Индокина

С Википедије, слободне енциклопедије

Континентална југоисточна Азија
Територија 1,938,745 км²
Становништво 243,201,036 (2019)
БДП 2.877 билиона $ (2021)
Градови Пном Пен
Вијентијан
Нејпјидо
Бангкок
Ханој
Државе

Индокина или континентална југоисточна Азија или Индокинеско полуострво, је дио континенталне територије у Југоисточној Азији. Лежи источно од Индијског потконтинента и јужно од Континенталне Кине и граничи се са Индијским океаном на западу и Тихим океаном на истоку. Обухвата земље Камбоџа, Лаос, Мјанмар (Бурма), Тајланд и Вијетнам, а понекад се укључује и Малезија.

Термин Индокина (првобитно Индо-Кина) је скован почетком деветнаестог века, наглашавајући културни утицај индијске и кинеске цивилизације на том подручју. Термин је касније усвојен као назив колоније Француска Индокина (данашња Камбоџа, Лаос и Вијетнам).

Термин[уреди | уреди извор]

Индокина 1886.

Поријекло назива се обично приписује данско-француском географу Конраду Малте-Бруну, који је ову област назвао Индокином 1804. године, као и шкотском лингвисти Џону Лејдену, који је користио термин индокинески да опише становнике ове области и њихове језике 1808. године.[1]

Мишљења научника из 19. вијека о историјском утицају Кине и Индије на то подручје била су опречна. Сам термин је био контроверзан. Малте-Брун се касније залагао против његове употребе у потоњем издању своје „Универзалне географије“, образлажући да је термин пренаглашавао кинески утицај и уместо тога он је предлаго термин „Чин-Индија“.[2]

Термин Индокина је ипак већ био прихваћен и убрзо је потиснуо алтернативне термине као што су „Даља Индија“ и „Полуострво иза Ганга“. Касније, када су французи основали колонију Француска Индокина, употреба термина је постала ограниченија на француску колонију, а данас се то подручје обично назива континентална југоисточна Азија.[3]

Назив термина је повезан са културним утецајима које су на то подручје имали Кина (на Вијетнам) и Индија (на Камбоџу, Лаос и Тајланд).

Положај[уреди | уреди извор]

Континентална југоисточна Азија налази се између Сијамског (често се назива и Тајландски залив) и Тонкиншког залива, оба залива Јужнокинеског мора, које је, опет, рубно море Тихог океана (Пацифика).

У географском смислу, на полуострву су цијела Камбоџа, јужни дио Лаоса, источни дио средишњег Тајланда и средишњи и јужни дио Вијетнама, подручја југоисточно од замишљене линије између Бангкока као најзападније тачке Индокинеског и најисточније тачке Малајског полуострва, и Тонкиншког залива.

Сјеверно односно сјеверозападно од те линије, полуострво прелази у азијски континент.

Индокина се састоји од подручја следећих држава:

  • у ужем смислу, само некадашња колонијална Француска Индокина:
  • у ширем смислу, користи се и назив копнени дио Југоисточне Азије, што укључује:

Острва[уреди | уреди извор]

У подручје Индокине убрајају се још и острва:

  • Дао Пху Кук
  • Ко Чанг
  • Ко Кут

Култура[уреди | уреди извор]

Главна религија овог подручја су Теравада и Хинајана будизам,[4][5][6][7][8][9] док је ислам друга најзаступљенија релгиија.[10][11]

Континентална југоисточна Азија је културолошки у супротности спрам поморске југоисточне Азије, углавном кроз начин живота који се углавном заснива на животу и раду на копну у Индокини и начину живота везаног за мору Малајског и Филипинског архипелага, као и значајним разликама у језицима који се говоре на подручју. На простору континенталне југоисточне Азије употребљавају се различити језици али сви имају одређене типолошке сличности.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вималин Рујивацхаракул; et al., ур. (2013). Арцхитецтурализед Асиа : маппинг а цонтинент тхроугх хисторy. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 89. ИСБН 9789888208050. 
  2. ^ Малте-Брун, Цонрад (1827). Универсал Геограпхy, Ор, А Десцриптион оф Алл тхе Партс оф тхе Wорлд, он а Неw План, Аццординг то тхе Греат Натурал Дивисионс оф тхе Глобе: Импровед бy тхе Аддитион оф тхе Мост Рецент Информатион, Деривед фром Вариоус Соурцес : Аццомпаниед wитх Аналyтицал, Сyноптицал, анд Елементарy Таблес, Волуме 2. А. Финлеy. стр. 262–3. 
  3. ^ Кеyес, Цхарлес Ф. (1995). Тхе голден пенинсула : цултуре анд адаптатион ин маинланд Соутхеаст Асиа (Пбк. репринт изд.). Университy оф Хаwаии Пресс. стр. 1. ИСБН 9780824816964. 
  4. ^ „Малаyсиа”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 2016-09-28. 
  5. ^ „Тхаиланд”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 2016-09-28. 
  6. ^ „Мyанмар”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 28. 09. 2016. 
  7. ^ „Цамбодиа”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 2016-09-28. 
  8. ^ „Виетнам”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 2016-09-28. 
  9. ^ 2008 Репорт он Интернатионал Религиоус Фреедом (Извештај). У.С. Департмент оф Стате, Буреау оф Демоцрацy, Хуман Ригхтс, анд Лабор. септембар 2008. Приступљено 2016-12-19. 
  10. ^ СИДДИQУЕ, СХАРОН (1981). „Соме Аспецтс оф Малаy-Муслим Етхницитy ин Пенинсулар Малаyсиа”. Цонтемпорарy Соутхеаст Асиа. 3 (1): 76—87. ИССН 0129-797X. ЈСТОР 25797648. дои:10.1355/ЦС3-1Е. 
  11. ^ „Тхе Миноритy Муслим Еxпериенце ин Маинланд Соутхеаст Асиа: А Дифферент Патх”. Роутледге & ЦРЦ Пресс (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-27. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Индокина на Викимедијиној остави
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Indokina&oldid=27744682”