Исмет Азизи

С Википедије, слободне енциклопедије
Исмет Азизи
Датум рођења(1960-00-00)1960. (63/64 год.)
Место рођењаГњилане, НР Србија, ФНРЈ
УниверзитетУниверзитет у Приштини

Исмет Азизи (Гњилане, 1960) јесте албански публициста са територије Косова и Метохије, професор географије, великоалбански активиста, издавач и википедијанац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Природно-математичком факултету, смер географију на Универзитету у Приштини. Завршио је постдипломске студије јавне управе и дипломатије на ААБ у Приштини.

Почео је да пише почетком деведесетих за новине на теме Рашке области односно Санџака.

Азизи је оснивач и председник удружења „Косово за Санџак”,[1] које званично има за циљ „интензивирање веза, сусрета и комуникације у различитим областима између Санџака и косовских Албанаца”, а које према наводима удружења „повезује заједничка прошлост".[2] Ово удружење промовише присну сарадњу Албанаца и Бошњака и такође објављује пропагандне чланке на тему историје и политике, у којима се наводи да је „албанска земља” до Прешева до Ниша, како су „Срби украли албанску историју”, да су митрополит Амфилохије Радовић, Мило Ђукановић и Слободан Милошевића албанског порекла и сличне националшовиничке чланке.[3][4][5]

Активно се залаже да "Санџак ужива посебну значајну аутономију, засновану на праву самоопредељења".[6]

Као истраживач Старе Рашке или Санџака, он организује предавања на тему историје Муслимана или Бошањака са овог дела Србије. Потпредседник Бошњачког народног већа историчар Есад Рахић напуштао је скупове у којима је учествовао Азизи. Он сматра да је активиста Азизи негатор посебности Бошњака као и да је агитовао пред попис.[7]

Азизи као део делегације у посети Сјеници, са домаћином Сулејманом Угљанином

Узео је учешћа на неколико конференција, скупова и симпозијума, укључујући конференције у којима се у фокус стављају поједини ратни злочини војска Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе. Поједине ратне злочине из Другог светског рата он у својим публицистичким радовима псеудонаучно проглашава за „геноцид”.[8]

Проф др, Јасмина Цурић из Бошњачког националног вијећа држи предавање у организацији Азизијеве организације Санџак за Косово у Новом Пазару. Логотип организације укључује територију Старе Рашке, Космета и Албаније „под албанском капом”.

Власник је портала Дарданиа Пресс.[9]

Азизи је аутор књиге: Аqиф Блyта Колос и Пазарит тë Ри.

Азизи је аутор књиге: Аћиф еф. Хаџиахметовић Бљута ВЕЛИКАН САНЏАКА“ [10]

Wикипедија[уреди | уреди извор]

Администратор је на албанаској Wикипедији под надимком Планети.

Изложбе[уреди | уреди извор]

  • Санџак, историја националног бола, Скадар[11]
  • Санџак, историја националног бола, Тирана[12]
  • Санџак, историја националног бола, Национални историјски музеј у Тирани[13][14]
  • Санџак, историја националног бола, Лушње[15]

Одабране публикације[уреди | уреди извор]

  • Рахиq пëр бетејëн пëр Карановцин е дикурсхëм: Кралева е сотме дикур исхте е схqиптарëве! (Рахић о битки за некадашњи Карановац: Данашње Краљево је некада припадало Албанцима[16]
  • Емëр вендет (топонимет) трегуес тë дењë тë аутоктонисë схqиптаре нë Санxхак (Називи места (топоними) достојни показатељи албанске аутохтоности у Санџаку[17][18]
  • Гјеноциди çњерëзор сербо-малазез и Бихорит тë Санxхакут гјатë кëрсхëнделлаве ортодоксе 1943 (Српско-црногорски нехумани геноцид над Бијор Санџаком за православни Божић 1943.)[19]
  • У поводу 90. гидишњице од српско-црногорског геноцида над Бошњацима Шаховића[20]
  • Qëндреса ндај террорит схтетëрор серб нë Косовë е Санxхак мес дy луфтëраве ботëроре (Отпор српском државном терору на Косову и Санџаку између два светска рата)[21]
  • Хисториа е схqиптарëве që е мбројтëн Санxхакун нга çетникëт (Прича о Албанцима који су бранил Санџак од четника)[22]
  • Геноцид у Бихорској Крајини[23]
  • ЗАЈЕДНИЧКЕ ПЛЕМЕНСКЕ ПСИХОЛОШКЕ I ОРГАНИЗАЦИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ БРЂАНА / МАЛИСОРА I СТАНОВНИКА САНЏАКА I ШИРЕ[24]
  • Горанци Горе, ипак Горанци а не Бошњац
  • Басхкëпуними и партизанëве ме çетникëт, пëр та окупуара Санxхакун (Партизанска сарадња са четницима ради окупације Санџака) [25]
  • Сербизими нë тројет схqиптаре, пëрмес “хоxхалларëве” сербë е русë (Посрбљавање албанских земаља преко српских и руских свештеника)[26]
  • Елиминими и аутономисë дхе ндарја е Санxхакут мес Сербисë е Малит тë Зи (Уништење аутономије и подела Санџака између Србије и Црне Горе)
  • Сипас Мита Ракиqит, Курсхумлиа исхте венд схqиптар (Према Мити Ракићу Куршумлија је била арбанашка земља)[27]
  • Поводом 77 година од ликвидације Аћиф ефендије Бљуте[28]
  • Дарданија (Косова и Санџак) никада није била држава са Србијом[29]
  • Како су Албанци и Бошњаци одбранили Нови Пазар од четника[30]
  • 79 година од српско-црногорског геноцида у бихосрком крају[31]
  • Амбициет е италианëве, гјерманëве, кроатëве дхе сербëве пëр токат е Санxхакут (Амбиције Италијана, Немаца, Хрвата и Срба за санџачке земље)[32]
  • Схqиптарëт нë Санxхакун Линдор ррезикохесхин нга сулмет дхе схфраосја çетнике (Албанци у Источном Санџаку били су угрожени четничким нападима и истребљењем)[33]
  • Лëвизја е куфијве нë Баллкан мунд тë схкактојë Дејтонин е 2-тë (Промене граница на Балкану могле би да доведу до Дејтона 2)[34]
  • Вендими и “Комисионит” југосллав, që схпалл Аqиф Блyтëн криминел луфте[35]
  • А ëсхтë и вдекур Аqиф Блyта”
  • Каçаку që схпëтои нга крал Никола дхе Карагјоргје, пор јо нга Ахмет Зогу”, “ Нë праг тë 90 вјеторит тë гјеноцидит нë Схаховиq тë Санxхакут” (Качак који је побегао од краља Николе и Карађорђа, али не и од Ахмета Зогуа“, „Уочи 90. годишњице геноцида у Шахову у Санџаку“)[36]
  • Билалл Дресхај (Дресхевиq) и њохур си Бико, ( 1910-1987) дхе Дервисх Дресхај (Дресхевиq) и њохур си Деко, ( 971-1981)[37]
  • Репрезаљет, дхуна, схпëрнгуља, аналфабетизми факторë тë “лодхјес” сë идентитетит тë песхтерасве”[38]
  • Çка и тха дхе çка кëркои Аqиф Блyта нга гјенерали Еберхардт?[39][40]
  • Салих Углла, лахутар легјендар и Песхтерит[41]
  • Цвијиqи: Песхтерасит јанë тë гјатë, виталë, еластикë, сyсхqипоњë, тë сојит тë букур…![42]
  • Сербизими нë тројет схqиптаре, пëрмес “хоxхалларëве” сербë е русë[26]
  • Ме растин е 150 вјеторит тë линдјес сë Авдо Меxхедовиqит – Хомерит тë Баллканит[43]
  • Вендими и “Комисионит” југосллав, që схпалл Аqиф Блyтëн криминел луфте.[44]
  • Кур Çубриловиqи и “çмонте” влерат схqиптаре![45]
  • Çка и тха дхе çка кëркои Аqиф Блyта нга гјенерали Еберхардт?[39]
  • Вендбанимет схqиптаре нë Срем, тë кријуара нга санxхаклињтë![46][47]
  • Хисториа е ласхтë схqиптаре е Песхтерит[48][49]
  • Хеqја е аутономисë дхе ндарја е Санxхакут мес Сербисë дхе Малит тë Зи[50]
  • Арнаутллëку и Димитрије Ракиqит: Топлицëн, Пуста Рекëн, Голлакун дхе Јаблланицëн е атëхерсхме, тë сапо окупуар нга усхтриа сербе, Димитрије "Мита" Ракиqи qуајти Арнаутллëк (Схqипëри). Ме хyрјен е трупаве сербе нë кëто трева , Арнаутллакëн, е емëртои ме емëр тë ри, Сербиа е Ре....[51]
  • Згјими и схqиптарëве тë Санxхакут дхе импликимет пëр çлиримин е тиј нга репресиони серб[52]
  • Лугина е Пресхевëс: нга е калуара е дхимбсхме дрејт басхкимит ме Косовëн дхе Схqипëринë[53]
  • I. Азизи, "Роли и Хасан Звиздиqит нë мбројтје тë Сјеницëс нга партизанëт нë дхјетор тë витити 1941, Ревиста "Схења" Схоqата културоре ВИЗИОН M Схкуп, нр. 123, Вити XI, коррик 2020. фаqе 36-39[54]
  • I. Азизи, "Схабан Поллузха, мулла Зеке Бердyна дхе мулла Јакуп ефендиу"[55]
  • Дy документе тë витит 1935, që и парапријнë елаборатит тë Çубрилловиqит[56][57]
  • Врасја е мбројтëсве тë Санxхакут, Аqиф Блyтëс дхе Ахмет Дацит: Нук до тë мë харројнë фëмијëт е Пазарит тë Ри[58]
  • Врасја е 4.700 схqиптарëве пëр њë натë, мес тyре 2.000 фëмијë[59]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „У ПРИШТИНИ ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ "КОСОВО ЗА САНЏАК" — Босњаци.Нет”. www.босњаци.нет. Приступљено 2022-05-06. 
  2. ^ https://www.youtube.com/watch?v=isCeZE6R_zU
  3. ^ „Сербс стеал тхе Албаниан хисторy | Косова пëр Санxхакун”. косоваперсанxхакун.орг. Приступљено 2022-05-06. 
  4. ^ „АЛБАНИАН ЛАНД ЕXТЕНДЕД ФРОМ ПРЕВЕЗА ТО НИСХ | Косова пëр Санxхакун”. косоваперсанxхакун.орг. Приступљено 2022-05-06. 
  5. ^ Сандзацке. „На сајту “Косово за Санџак” Милошевић, Николић, Амфилохије и Ђукановић проглашени Албанцима | Сандзацке.рс” (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-05-06. 
  6. ^ „Исмет Азизи: Санџак мора уживати посебну значајну аутономију, засновану на праву самоопредјељења | Косово за Сандзак”. косоваперсанxхакун.орг. Приступљено 2022-05-06. 
  7. ^ „Потпредседник БНВ Есад Рахић напустио скуп због председника организације „Косово за Санџак“ - Друштво - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2021-02-21. Приступљено 2022-05-06. 
  8. ^ „ГЕНОЦИД У БИХОРСКОЈ КРАЈИНИ — Босњаци.Нет”. www.босњаци.нет. Приступљено 2022-05-06.  лине феед цхарацтер у |титле= на позицији 30 (помоћ)
  9. ^ „Почетна”. Дарданиа Пресс (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-05-06. 
  10. ^ https://www.behar.tv/najnovije/promocija-knjige-acif-ef-hadziahmetovic-bljuta-velikan-sandzaka-video/?fbclid=IwAR0HOQ5GMWmdyzPTQ3VvrwKe8E-LNrfB_arDJcIz8OHmjts8gWstieU2Hv4
  11. ^ https://www.youtube.com/watch?v=JyxvbxEkXFA&t=56s
  12. ^ https://www.youtube.com/watch?v=7KzMX87fTf0&t=1368s
  13. ^ https://www.youtube.com/watch?v=UIN4dvKMT3w&t=83s
  14. ^ https://www.youtube.com/watch?v=DLVlUVzuGGI
  15. ^ https://www.youtube.com/watch?v=TiUYl7-6QX4
  16. ^ „Рахиq пëр бетејëн пëр Карановцин е дикурсхëм: Кралева е сотме дикур исхте е схqиптарëве!”. Телеграфи (на језику: албански). 2017-02-19. Приступљено 2022-05-06. 
  17. ^ https://www.koha.net/kulture/138628/emervendet-toponimet-tregues-te-denje-te-autoktonise-shqiptare-ne-sanxhak/
  18. ^ https://www.shqiperiajone.org/analiza-histori/emervendet-e-sanxhakut-tregues-te-denje-te-zanafilles-shqiptare
  19. ^ „Gjenocidi çnjerëzor serbo-malazez i Bihorit të Sanxhakut gjatë kërshëndellave ortodokse 1943”. ShqiperiaJonë.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  20. ^ „NË PRAG TË 90 VJETORIT TË GJENOCID NË SHAHOVIQ TË SANXHAKUT — Bosnjaci.Net”. bosnjaci.net. Приступљено 2022-05-06. 
  21. ^ „Qëndresa ndaj terrorit shtetëror serb në Kosovë e Sanxhak mes dy luftërave botërore”. Telegrafi (на језику: албански). 2018-12-06. Приступљено 2022-05-06. 
  22. ^ „Historia e shqiptarëve që e mbrojtën Sanxhakun nga çetnikët”. Telegrafi (на језику: албански). 2019-11-21. Приступљено 2022-05-06. 
  23. ^ „GENOCID U BIHORSKOJ KRAJINI — Bosnjaci.Net”. bosnjaci.net. Приступљено 2022-05-06. 
  24. ^ „ZAJEDNIČKE PLEMENSKE PSIHOLOŠKE I ORGANIZACIJSKE KARAKTERISTIKE BRĐANA / MALISORA I STANOVNIKA SANDŽAKA I ŠIRE — Bosnjaci.Net”. bosnjaci.net. Приступљено 2022-05-06. 
  25. ^ „Kopje e arkivuar”. Архивирано из оригинала 13. 1. 2020. г. Приступљено 13. 1. 2020.  Пронађени су сувишни параметри: |archiveurl= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |archivedate= и |archive-date= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |accessdate= и |access-date= (помоћ)
  26. ^ а б „Serbizimi në trojet shqiptare, përmes "hoxhallarëve" serbë e rusë”. Telegrafi (на језику: албански). 2019-11-14. Приступљено 2022-05-06. 
  27. ^ „Sipas Mita Rakiqit, Kurshumlia ishte vend shqiptar”. Telegrafi (на језику: албански). 2019-12-15. Приступљено 2022-05-06. 
  28. ^ „Povodom 77 godina od likvidacije Aćif efendije Bljute”. Dardania Press (на језику: бошњачки). 2022-01-20. Приступљено 2022-05-06. 
  29. ^ „Dardania (Kosova & Sanxhaku) kurrë s`ka qenë një shtet me Serbinë”. ShqiperiaJonë.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  30. ^ „Ismet Azizi: Kako su Albanci i Bošnjaci odbranili Novi Pazar od četnika ⋆ Balkan Plus”. Balkan Plus. 2018-03-22. Приступљено 2022-05-06. 
  31. ^ „79 godina od srpsko-crnogorskog genocida u bihosrkom kraju”. Dardania Press (на језику: бошњачки). 2022-01-05. Приступљено 2022-05-06. 
  32. ^ „Ismet Azizi: Ambiciet e italianëve, gjermanëve, kroatëve dhe serbëve për tokat e Sanxhakut”. Radio Kosova e Lirë (на језику: енглески). 2019-04-10. Приступљено 2022-05-06. 
  33. ^ Nacional, dosier, e dile 19 maj 2019
  34. ^ Ekonomia. „Lëvizja e kufijve në Ballkan mund të shkakton Dejtonin e II të”. Ekonomia. Приступљено 2022-05-06. 
  35. ^ „Vendimi i “Komisionit” jugosllav, që shpall Aqif Blytën kriminel lufte”. Telegrafi (на језику: албански). 2018-03-31. Приступљено 2022-05-06. 
  36. ^ „Kaçaku që shpëtoi nga kral Nikolla dhe Karagjorgje, por jo nga Ahmet Zogu”. Telegrafi (на језику: албански). 2015-03-31. Приступљено 2022-05-06. 
  37. ^ „Shtëpia e vllezërve Dreshaj e lënë në mëshirën e kohës! | Kosova për Sanxhakun”. kosovapersanxhakun.org. Приступљено 2022-05-06. 
  38. ^ „Represaliet, dhuna, shpërngulja, analfabetizmi faktorë të “lodhjes” së identitetit të peshterasve!”. Bota Sot (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  39. ^ а б „Ismet Azizi: Çka i tha dhe çka kërkoi Aqif Blyta nga gjenerali Eberhardt?”. Radio Kosova e Lirë (на језику: енглески). 2019-08-13. Приступљено 2022-05-06. 
  40. ^ Azizi, Ismet (2019-01-01). „ÇFARË KËRKOI AQIF BLYTA NGA GJENERALI EBERHARDT”. 
  41. ^ „Ismet Azizi: Salih Uglla, lahutar legjendar i Peshterit”. Radio Kosova e Lirë (на језику: енглески). 2016-06-03. Приступљено 2022-05-06. 
  42. ^ „Cvijiqi: Peshterasit janë të gjatë, vitalë, elastikë, syshqiponjë, të sojit të bukur...!”. Telegrafi (на језику: албански). 2019-11-07. Приступљено 2022-05-06. 
  43. ^ „Me rastin e 150 vjetorit të lindjes së Avdo Mexhedoviqit - Homerit të Ballkanit”. Telegrafi (на језику: албански). 2016-05-28. Приступљено 2022-05-06. 
  44. ^ https://telegrafi.com/vendimi-i-komisionit-jugosllav-qe-shpall-aqif-blyten-kriminel-lufte/
  45. ^ https://telegrafi.com/kur-cubriloviqi-cmonte-vlerat-shqiptare/
  46. ^ „Вендбанимет схqиптаре нë Срем, тë кријуара нга санxхаклињтë!”. 2ЛОНЛИНЕ (на језику: албански). 2018-05-07. Приступљено 2022-05-06. 
  47. ^ „Вендбанимет схqиптаре нë Срем, тë кријуара нга санxхаклињтë! | Косова пëр Санxхакун”. косоваперсанxхакун.орг. Приступљено 2022-05-06. 
  48. ^ https://telegrafi.com/historia-e-lashte-shqiptare-e-peshterit/
  49. ^ „Копје е аркивуар”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2020. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  50. ^ https://orientalizmi.wordpress.com/2020/06/06/heqja-e-autonomise-dhe-ndarja-e-sanxhakut-mes-serbise-dhe-malit-te-zi/
  51. ^ I. Аззизи, Косова Сот, Досиер, 10 тетор 2016. фаq.27,
  52. ^ „Згјими и схqиптарëве тë Санxхакут дхе импликимет пëр çлиримин е тиј нга репресиони серб”. СхqипериаЈонë.орг (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  53. ^ „Лугина е Пресхевëс: нга е калуара е дхимбсхме дрејт басхкимит ме Косовëн дхе Схqипëринë”. СхqипериаЈонë.орг (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  54. ^ „И. Азизи, "Роли и Хасан Звиздиqит нë мбројтје тë Сјеницëс нга партизанëт нë дхјетор тë витити 1941”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2021. г. Приступљено 07. 05. 2022. 
  55. ^ Азизи, Исмет (2019-01-01). „Схабан Поллузха, мулла Зеке Бердyна дхе мулла Јакуп ефендиу”. Схабан Поллузха, мулла Зеке Бердyна дхе мулла Јакуп ефендиу. 
  56. ^ „Дy документе тë витит 1935, që и парапријнë елаборатит тë Çубрилловиqит”. Дарданиа Пресс (на језику: албански). 2021-10-01. Приступљено 2022-05-06. 
  57. ^ Азизи, Исмет. „Дy вендиме që и парапринë елаборатит тë Çубрилловиqит”. 
  58. ^ „Врасја е мбројтëсве тë Санxхакут, Аqиф Блyтëс дхе Ахмет Дацит: Нук до тë мë харројнë фëмијëт е Пазарит тë Ри”. Телеграфи (на језику: албански). 2022-01-21. Приступљено 2022-05-06. 
  59. ^ „Врасја е 4.700 схqиптарëве пëр њë натë, мес тyре 2.000 фëмијë”. ТВ СХЕЊА (на језику: албански). 2022-01-19. Архивирано из оригинала 30. 01. 2022. г. Приступљено 2022-05-06. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ismet_Azizi&oldid=27689340”