Пређи на садржај

Интусусцепција (дигестивни систем)

С Википедије, слободне енциклопедије
Интусусцепција
ЦТ скен интусусцепције
Специјалностипедијатрија, хирургија
СимптомиБол у трбуху, повраћање, крвава столица[1]
КомпликацијеПеритонитис, перфорација црева.[1]
Време појавеТоком дана у недељи од 6 до 18 месеци.[1]
УзроциНепознат, главни узрок[1]
Дијагностички методМедицински имиџинг[1]
Слична обољењаСтеноза пилоруса[1]
ЛечењеКлистир, хирургија[1]
ЛековиДексаметазон[2]

Интусусцепција, инвагинација или увлачење црева у себе, је стање у коме се један део црева увлачи у други. Увлачење црева у себе може да изазове опструкцију и смањено снабдевање крвљу погођеног дела црева. Јавља се обично на четири начина увлачењем: илеума у илеум, илеума у илеоцекалну валвулу, илеоцекалне валвуле у колон и колона у колон. Може се јавити у свим старосним групама у оба пола, али је уобичајенија код беба старих између 5 и 10 месеци. Захтева рану дијагнозу и хитно лечење како би се спречила перфорација црева, перитонитис и смртни исход.[3]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Најчешћу узроци интусусцепције су запаљење или тумори који обично утичу на нормалне контракције црева, доводећи до тога да нормално црево изнад области запаљења или тумора наставља да се контрахује већом снагом него црево испод њега. То резултује увлачењем црева које се налази изнад у део црева које се налази испод.[4]

Најчешће се инвагинација дешава код танког црева које се увлачи у дебело црево на месту где се она нормално спајају, што значи у десном доњем делу трбуха.[5]

Постоперативна интусусцепција

Посебан, додуше неуобичајен, облик је постоперативна интусусцептација која је јако озбиљно стање код одојчади и деце, које се у постоперативном периоду карактерише знацима опструкције црева.[4] Постоперативна интусусцепција се јавља као компликација многих хируршких процедура, укључујући апендиктомију и операцију тумора црева, Мецкелов дивертикулум, ретроперитонеални тератом, Wилмов тумор и Хирсцхспрунгову болест. Постоперативна интусусцепција је као компликација абдоминалних операције код деце тешко је предвидљива преоперативно. Инциденција ове компликације је око 0,05%.[6][7]

Многе теорије су покушале да објасне етиологију постоперативног интусусцепције, али основни механизам је и даље нејасан. Уобичајени узроци укључују апендектомију и операцију малротације црева, Мецкелов дивертикулум, ретроперитонеални тератом, Wилмов тумор и Хирсцхспрунгова болест. Конкретно, то може бити резултат хируршке трауме, спазма, дехидрације ткива, дисбаланса електролита, хипоксије и/или едема ткива.[8][9][10] Ранија студија је показала да липополисахарид може изазвати постоперативну интусусекцију, јер се код мишева интраперитонеално ињектиран липополисахарид изазвао интусусцепцију.[11][12]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничком сликом доминирају следећи симптоми:

  • Крваво слузава столица (малинасто пребојена столица), помешана са крвљу и слузи.
  • Повишена телесна температура,
  • Низак крвни притисак.
  • Повраћање
  • Збуњеност
  • Повремени бол у стомаку.[13]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Шематизован приказ интусусцепције

Дијагнозу овог стања укључује:[14]

Анамнеза

Која обухвата поред личне историје болести и породичну анамнезу и историју болести

Физикални преглед

Дигитални ректални преглед и палпација трбуха опипава се велика болна и осјетљива маса у облику кобасице, и зато ови прегледи морају бити саставни део дијагностике код сумње на опструкцију црева

Лабораторијске анализе.[15]
Имиџинг тестови

Од сликовних радиолошких тестова користе се ултразвук и радиографија трбушне шупљине.[16][17][18] У зиду црева се колор Допплер ултрасонографијом може регистровати проток крви ако је црево витално, док се код одмаклих некротичних промена проток крви не региструје.[19][20]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Ултасонографски приказ интусусцепције.[21]
  • Хернија на трбушном зиду
  • Запаљење црвуљка
  • Тупа траума абдомена у хитној медицини
  • Абдоминалне колике
  • Синдром цикличног повраћања.[22]
  • Акутни гастроентеритис.[23]
  • Гастрички волвулус
  • Акутна торзија тестиса
  • Мекелов дивертикулум.[24]

У диференцијалној дијагнози интусусцепција код одраслих болесника у обзир треба узети и примарни лимфом дебелог црева.

Терапија[уреди | уреди извор]

Одрасли

Код одрасле особа терапија може бити непотребна, али је неопходно пажљиво праћење даљег развоја стања.

Деца

Код деце неопходна је редукција увученог црева. Ово најчешће обавља радиолог, ваздушном или баријумском клизмом.[25] Како процедура са собом носи одређени ризик од перфорације црева, након интервенције неопходно је пажљиво праћење даљег развоја стања. Уколико је терапија клизмом неуспешан, неопходан је хируршки захват како би се олакшала интусусцепција и елиминисао трајно оштећени део црева.[26][27][28]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Wхите, Брент; Иватурy, С.; Марсицоветере, Присцилла; Холубар, Стефан (2016). „Интестинал Интуссусцептион: Етиологy, Диагносис, анд Треатмент”. Цлиницс ин Цолон анд Рецтал Сургерy. 30 (1): 30—39. ПМИД 28144210. дои:10.1055/с-0036-1593429. 
  2. ^ Глуцкман, Стевен; Карпелоwскy, Јонатхан; Wебстер, Ангела C.; МцГее, Рицхард Г. (2017). „Манагемент фор интуссусцептион ин цхилдрен”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 2017 (6): ЦД006476. ПМЦ 6481850 Слободан приступ. ПМИД 28567798. дои:10.1002/14651858.ЦД006476.пуб3. 
  3. ^ Маринис, А.; Yиаллоуроу, А.; Саманидес, L.; Дафниос, Н.; Анастасопоулос, Г.; Вассилиоу, I.; Тхеодосопоулос, Т. (2009). „Интуссусцептион оф тхе боwел ин адултс: А ревиеw”. Wорлд Ј Гастроентерол. 15 (4): 407—11. ПМЦ 2653360 Слободан приступ. ПМИД 19152443. дои:10.3748/wјг.15.407 Слободан приступ. 
  4. ^ а б Wанг, Нинг; Цуи, Xинг-Yу; Лиу, Yу; Лонг, Јин; Xу, Yуан-Хонг; Гуо, Рен-Xуан; Гуо, Ке-Јиан (2009). „Адулт интуссусцептион: А ретроспецтиве ревиеw оф 41 цасес”. Wорлд Јоурнал оф Гастроентерологy. 15 (26): 3303—8. ПМИД 19598308. дои:10.3748/wјг.15.3303 Слободан приступ. 
  5. ^ Сиегел МЈ, Фриедланд ЈА, Хилдеболт ЦФ. Боwел wалл тхицкенинг ин цхилдрен: Дифферентиатион wитх УС. Радиологy. 203: 631—5. 1997.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  6. ^ Хамада, Y.; Фукунага, С.; Такада, К.; Сато, M.; Хиоки, К. (мај 2002). „Постоперативе интуссусцептион афтер инцидентал аппендицецтомy”. Педиатр Сург Инт. 18 (4): 284—6. ПМИД 12021981. дои:10.1007/с003830100646. 
  7. ^ Тüркyилмаз, З.; Сöнмез, К.; Демирогуллари, Б.; Карабулут, Р.; Öзен, Í.О.; Моралиоглу, С.; Басаклар, А. C.; Кале, Н. (април 2005). „Постоперативе Интуссусцептион ин Цхилдрен”. Ацта Цхир Белг. 105 (2): 187—9. дои:10.1080/00015458.2005.11679696. 
  8. ^ Wест КW, Степхенс Б, Ресцорла ФЈ, Ване ДW, Гросфелд ЈЛ (1988). „Постоперативе интуссусцептион: еxпериенце wитх 36 цасес ин цхилдрен”. Сургерy. 104: 781—7. .
  9. ^ Холцомб ГW, 3рд, Росс АЈ, 3рд, О'Неилл ЈА., Јр Постоперативе интуссусцептион: инцреасинг фреqуенцy ор инцреасинг аwаренесс. Соутх Мед Ј. 84: 1334—9. 1991.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  10. ^ Eke N, Adotey JM. „Postoperative intussusception, causal or casual relationships”. Int Surg. 85: 303—308. 2000. 
  11. ^ Hanani M, Nissan A, Lin Z, Cohen P, Freund HR. Introduction of intussusception in mice by intraperitoneal injection of lipopolysaccharide. Gastroenterology. 1996;110:A1389.
  12. ^ Badriyyah M, Mazeh H, Brocke S, Osmanova V, Freund HR, Hanani M (2008). „Prevention of lipopolysaccharide-induced intussusception in mice by the COX2 inhibitor rofecoxib”. Pediatr Surg Int. 24: 333—6. .
  13. ^ Yakan, S., Caliskan, C., Makay, O., Denecli, A., Korkut, M. (2009) Intussusception in adults: Clinical characteristics, diagnosis and operative strategies. World journal of gastroenterology, 15  (16):  1985–9
  14. ^ Park, N. H.; Park, S. I.; Park, C. S.; Lee, E. J.; Kim, M. S.; Ryu, J. A.; Bae, J. M. (2007). „Ultrasonographic findings of small bowel intussusception, focusing on differentiation from ileocolic intussusception”. Br J Radiol. 80 (958): 798—802. PMID 17875595. doi:10.1259/bjr/61246651. 
  15. ^ Hryhorczuk AL, Strouse PJ (октобар 2009). „Validation of US as a first-line diagnostic test for assessment of pediatric ileocolic intussusception”. Pediatr Radiol. 39 (10): 1075—9. . [Medline].
  16. ^ Bonnard, A.; Demarche, M.; Dimitriu, C.; Podevin, G.; Varlet, F.; François, M.; Valioulis, I.; Allal, H.; GECI (Groupe d'Etude de Coelioscopie Pédiatrique) (јул 2008). „Indications for laparoscopy in the management of intussusception: A multicenter retrospective study conducted by the French Study Group for Pediatric Laparoscopy (GECI)”. J Pediatr Surg. 43 (7): 1249—53. PMID 18639677. doi:10.1016/j.jpedsurg.2007.11.022. 
  17. ^ Hooker RL, Hernanz-Schulman M, Yu C, Kan JH (септембар 2008). „Radiographic evaluation of intussusception: utility of left-side-down decubitus view”. Radiology. 248 (3): 987—94. 
  18. ^ Tareen, Farhan; Mc Laughlin, Danielle; Cianci, Fiona; Hoare, Siobhan M.; Sweeney, Brian; Mortell, Alan; Puri, Prem (јануар 2016). „Abdominal Radiography is Not Necessary in Children with Intussusception.”. Pediatr Surg Int. 32 (1): 89—92. PMID 26546340. doi:10.1007/s00383-015-3817-6. 
  19. ^ Morrison J, Lucas N, Gravel J (октобар 2009). „The role of abdominal radiography in the diagnosis of intussusception when interpreted by pediatric emergency physicians”. J Pediatr. 155 (4): 556—9. 
  20. ^ Munden MM, Bruzzi JF, Coley BD, Munden RF (јануар 2007). „Sonography of pediatric small-bowel intussusception: differentiating surgical from nonsurgical cases”. AJR Am J Roentgenol. 188 (1): 275—9. 
  21. ^ „UOTW #4 Answer - Ultrasound of the Week”. Ultrasound of the Week. 15. 6. 2014. Архивирано из оригинала 5. 11. 2017. г. Приступљено 17. 1. 2020. 
  22. ^ Soccorso G, Puls F, Richards C, Pringle H, Nour S. A ganglioneuroma of the sigmoid colon presenting as leading point of intussusception in a child: a case report. J Pediatr Surg. 2009 Jan. 44(1):e17-20.
  23. ^ Sanni RB, Nandiolo R, Coulibaly Diaoudia MT, Vodi L, Mobiot ML (2009 Jul-Dec). „Acute intussusception due to intestinal Kaposi's sarcoma in an infant”. Afr J Paediatr Surg. 6 (2): 131.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). [Medline].
  24. ^ Milbrandt K, Sigalet D. Intussusception associated with a Meckel's diverticulum and a duplication cyst. J Pediatr Surg. 2008 Dec. 43(12):e21-3.
  25. ^ Gilmore AW, Reed M, Tenenbein M. Management of childhood intussusception after reduction by enema. Am J Emerg Med. 2010 Oct 25. [Medline].
  26. ^ Fraser, J. D.; Aguayo, P.; Ho, B.; Sharp, S. W.; Ostlie, D. J.; Holcomb Gw, 3rd; St Peter, S. D. (август 2009). „Laparoscopic management of intussusception in pediatric patients”. J Laparoendosc Adv Surg Tech A. 19 (4): 563—5. PMID 19670980. doi:10.1089/lap.2009.0117. 
  27. ^ Chowdhury SH, Cozma AI, Chowdhury JH. Abdominal Pain in Pediatrics. Essentials for the Canadian Medical Licensing Exam: Review and Prep for MCCQE Part I. 2nd edition. Wolters Kluwer. Hong Kong. 2017.
  28. ^ Gluckman S, Karpelowsky J, Webster AC, McGee RG. Management for intussusception in children. Cochrane Database Syst Rev. 2017 Jun 1. 6:CD006476. [Medline].

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intususcepcija_(digestivni_sistem)&oldid=27847489”