Пређи на садржај

Игор Вук Торбица

С Википедије, слободне енциклопедије
Игор Вук Торбица
Лични подаци
Датум рођења(1987-02-28)28. фебруар 1987.
Место рођењаТитов Дрвар, СФР Југославија
Датум смрти16. јун 2020.(2020-06-16) (33 год.)
Место смртиРовињ, Хрватска
Уметнички рад
Најважнија дела
Царство мрака
Тартиф
Хинкеманн

Игор Вук Торбица (Титов Дрвар, 28. фебруар 1987 — Ровињ, 16. јун 2020) био је српски позоришни редитељ и универзитетски предавач.

Биографија[уреди | уреди извор]

Средњу школу за примјењену умјетност и дизајн завршио је у Пули а Факултет драмских уметности, 2013. године, у Београду (Србија), у класи професорке Алисе Стојановић.[1] Као најбољи студент позоришне режије у генерацији,[2] добитник је награде „Хуго Клајн”.[3] На трећој години студија, његова испитна представа Покојник добила је главну награду фестивала Студио фест и бива уврштена у редовни репертоар Југословенског драмског позоришта.[4]

Његова професорка и сарадница Алиса Стојановић је поводом Торбичиног самоубиства изјавила да је поред боловања од депресије, годинама био предмет мобинга и других видова злостављања од стране директора позоришта, посебно Југословенског драмског.[5][6]

Пре смрти започео је рад на пројекту Злочин и казна, записи из подземља.[7]

Описиван је као један од најтелентованијих редитеља своје генерације.[8]

Био је критичар политике Александра Вучића.[9]

Ревија „Игорови дани” одржана је у Српском народном позоришту у Новом Саду од 24. до 28. јануара 2022. као у и Народном позоришту у Београду, од 26. до 30. јануара.[10]

Режија (избор)[уреди | уреди извор]

Царство мрака - режија Торбице, Народно позориште у Београду

Као асистент режије сарађивао је на представама Дина Мустафића („Рођени у YУ”, Југословенско драмско позориште, те Patriotic Hypermarket, Битеф театар, Соње Вукићевић (Родољупци, Српско народно позориште, Нови Сад и Ане Ђорђевић (Четрнаеста, Народно позориште Републике Српске, Бања Лука). Режирао је Молиереовог Дон Жуана (Народно позориште „Тоша Јовановић”, Зрењанин), вон Клеистов Разбијени врч (Југословенско драмско позориште, Толлеровог Хинкеманна (Загребачко казалиште младих, Загреб),[11] вон Хорватхове Приче из Бечке шуме (Градско драмско казалиште „Гавелла”, Толстојево Царство мрака (Народно позориште у Београду).[12]

Награде[уреди | уреди извор]

На Југословенском позоришном фестивалу Без превода, у Ужицу 2016. године, Торбица добија награду Ардалион за најбољу режију за представу Hinkemann, која је уједно проглашена и за најбољу представу фестивала. Иста бива најбоља и на 31. фестивалу Гавеллине вечери, а Торбица опет осваја Награду за режију. Хинкеманн добија и Награду хрватског глумишта за најбољу драмску представу у целини,[13] а на 24. међународном фестивалу малих сцена у Ријеци добија чак четири награде жирија.[14] Награда „Бојан Ступица” постхумно му је додељена 2021.[15]

Театрографија[уреди | уреди извор]

Бр. Наслов Премијера Позориште Писац/Адаптација
Асистент редитеља 1 Рођени у Yу[16] 12. октобар 2010.

Југословенско драмско позориште, Београд, Србија

Дино Мустафић
2 Родољупци[17] 15. јун 2011. Српско народно позориште, Нови Сад, Србија Јован Стерија Поповић
3 Патриотиц Хyпермаркет 03. октобар 2011. Битеф театар, Београд, Србија Милена Богавац, Јетон Незирај
4 Четрнаеста 18. октобар 2013. Народно позориште Републике Српске, Бања Лука Ана Ђорђевић
Редитељ 1 Покојник[7] 28. септембар 2012. Југословенско драмско позориште, Београд, Србија

Факултет драмских уметности, Београд, Србија

Бранислав Нушић
2 Дон Жуан[7] 18. децембар 2013. Народно позориште „Тоша Јовановић”, Зрењанин, Србија Молијер
3 Разбијени крчаг[7] 13. фебруар 2015. Југословенско драмско позориште, Београд, Србија Хајнрих фон Клајст
4 Хинкеманн[7] 07. новембар 2015. Загребачко казалиште младих, Загреб, Хрватска Ернест Толер
5 Ожалошћена породица[7] 24. септембар 2016. Словенско људско гледалишче, Цеље, Словенија

Прешерново гледалишче, Крањ, Словенија

Бранислав Нушић
6 Приче из Бечке шуме[7] 05. децембар 2016. Градско драмско позориште Гавела, Загреб, Хрватска Одон вон Хорватх
7 Царство мрака[7] 24. март 2017. Народно позориште у Београду, Београд, Србија Лав Николајевич Толстој
8 Мизантроп[7] 24. мај 2017. Хрватско народно казалиште Ивана Пл Зајца Ријека, Хрватска Молијер
9 Тит Андроник[7] 23. март 2018. Загребачко казалиште младих, Загреб, Хрватска Шекспир
10 Крваве свадбе[7] 09. август 2018. Српско народно позориште, Нови Сад, Србија

Град Театар Будва, Будва, Црна Гора

Федерико Гарсија Лорка
11 Емилиа Галотти[18] 06. октобар 2018. Словенско Народно Гледалишче Драма, Љубљана, Словенија Готхолд Ефраим Лесинг
12 Тартиф[7] 08. фебруар 2019. Народно позориште Сомбор, Сомбор, Србија

Српско народно позориште, Нови Сад, Србија

Ауторски пројекат Игора Вука Торбице, по мотивима оригиналне Молијерове драме "Тартиф"
13 Бакхе - кратак преглед распада[7] 09. мај 2019. Народно позориште у Битољу, Битољ, Северна Македонија Еурипид
14 Страхови[7] 10. октобар 2019. Прешерново гледалишче, Крањ, Словенија Хенрик Ибзен
15 Страх - једна топла људска прича[7] 13. фебруар 2020. Народно позориште у Пироту, Пирот, Србија Ауторски пројекат Игора Вука Торбице, инспирисано драмским текстовима Франца Ксавера Креца

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „» Игор Вук Торбица”. хнк-зајц.хр. Приступљено 2021-11-16. 
  2. ^ „Година без Игора Вука Торбице: Да ли смо нешто дужни?”. НОВА портал (на језику: српски). 2021-06-17. Приступљено 2021-11-15. 
  3. ^ Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Трагичан одлазак Игора Вука Торбице”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-11-16. 
  4. ^ „Довољно је само – редитељ”. Време. Приступљено 20. 1. 2019. 
  5. ^ „УЖАСНЕ ОПТУЖБЕ Алиса Стојановић прозвала ЈДП и редитеља Поповског да су допринели самоубиству Игора Вука Торбице”. Блиц. 2021. 
  6. ^ „Алиса Стојановић проговорила о трагичном крају Игора Вука Торбице”. НОВА портал (на језику: српски). 2021-11-09. Приступљено 2021-11-16. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „Стално смо у потрази за "татом": Ко је био Игор Вук Торбица”. НОВА портал (на језику: српски). 2021-11-09. Приступљено 2021-11-15. 
  8. ^ „Свитац над Југославијом”. Недељник Време. Приступљено 2021-11-15. 
  9. ^ „Ништа код Вучића није фасцинантно да би заслужио сцену - Култура - Дневни лист Данас” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-15. 
  10. ^ „„Игорови дани” посвећени Игору Вуку Торбици у Новом Саду и Београду”. Политика Онлине. Приступљено 2022-01-19. 
  11. ^ „Хрватска представа "Хинкеман" вечерас у Београду: Последице рата су плодно тло за развој фашизма”. Блиц. Приступљено 20. 1. 2019. 
  12. ^ „Игор Вук Торбица: I ми смо као народ у “царству мрака””. Новости. Приступљено 20. 1. 2019. 
  13. ^ „Мирно спавам са вуком у себи”. Политика. Приступљено 20. 1. 2019. 
  14. ^ „Игор Вук Торбица”. ХНК Ивана пл Зајца Ријека. Приступљено 20. 1. 2019. 
  15. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Награда „Бојан Ступица” постхумно редитељу Игору Вуку Торбици”. Политика Онлине. Приступљено 2021-03-25. 
  16. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2021-11-15. 
  17. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2021-11-15. 
  18. ^ „Игор Вук Торбица: За то, кар почнем, је потребен час. Ин потрпљење.”. РТВСЛО.си (на језику: словеначки). Приступљено 2022-02-02. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Igor_Vuk_Torbica&oldid=27291726”