Пређи на садржај

Интермитентна клаудикација

С Википедије, слободне енциклопедије
Интермитентна клаудикација
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностваскуларна хирургија

Интермитентна клаудикација (лат. claudicatio intermittens), је појава бола, храмања и утрнулости у једном или оба доња уда, за време ходања пацијента, уз одсуство ових тегоба у току мировања. Најчешћи узрок болести су оклузивне и други циркулаторне болести артерија и вена доњих удова (екстремитета).[1][2][3][4]

У прошлости, као и у другим брзо развијајућим пољима медицине, ендоваскуларне методе лечења пацијената са интермитентном клаудикацијом биле су условљене доступним технологијама тог раздобља.[5] У последње три деценије, а посебно с почетка 21. века значајан напредак у овим терапијским методама променио је начин на који данас лекари лече пацијенте са овом болешћу — прво перкутаном транслуминалном ангиопластиком (акроним ПТА), затим уградњом интраваскуларни стентова (балон-ширећих, а касније самоширећих нерђајућих челичних стентови, поотом самоширећих нитинол стентова и данас лековима обложеним друг-елутинг (акроним ДЕС) стентовима) и лековима обложеним друг-елутинг балонима.[6][7]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Артериосклероза погађа до 10% популације старије од 65 година а од тог процента интермитентна клаудикација јавља се у око 5% случајева.[8][5] Интермитентна клаудикација се најчешће манифестује у мушкараца старијих од 50 година.[9] Умерена конзумација алкохола смањује ризик од интермитентне клаудикације, и износи 13 до 24 гр. дневно (1 до 2 пића ) код мушкараца и 7 до 12 гр. дневно ( 0,5 - 1 пиће), код жена.[10]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Најчешћи узрок интермитентне клаудикације[9][6][11]
Болест Знаци и симптоми
Периферна артеријка болест
(васкуларна интермитентна клаудикација)

Настаје као последица:

Сужење (стеноза) спиналног канала
(неурогена интермитентна клаудикација)

Настају због периферне неуропатије код:

  • шећерне болести,
  • поновљених траума,
  • табес дорзалиса,
  • сирингомијелије,
  • повреде спиналних живаца.
Болест периферних вена

Настају због:

  • венског застој изазваног оштећењем залистака у венском зиду

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Бол и шепење су главни клинички знаци болести. У почетку тегобе се јављају повремено приликом хода, а раздаљина коју болесник може да пређе без тегоба, означава се као клаудикациона дистанца - („ходна пруга“) Према томер тежина болести одређује се дужином „ходне пруге“, односно дужином пређеног пута у метрима до појаве клаудикације у удовима.[12]

Веома је важно препознати клаудикацију, пошто се ређе јавља у класичном облику, јер је то некада само смањена брзина кретања, замор или тежина у ногама.[4]

Клаудикација ремети самосталан живот пацијента и смањује његов квалитет живота. Довољно је навести као пример да болесник са клаудикацијом понекад не успева да на зелено светло пређе дужи пешачки прелаз.[13]

Код поодмакле болести бол је сталан и веома јак и захтева унос аналгетика, а јавља се у мировању. Некада се пре појаве бола јављају осећај хладноће, утрнулости удова, мравињање, замор и друге сметње.[14] У тежим случајевима настају чиреви(улцерације) и гангрена.[15]

Знаци болести у интеремитентној клаудикацији
Обележје посматрања Знаци болести
Околна кожа
  • цијанотична
  • затегнута,
  • сува,
  • атрофична,
  • некад без длака,
  • хладна на додир
Субјективни осећај
  • јак бол,
  • интермитентна клаудикација,
  • повремено бол у миру и
  • ноћни бол
Прокрвљеност
  • периферни пулс ослабљен или одсутан
  • капиларно пуњење успорено
  • АБИ < 8

Терапија[уреди | уреди извор]

Превенција

У пацијената који пуше,[16] престанак пушења је најефикаснији облик лечења интермитентне клаудикације.[17] Физичке вежбе и редовне шетње могу побољшати симптоме и надопунити контролу липидног статуса, ниво шећера код шећерне болести и крвни притисак код хипертензија.

Хируршко лечење

Примјењују се само у тешким случајевима нарушене циркулације крви у екстремитететима и тешком и несношљивом клаудикацијом, и значајном функционалном онеспособљеношћу која ограничава свакодневне животне потребе и активности, а примијењена физикална и фармаколошка терапија нема резултата.[18][19][20]

Од хируршких метода примјењују се;[21][22]

  • Ендартеректомиа артерија ногу,
  • Артеријски бајпас (премошћивање крвних судова),[23]

Преоперативна процена кардиоваскуларног ризика неопходна је пре планирања великих васкуларних хируршких захвата. С обзиром да је присутност врло агресивне атеросклеротске болести удружена с мање успешним дугорочним васкуларним резултатима у болесника млађих од 50 година, успех хируршког лечења у овој групи симптоматске интермитентне клаудикације није јасно доказан. Хируршко лечење није индиковано у превенцији прогресије атеросклеротске болести и интермитентне клаудикације.[20]

Примана 100% кисеоника у барокоморама значајно повећава „ходну пругу“.
Медикаментна терапија

У лечењу клаудикације користи се велика број лекова:

  • АЦЕ - инхибитори,
  • бета-блокатори,
  • клопидогрел,
  • пентоксифyллине и
  • цилостазол (селективни инхибитор ПДЕ3)
Хипербарична оксигенотерапија

Применом ХБОТ постиже се;[24]

  • повећан довод кисеоника до хипоксијом угрожених ткива и ћелија,
  • смањује нагомилавање млечне киселине и других матаболита у мишићима,
  • развој колатералне циркулације,
  • повећање функционалне способности екстремитета.

У комбинацији, која укључују вазодилататоре, инфузије простагландина, симпатичку денервацију, хируршке реваскуларизационе процедуре и рехабилитацију ХБОТ даје изврсне резултате. У току ХБО третмана, ослобађање од интермитентне клаудикацаије постиже се обично већ после 6 сеанси а дужина „ходне пруге“ - ходања без тегоба, повећава се у преко 90% случајева.[25]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марqуис П. Евалуатион оф тхе импацт оф перипхерал облитеративе артериопатхy он qуалитy оф лифе. Другс 1998;56(суппл 3):25-35. [ПубМед]
  2. ^ Мурабито ЈМ, D'Агостино РБ, Силберсхатз Х, Wилсон WФ. „Интермиттент цлаудицатион: а риск профиле фром тхе Фрамингхам хеарт студy”. Цирцулатион. 96: 44—9. 1997. . [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  3. ^ Хиатт WР, Хоаг С, Хамман РФ (1995). „Еффецт оф диагностиц цритериа он тхе преваленце оф перипхерал артериал дисеасе: тхе Сан Луис Валлеy диабетес студy”. Цирцулатион. 91: 1472—9. . [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  4. ^ а б Бурнс П, Гоугх С, Брадбурy АW (март 2003). „Манагемент оф перипхерал артериал дисеасе ин примарy царе”. БМЈ. 326 (7389): 584—8. ПМЦ 1125476 Слободан приступ. ПМИД 12637405. дои:10.1136/бмј.326.7389.584. 
  5. ^ а б „Цлаудицатион - Сyмптомс анд цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ а б Цассар, Кевин (2006-11-11). „Интермиттент цлаудицатион”. БМЈ : Бритисх Медицал Јоурнал. 333 (7576): 1002—1005. ИССН 0959-8138. ПМЦ 1635612 Слободан приступ. ПМИД 17095782. дои:10.1136/бмј.39001.562813.ДЕ. 
  7. ^ Геронемус АР, Пеñа ЦС. Ендовасцулар треатмент оф феморал-поплитеал дисеасе. Семин Интервент Радиол 2009; 26: 303–14.
  8. ^ Диехм C, Кареем С, Лаwалл Х (2004). „Епидемиологy оф перипхерал артериал дисеасе”. Васа. 33: 183—9. . [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  9. ^ а б Гарциа ЛА. Епидемиологy анд патхопхyсиологy оф перипхерал артериал дисеасе. Ј Ендовасц Тхер 2006;13(суппл 2):ИИ3-9. [ПубМед]
  10. ^ Дјоуссé, L.; Левy, D.; Мурабито, Ј. M.; Цупплес, L. А.; Еллисон, Р. C. (2000). „Алцохол Цонсумптион анд Риск оф Интермиттент Цлаудицатион ин тхе Фрамингхам Хеарт Студy”. Цирцулатион. 102 (25): 3092—3097. ПМИД 11120700. С2ЦИД 1586122. дои:10.1161/01.цир.102.25.3092. 
  11. ^ Схаммас, НW (2007). „Епидемиологy, цлассифицатион, анд модифиабле риск фацторс оф перипхерал артериал дисеасе”. Васц Хеалтх Риск Манаг. 3 (2): 229—34. ПМЦ 1994028 Слободан приступ. ПМИД 17580733. дои:10.2147/вхрм.2007.3.2.229 Слободан приступ. 
  12. ^ „Ассессмент оф тхе Елдерлy Патиент: Тхе Перипхерал Васцулар Еxаминатион”. Медсцапе. Приступљено 2021-02-04. 
  13. ^ Мулук СЦ, Мулук ВС, Келлеy МЕ, Wхиттле ЈЦ, Тиернеy ЈА, Wебстер МW; et al. (2001). „Outcome events in patients with claudication: a 15-year study in 2777 patients”. J Vasc Surg. 33 (2): 251—7. PMID 11174775. doi:10.1067/mva.2001.112210. 
  14. ^ Dormandy, J. A.; Murray, G. D. (1991). „The fate of the claudicant--a prospective study of 1969 claudicants”. Eur J Vasc Surg. 5 (2): 131—3. PMID 2037083. doi:10.1016/S0950-821X(05)80676-0. 
  15. ^ Obliterantna arterioskleroza Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2009) Преузето:02.06.2009.
  16. ^ Силагy C, Ланцастер Т, Стеад L, Мант D, Фоwлер Г. Ницотине реплацемент тхерапy фор смокинг цессатион. Цоцхране Датабасе Сyст Рев 2004;(3):ЦД000146.
  17. ^ Хугхес ЈР, Стеад ЛФ, Ланцастер Т. Антидепрессантс фор смокинг цессатион. Цоцхране Датабасе Сyст Рев 2004;(4):ЦД000031
  18. ^ Бацхоо П, Тхорпе П. Ендовасцулар стентс фор интермиттент цлаудицатион. Цоцхране Датабасе Сyст Рев 2002;(4):ЦД003228. [ПубМед]
  19. ^ Фоwкес ФГР, Гиллеспие ИН. Ангиопластy (версус нон сургицал манагемент) фор интермиттент цлаудицатион. Цоцхране Датабасе Сyст Рев 1998;(2):ЦД000017. [ПубМед]
  20. ^ а б Дијагностика и лечење облитерирајуће атеросклеротске болести доњих екстремитета Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2017) www.hljk.hr, Preuzeto: 3.6.2009.
  21. ^ Transatlantic Inter-Society Consensus (TASC) Working Group. Management of peripheral arterial occlusive disease: TASC document. J Vasc Surg 2000;31(suppl):S1-27.
  22. ^ Cassar K, Bachoo P, Brittenden J (2003). „The impact of peripheral percutaneous transluminal angioplasty on quality of life in intermittent claudication”. Eur J Vasc Endovasc Surg. 26: 130—6. . [PubMed] [Google Scholar]
  23. ^ Leng GC, Davis M, Baker D. Bypass surgery for chronic lower limb ischaemia. Cochrane Database Syst Rev 2000;(3):CD002000. [PubMed]
  24. ^ Hampson NB, ed. Hyperbaric Oxygen Therapy: 1999 Committee report. Kensington MD, Undersea and Hyperbaric Medical Society, 1999
  25. ^ Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina. Beograd: HBO medical center; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Farinon AM, Marbini A, Gemignani F, Govoni E, Bragaglia MM, Sianesi M, Tedeschi F. Skeletal muscle and peripheral nerve changes caused by chronic arterial insufficiency--significance and clinical correlations--histological, histochemical and ultrastructural study. Clin Neuropathol 1984 Nov-Dec; 3  (6):  240–52
  • Kritična ishemija donjih ekstremiteta u: Maksimović Ž.: Osnove vaskularne hirurgije i angiologije , Beograd: Medicinski fakultet, CIBID, 20004; 193-198
  • Criqui MH, Denenberg JO, Bird CE, Fronek A, Klauber MR, Langer RD (1996). „The correlation between symptoms and non-invasive test results in patients referred for peripheral arterial disease testing.”. Vasc Med. 1: 65—71. 
  • McDermott M, Greenland Ph, Kiang L., - Leg Symptoms in Peripheral Arterial Disease , JAMA, 286  1599–1606
  • Regensteiner JG, Steiner JF, Panzer RJ, Hiatt WR (1990). „Evaluation of walking impairment by questionnaire in patients with peripheral arterial disease.”. J Vasc Med Biol. 2: 142—152. 
  • Weitz JI, Byrne J, Clagett GP; et al. (1996). „Diagnosis and treatment of chronic arterial insufficiency of the lower extremities: a critical review”. Circulation. 94: 3026—3049. .
  • Newman AB, Siscovick DS, Manolio TA; et al. (1993). „Ankle-arm index as a marker of atherosclerosis in the Cardiovascular Health Study”. Circulation. 88: 837—845. 
  • Hirsch AT, Criqui MC, Treat-Jacobson D; et al. (2001). „Peripheral arterial disease detection, awareness, and treatment in primary care”. JAMA. 286: 1317—1324. 
  • Hiatt WR, Hoag S, Hamman RF (1995). „Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arterial disease: the San Luis Valley Diabetes Study”. Circulation. 91: 1472—1479. 
  • Burns P, Gough S, Bradbury AW (mart 2003). „Management of peripheral arterial disease in primary care”. BMJ. 326 (7389): 584—8. PMC 1125476 Слободан приступ. PMID 12637405. doi:10.1136/bmj.326.7389.584. 
  • Shammas, NW (2007). „Epidemiology, classification, and modifiable risk factors of peripheral arterial disease”. Vasc Health Risk Manag. 3 (2): 229—34. PMC 1994028 Слободан приступ. PMID 17580733. doi:10.2147/vhrm.2007.3.2.229 Слободан приступ. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intermitentna_klaudikacija&oldid=27816354”