Иницијална сингуларност
Иницијална сингуларност је сингуларност коју су неки модели теорије Великог праска предвидели да је постојала пре Великог праска.[1] Тренутак непосредно након почетног сингуларитета део је Планкове епохе, најранијег временског периода у историји нашег универзума.
Традиционални модели универзума[уреди | уреди извор]
Употреба само опште теорије релативности за предвиђање онога што се догодило на почецима универзума је жестоко критикована, пошто квантна механика постаје значајан фактор у високоенергетском окружењу најранијег свемира, и општа релативност сама по себи не успева да произведе тачна предвиђања.[1][2] Као одговор на нетачност разматрања само опште теорије релативности, као у традиционалном моделу Великог праска, предложене су алтернативне теоријске формулације за почетак универзума, укључујући модел заснован на теорији струна у којем су се две бране, огромне мембране много веће од универзума, судариле, стварајући масу и енергију.[3]
Иако не постоје директни докази за сингуларитет бесконачне густине, космичка микроталасна позадина је доказ да се универзум проширио из веома врућег, густог стања.[4]
Алтернативе сингуларности[уреди | уреди извор]
Као резултат проблема које је створила квантна механика, предложени су различити нови модели онога што је претходило и изазвало Велики прасак. Један модел, који користи квантну гравитацију петље, има за циљ да објасни почетке универзума кроз серију великих одскока, у којима квантне флуктуације узрокују ширење универзума. Ова употреба квантне гравитације петље такође предвиђа циклични модел универзума, при чему се нови универзум ствара након што се стари уништи, сваки са различитим физичким константама.[2] Ови предлози су критиковани као недоследни у смислу БГВ теореме, међутим њихове модификације са само једним одбијањем (за разлику од цикличних серија одбијања) заобилазе овај проблем (нарочито ако је контрактујућа фаза празна, тј. компактни Милн, и (2+1)-димензионалан, због инхерентне стабилизацијске крутости вакуума у овом случају).
Сингуларност се такође избегава у моделима појавног универзума.
Друга могућност заснована на M-теорији и посматрању космичке микроталасне позадине (ЦМБ) постулира да је универзум само један од многих у мултиверзуму, и да је израстао из другог универзума (нпр. оног који макроскопски изгледа као статички празан простор) као резултат квантних флуктуација попут квантне пене, за разлику од схватања да је наш универзум све што постоји.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Wалл, Мике (21. 10. 2011). „Тхе Биг Банг: Wхат Реаллy Хаппенед ат Оур Универсе'с Биртх?”. Тхе Хисторy & Футуре оф тхе Цосмос. Спаце.цом. Приступљено 16. 4. 2012.
- ^ а б Пенн Стате (2. 7. 2007). „Wхат Хаппенед Бефоре Тхе Биг Банг?”. СциенцеДаилy. Приступљено 16. 4. 2012.
- ^ Ламб, Роберт (12. 5. 2010). „Бранес, Црунцхес, анд Отхер Биг Идеас”. Wхат еxистед бефоре тхе биг банг?. ХоwСтуффWоркс. Приступљено 16. 4. 2012.
- ^ „Wхат Иф тхе Биг Банг Wасн'т тхе Бегиннинг? Неw Студy Пропосес Алтернативе”. Спаце.цом. 5. 12. 2017. Приступљено 2. 4. 2018.
- ^ Аткинсон, Нанцy (13. 6. 2008). „Тхинкинг Абоут Тиме Бефоре тхе Биг Банг”. Универсе Тодаy. Универсе Тодаy. Приступљено 16. 4. 2012.
