Пређи на садржај

Иштар (певачица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иштар
Иштар на наступу 2010. године
Лични подаци
Пуно имеЕстер Ети Зек
Датум рођења(1968-11-10)10. новембар 1968. (55 год.)
Место рођењаКирјат Ата, Израел
Занимањепевачица, текстописац, глумица
Музички рад
Активни период1996-данас
Жанрпоп, денс, рок, фламенко
Издавачке кућеАтолл Мусиц Парис, Wарнер Мусиц Гроуп
Остало
Веб-сајтishtaralabina.net

Естер (Ети) Зек (хебрејски: אישתאר, енгл. Esther (Eti) Zach; рођена 10. новембра 1968), познатија као Иштар, израелска је певачица која изводи на арапском, хебрејском, бугарском, француском, шпанском, руском и енглеском језику. Она је најпознатија по свом раду као певачица француског бенда Алабина, и својим соло поп хитовима као што су "C'est la vie" , "Last Kiss" , "Horchat Hai Caliptus" и "Habibi".

Биографија[уреди | уреди извор]

Ети Зек је рођена 10. новембра 1968. у Кирјат Ати, близу Хајфе и одрастала је у Израелу. Рођена од египатско-јеврејске мајке и мароканско-јеврејског оца, обоје из сефардско-мизрахијевог наслеђа, који су раније емигрирали у Израел.[1]

Пева на арапском, хебрејском, француском, шпанском, бугарском, руском и енглеском језику.

Иштар је почела да наступа по клубовима са четрнаест година и наставила је чак и док је била у ИДФ-у. Иако је рођена Ети Зек, изабрала је име Иштар, по месопотамијској богињи, јер ју је њена бака назвала Естер, које је "са њеним египатским нагласком звучало као Иштар", рекла је она.[1]

Било је то у то време када ју је пријатељица замолила да јој се придружи у Француској. Убрзо се заљубила у земљу и одлучила да јој она буде дом.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Алабина године[уреди | уреди извор]

Када се преселила у Француску, Иштар је почела да ради као резервни вокал за неколико фламенко музичких бендова. Ту ју је открио Чарлс Ибгуи, који ју је, заљубљен у њен глас, упознао са музичком групом Los Niños de Sara. Придружила се групи као водећи вокал и заједно су наступали под именом Алабина.

Алабина је убрзо постигла светски успех у топ 10 и топ 40 хитова неколико пута у САД-у.[2] Пронашла је успех у мешању фламенка, арапског попа и плеса. Музичка група Los Niños de Sara је обично певала на шпанском, док је Иштар певала на шпанском, арапском, француском, хебрејском или мешавини језика - неколико песама је певано на шпанском и арапском језику.

Соло каријера[уреди | уреди извор]

Упркос успеху Алабине, после два албума, Иштар је одлучила да направи сопствени пројекат (иако је још увек била члан групе); Музичка група Los Niños de Sara је такође почела да издаје сопствене CD-ове.

У новембру 2000. године, "La Voik d'Alabina" (Глас Алабине) је објављен. Он је појачао оријентални поп звук док је мешао неке традиционалне арапске звукове и плесне ритмове. Девет од дванаест песама је углавном било на француском, мада су се арапски, шпански, енглески и хебрејски мешали у различите песме (на пример, песма "Last Kiss" је била на енглеском). Неколико песама нашло је успех на плесном подијуму, укључујући и "Last Kiss" .

Иштар је такође посетила своје фанове у Израелу, где је била домаћин неколико телевизијских емисија, певајући дуо са локалним звездама као што су Павло Роузенберг, Авиху Медина и Дејвид Дор.[3]

Иштар је наставила да обилази свет са Алабином наредних неколико година док је радила на свом другом албуму "Truly Emet" , који је изашао у августу 2003, овај пут са већином песама на хебрејском. Међутим, одлучила је да пева више песама у мешавинама арапског и хебрејског да би показала да између две културе може постојати хармонија. Албум "Truly Emet" је поново био плесни успех, посебно песме "C'est La Vie" и поново "Last Kiss".

Група Алабина је имала још неколико наступа, мада се од 2005. године чинило као да се група распушта зато што више није активно изводила или објављивала нову музику.

Иштарин трећи албум, "Je Sais D'ou Je Viens" (Знам одакле долазим) је објављен у новембру 2005. године. Овај пут музика је још увек била оријентална поп, али са много мање плеса. Мешало се више хип-хоп ритма са арапском музиком. Већина песама је певана на арапском, четири су певане на француском, а неколико на енглеском, док су шпански и хебрејски језик могли да се нађу у целом албуму. Поново је нашла плесни успех са сингловима као што је "Habibi (Savah)", у којој је је први пут у каријери сарађивала са репером Џеј Ем Ај Сисоко (енгл. JMI Sissoko).

Убрзо након тога објављен је CD са највећим хитовима, "The Alabina Years", који је био мешавина Иштариних соло хитова и неких нових песама на енглеском језику.

Иштар тренутно живи у Француској и ради на промоцији албума "Best Of".

2005. године, Иштар је издала свој пети албум, који је снимљен у Паризу, Њујорку и Турској. Након овог албума, одлучила је да направи паузу да би родила близанце 2007. године.

2009. године је снимила песму "Iahad" у дуету са Кобијем Перезом, која је награђена као "Песма године" (Diamond Award) на наградама Big Apple Music Awards у Њујорку.[4]

2012. је објавила нови албум под називом "7". Албум садржи дванаест песама, укључујући и први сингл "Mi Amor" . Исте године приказана је у драматичној улози у израелском филму "The Ballad of the Weeping Spring" и као извођач у насловној песми истоименог филма.[5]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Албуми[уреди | уреди извор]

(Набројани су само соло CD-ови)

  • The Voice of Alabina (2000)
  • Truly (Emet) (2003)
  • Je Sais d'où Je Viens (2005)
  • The Alabina Years
  • Best of Ishtar Alabina
  • 7 (2012)
  • Baila (2016)

Песме[уреди | уреди извор]

  • "Last Kiss"
  • "C'est La Vie"
  • "Habibi (Sawah)"
  • "Yahad"
  • "Mi Amor"
  • "Get Loud"
  • "A Paris"

ДВД[уреди | уреди извор]

  • Alabina On Tour 1997–2000. (објављен 2002)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Исхтар Алабина аге, биограпхy”. Ласт.фм (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  2. ^ „Алабíна | Биограпхy, Албумс, Стреаминг Линкс”. АллМусиц (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  3. ^ „Биограпхy - ИСХТАР”. wеб.арцхиве.орг. 2004-02-06. Архивирано из оригинала 06. 02. 2004. г. Приступљено 2019-05-16. 
  4. ^ „бама2018”. бама2018 (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 04. 2019. г. Приступљено 2019-05-16. 
  5. ^ Тхе Баллад оф тхе Wеепинг Спринг (2012) - ИМДб, Приступљено 2019-05-16 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ištar_(pevačica)&oldid=27055293”