цамбридге Сцхоларс Публисхинг, 2013) ISBN 978-1-4438-4228-0

Спољашње везе

• The digital library of Dutch literature study, contains the full text of many books and reference works
• Project Rye Aker Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2007) a collection of Dutch high literature on the web
• Journal of Dutch Literature Open Access academic journal dedicated to the study of Dutch literature from the Middle Ages to the present day