Пређи на садржај

Ибн Тајмија

С Википедије, слободне енциклопедије
Ибн Тајмија
Име по рођењуابن تيمية
Датум рођења22. јануар 1263
Место рођењаХаран
 Румски султанат
Датум смрти26. септембар 1328
Место смртиДамаск, Шам
ДржављанствоШам, под Мамелучким султанатом
ЕраВисоки средњи век
ДеловањеАтари[1][2][3][4][5][6]
ПокретХанбали[7][8], класични салафизам[9]
Ибн Тејмија џамија у граду Ум ел Фам

Ибн Тајмија или Ибн Тејмије (арап. ابن تيمية; Харан, 22. 1. 1263. – Дамаск, 20. 9. 1328), био је контроверзни[10][11] средњевековни исламски учењак, филозоф, теолог и логичар из ханбелијског мезхеба. Ибн Тајмијини иконокластички погледи на широко прихваћене сунитске доктрине као што су поштовање светаца и посета њиховим гробницама учинили су га непопуларним код већине ортодоксних религиозних учењака тог времена, по чијим је наредбама он неколико пута је био затворен.[12] Живео је у проблематично доба монголских освајања и познат је по фатвама које одобравају отпор, као и по тражењу враћања ранијој интерпретацији Курана и суне.

Мада мањинска фигура у свом времену и у вековима који су уследили,[13][14] Ибн Тајмија је постао један од најутицајнијих средњевековних писаца у савременом исламу,[12] где су његове специфичне интерпретације Курана и суна, ако и његово одбацивање неких аспеката класичне исламске традиције имали значајан утицај на савремени вахабизам, салафизам и џихадизам.[15][16][17] Заиста, одређени аспекти његовог учења имали су дубок утицај на Мухамеда ибн Абд ал-Вахаба, оснивача реформског покрета Ханбали који је практикован у Саудијској Арабији, познат као вахабизам, као и на друге касније вахабске научнике.[8] Штавише, Ал Каида и остале џихадске групе наводе контроверзну фетву Ибн Тајмија који допушта џихад против других муслимана.[18][19]

Биографија[уреди | уреди извор]

Ибн Тајмија је рођен 1263. године у Харану у познатој фамилији теолога. Његов деда Абу ал-Баркат Маџд ад-дин ибн Тајмија ал-Ханбали (умро 1255. године) је био познати учитељ ханбелијског фикха, а била су позната и учењачка искуства његовог оца Шихаба ал-дин Абдул-Халима ибн Тајмије (умро 1284). Због монголске инвазије Ибн Тајмијина породица се сели у Дамаск који је био под владавином египатских Мамелука. Његов отац је предавао с минбера Умјадске џамије и Ибн Тајмија је следио очеве стопе студирајући с учењацима тог времена. Упознао је себе са секуларним и религијским наукама његовог времена, а придавао је пажњу и арапској литератури и лексикографији, те студирао математику и калиграфију.

Поред религијских наука студирао је јуриспруденцију од његовог оца и постао је правим представником ханбелијске школе и мишљења. Мада је он остао веран тој школи, чијом је доктрином овладао, он се такође упознаје са осталим знањем исламских дисциплина Курана и хадиса, те проучава теологију (калам) и филозофију. Био је познат по оспоравању многих ставова суфија, шијита и хришћана. Његов студент Ибн Кајим ал-Џавзија је написао познату поему „О Христови обожаваоци” где је испитана догма тројства изложена код многих хришћанских секти.

Његов проблем са властима је почео кад је потписао са делегацијом улеме да разговара са Газан-ханом о заустављању његових напада на муслимане. Извештено је да се улема није усудила ништа рећи владару осим Ибн Тајмије. Био је притваран неколико пута због сукоба с иџмом односно правницима и теолозима тог времена. Задњих петнаест година живота провео је у Дамаску. Најпознатији његови студенти и Ибн Кајим су били на удару обновљених прогона. Од августа 1320. до 1321. Ибн Тајмија је по наредби из Каира био затворен у цитадели у Дамаску због подржавања доктрине смањења лакоће којом би један муслиман могао да се растави од своје жене. Умро је у Дамаску 1328. и сахрањен је ван муслиманског гробља.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Халверсон, Јеффрy Р. (2010). Тхеологy анд Цреед ин Сунни Ислам. Палграве Мацмиллан. стр. 48. ИСБН 978-0-230-10279-8. 
  2. ^ Спевацк, Аарон (2014). Тхе Арцхетyпал Сунни Сцхолар: Лаw, Тхеологy, анд Мyстицисм ин тхе Сyнтхесис оф Ал-Бајури. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 45. ИСБН 978-1-4384-5370-5. 
  3. ^ Макдиси, 'Ибн Таyмиyа: а Суфи оф тхе Qадириyа ордер', Америцан Јоурнал оф Арабиц Студиес 1, парт 1 (1973), пп. 118–28
  4. ^ Спевацк, Аарон (2014). Тхе Арцхетyпал Сунни: Лаw, Тхеологy, анд Мyстицисм ин тхе Сyнтхесис оф Ал-Бајури. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 91. ИСБН 978-1438453712. 
  5. ^ Рапопорт, Yоссеф; Ахмед, Схахаб (1. 1. 2010). Ибн Таyмиyyа анд Хис Тимес (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. стр. 334. ИСБН 9780195478341. 
  6. ^ Халверсон, Јеффрy Р. (2010). Тхеологy анд Цреед ин Сунни Ислам: Тхе Муслим Бротхерхоод, Асх'арисм, анд Политицал Суннисм. Палграве Мацмиллан. стр. 48–49. ИСБН 978-0230102798. 
  7. ^ Ибн Таyмиyyах, Ахмад ибн ʻАбд ал-Ḥалīм (1999). Китаб Ал-Иман. Куала Лумпур: Исламиц Боок Труст. ИСБН 978-967-5062-28-5. Приступљено 16. 1. 2015. 
  8. ^ а б „Ибн Таyмиyyах”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 16. 1. 2015. 
  9. ^ Јонатхан А.C. Броwн. „Салафисм – Исламиц Студиес – Оxфорд Библиограпхиес”. Оxфорд Библиограпхиес. Приступљено 10. 2. 2015. 
  10. ^ Ибн Таyмиyyа анд хис Тимес, Оxфорд Университy Пресс, Пакистан. „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2015. г. Приступљено 11. 12. 2016. 
  11. ^ Ибн Таyмиyyах, Таqи ал-Дин Ахмад, Тхе Оxфорд Дицтионарy оф Ислам. http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780195125580.001.0001/acref-9780195125580-e-959?rskey=2XYR29&result=959
  12. ^ а б Laoust, H., "Ibn Taymiyya", in: Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel, W.P. Heinrichs. Consulted online on 13 December 2016 . doi:10.1163/1573-3912_islam_SIM_3388>.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  13. ^ Tim Winter The Cambridge Companion to Classical Islamic Theology Cambridge University Press, 22.05.2008. ISBN 978-0-521-78058-2. стр. 84.
  14. ^ Yossef Rapoport and Shahab Ahmed, Introduction in Ibn Taymiyya and His Times, eds. Yossef Rapoport and Shahab Ahmed. . Karachi: Oxford University Press. 2010. pp. 6. 
  15. ^ Кепел, Гиллес, Тхе Пропхет анд тхе Пхараох, (2003), пп. 194
  16. ^ Кепел, Гиллес (2003). Јихад: Тхе Траил оф Политицал Ислам. ИСБН 9781845112578. 
  17. ^ Wиктороwицз, Qуинтан (2005). „А Генеалогy оф Радицал Ислам” (ПДФ). Студиес ин Цонфлицт & Террорисм. 28 (2): 75—97. дои:10.1080/10576100590905057. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 2. 2017. г. — преко Таyлор & Францис Инц. 
  18. ^ Спрингер, Девин (6. 1. 2009). Исламиц Радицалисм анд Глобал Јихад. Георгетоwн Университy Пресс. стр. 29. ИСБН 978-1589015784. Приступљено 3. 12. 2016. 
  19. ^ Бассоуни, Цхериф (21. 10. 2013). Тхе Схари'а анд Исламиц Цриминал Јустице ин Тиме оф Wар анд Пеаце. Цамбридге Университy Пресс. стр. 200. ИСБН 9781107471153. Приступљено 4. 12. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Рапопорт, Yоссеф (9 Април 2010). Ибн Таyмиyyа анд Хис Тимес. Оxфорд Университy Пресс Пакистан. ISBN 0-19-547834-7.
  • Хоовер, Јон (28 Маy 2007). Ибн Таyмиyyа'с Тхеодицy оф Перпетуал Оптимисм. Брилл. ISBN 9004158472.
  • P. J. Bearman; Th. Bianquis; C. E. Bosworth; E. van Donzel; W. P. Heinrichs (ур.). Encyclopaedia of Islam Online. Brill Academic Publishers. ISSN 1573-3912.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Dar, Irfan Jameel. "The life and thought of Ibn Taymiyyah, the reviver of Historical Salafi Thought" https://www.academia.edu/19877780/The_thought_of_Ibn_Taymiyyah.
  • Кепел, Гиллес. Муслим Еxтремисм ин Егyпт: Тхе Пропхет анд пхараох. Wитх а неw префаце фор 2003. Транслатед фром Френцх бy Јон Ротхсцхилд. Беркелеy & Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа Пресс, 2003. Сее пп. 194–199.
  • Литтле, Доналд П. "Дид Ибн Таyмиyyа хаве а сцреw лоосе?", Студиа Исламица, 1975, Нумбер 41, пп. 93–111.
  • Макдиси, Г. "Ибн Таyмиyyа: А Суфи оф тхе Qадириyа Ордер", Америцан Јоурнал оф Арабиц Студиес, 1973
  • Сиван, Еммануел. Радицал Ислам: Медиевал Тхеологy анд Модерн Политицс. Енларгед едитион. Неw Хавен & Лондон: Yале Университy Пресс, 1990. Сее пп. 94–107.
  • Мицхот, Yахyа. Ибн Таyмиyyа: Агаинст Еxтремисмс. Теxтс транслатед, аннотатед анд интродуцед. Wитх а фореwорд бy Бруце Б. ЛАWРЕНЦЕ. Беирут & Парис: Албоураq, 2012, xxxии & 334 п. — ЕАН 9782841615551.
  • Мицхот, Yахyа. Ибн Таyмиyyа: Муслимс ундер Нон-Муслим Руле. Теxтс транслатед, аннотатед анд пресентед ин релатион то сиx модерн реадингс оф тхе Мардин фатwа. Фореwорд бy Јамес Писцатори. Оxфорд & Лондон: Интерфаце Публицатионс. 2006. ISBN 0-9554545-2-2.
  • Мицхот, Yахyа. "Ибн Таyмиyyа'с 'Неw Мардин Фатwа'. Ис генетицаллy модифиед Ислам (ГМИ) царциногениц?" ин Тхе Муслим Wорлд, 101/2, Април 2011, пп. 130–181.
  • Мицхот, Yахyа. "Фром ал-Ма'мūн то Ибн Саб'īн, виа Авиценна: Ибн Таyмиyyа'с Хисториограпхy оф Фалсафа", ин Ф. ОПWИС & D. РЕИСМАН (едс.), Исламиц Пхилосопхy, Сциенце, Цултуре, анд Религион. Студиес ин Хонор оф Димитри Гутас (Леиден – Бостон: Брилл, 2012), пп. 453–475.
  • Мицхот, Yахyа. "Бетwеен Ентертаинмент анд Религион: Ибн Таyмиyyа'с Виеwс он Суперститион", ин Тхе Муслим Wорлд, 99/1, Јануарy 2009, пп. 1–20.
  • Мицхот, Yахyа. "Мислед анд Мислеадинг… Yет Централ ин тхеир Инфлуенце: Ибн Таyмиyyа'с Виеwс он тхе Икхwāн ал-Сафā'", ин Тхе Икхwāн ал-Сафā' анд тхеир Расā'ил. Ан Интродуцтион. Едитед бy Надер ЕЛ-БИЗРИ. Фореwорд бy Фархад ДАФТАРY (Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, ин ассоциатион wитх тхе Институте оф Исмаили Студиес, Епистлес оф тхе Бретхрен оф Пуритy), 2008, пп. 139–179.
  • Мицхот, Yахyа. "Ибн Таyмиyyа'с Цомментарy он тхе Цреед оф ал-Халлâј", ин А. СХИХАДЕХ (ед.), Суфисм анд Тхеологy (Единбургх, Единбургх Университy Пресс, 2007), пп. 123–136.
  • Мицхот, Yахyа. "А Мамлûк Тхеологиан'с Цомментарy он Авиценна'с Рисāла Аḍḥаwиyyа. Беинг а Транслатион оф а Парт оф тхе Дар' ал-Та'āруḍ оф Ибн Таyмиyyа, wитх Интродуцтион, Аннотатион, анд Аппендицес, Парт I", ин Јоурнал оф Исламиц Студиес, 14:2, Оxфорд, 2003, пп. 149–203.
  • Мицхот, Yахyа. "А Мамлûк Тхеологиан'с Цомментарy он Авиценна'с Рисāла Аḍḥаwиyyа. Беинг а Транслатион оф а Парт оф тхе Дар' ал-Та'āруḍ оф Ибн Таyмиyyа, wитх Интродуцтион, Аннотатион, анд Аппендицес, Парт II", ин Јоурнал оф Исламиц Студиес, 14:3, Оxфорд, 2003, пп. 309–363.
  • Мицхот, Yахyа. "Ибн Таyмиyyа он Астрологy. Аннотатед Транслатион оф Тхрее Фатwас", ин Јоурнал оф Исламиц Студиес, 11/2, Оxфорд, Маy 2000, пп. 147–208.
  • Мицхот, Yахyа. "Ибн Таyмиyyа'с Цритиqуе оф Схī'ī Имāмологy. Транслатион оф Тхрее Сецтионс оф хис Минхāј ал-Сунна", ин Тхе Муслим Wорлд, 104/1–2, Хартфорд, Јан–Април 2014, пп. 109–149.
  • Мицхот, Yахyа. "Ан Импортант Реадер оф ал-Гхазāлī: Ибн Таyмиyyа", ин Тхе Муслим Wорлд, 103/1, Хартфорд, Јануарy 2013, пп. 131–160.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ибн Тајмија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ibn_Tajmija&oldid=27675666”