Иреверзибилни антагонист

С Википедије, слободне енциклопедије

Иреверзибилни антагонист је тип антагониста који се перманентно везује за рецептор, било путем формирања ковалентне везе на активном месту, или алтернативно путем везивања са веома велим афинитетом, тако да је брзина дисоцијације ефективно нула током релевантног временског интервала.[1] Перманентној деактивацији рецептора обично следи брза интернализација и рециклација нефункционалног рецептора. Иреверзибилни ензимски инхибитори делују на сличан начин. Примери лекова из ове групе су аспирин, омепразол и инхибитори моноаминске оксидазе.[2]

Примери[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Rang and Dale's Pharmacology. (6th edition, 2007). p19. ISBN 0-443-06911-5

Литература[уреди | уреди извор]