Историја Азије

Локација древне Сумерске државе.

Историја Азије јединствена је, јер поред своје величине то је уједно и место постанка најстаријих светских цивилизација, као што су сумерска, кинеска и индијска. Постојање ових цивилизација имало је снажан утицај на историју, како стару тако и на најновију, баш као и појављивање три главне религије: хиндуизма, будизма и ислама. Колонијално уплитање вековима се одржавало на развој Азије, али након више деценија назависног развоја, данашње азијске економије доживљавају прави процват. Међутим, још увек има сукоба, а они на југоистоку Азије и на Средњем истоку одражавају се и на светску политику. Древне цивилизације у Азији биле су најчешће изоловане, и међусобно и од остатка света, препрекама као што су пустиње, планине и океани. Једино је Средњи исток имао јаче везе са Европом. Због тога су азијске цивилизације и културе назависно развијале хиљадама година. С временом су главне цивилизације, оне у Индији и Кини, почеле да утичу на остале азијске земље.

Кушанско царство

Главни чланак: Кушанско царство

Око 170. године п. н. е.. севернокинески клан Јуези кренуо је на запад у средњу Азију. У 3. веку нове ере. Они су основали царство које се протезало од источног Ирана до Ганга у Индији. Кушани су контролисали плодне речне долине и били су у средишту трговине свилом. Подстицали су будизам и религијску уметност. Њихово пропадање је започело у 4. веку.

Падмасамбава

Легендарни мудрац и стручњак за јогу из Свата, данашњи Пакистан, Падмасамбава утемељио је тибетски будизам. Заједно са супругом, Јеше Тсогјал, стигао је у Тибет 747. и основао први будистички самостан. Овај мудрац провео је потом свој живот пишући и подучавајући веру.

Древне цивилизације

Тимур

Сумери у западној Азији развијају прву светску цивилизацију, мада су древна кинеска и индијска цивилизација највише утицалиу на Азију. Посебан утицај извршиле су њихове религије: хиндуизам (религија индијског народа) и будизам (утемељио га Сидарта Гаутама и једна је од три велике кинеске религије) које су се рашириле Азијом.

• Династија Чола

Од 850. до 1200. у већем делу Индије почела је да доминира династија позната као Чола. Подигли су бројне хиндуистичке храмове и пренели своју религију на Шри Ланку. Своју поморску силу раширили су преко мора Југоисточне Азије што је придонело ширењу хиндуизма сва до Суматре и Балија.

• Династија Когурјо

Од 7. века све више је растао кинески утицај и кинески су свештеници Кореју преобратили на будизам. Когурјо владари (1. век пне. - 7. век н. е.) подстицали су ширење будизма. Мисионари из Кореје кренули су у Јапан који није прихватио само будизам, већ и кинеско писмо, архитектуру и културу.

Југоисточна Азија

Више од 1000 година Индија је била главна развојна снага ове регије и представљала је модел за културу, уметност и религију Југоисточне Азије. Њен је утицај почео је да опада након 1300. године. Од 300. године индијски су трговци пловили до Тајланда, Малезије, Индонезије и Филипина. Од почетка 13. века арапски трговци ширили су ислам дуж морских трговачких путева. Од почетка 16. века ова регија трговала је и са Европом.

• Сијам

Вековима су таласи досељеника са севера стизали у Сијам (Тајланд) и женидбено се везивали са староседелачким племенима. У 13. веку једно је племе Тај, ујединило Сијам у једну државу са једним владаром и једном религијом - будизмом.

Средња Азија

Вековима су једини путници у негостољубљивим крајолицима средње Азије били трговци који су користили Пут свиле. Године 1398. монголски ратник Тимур (1336—1405) пореклом из степа основао Средњеазијско царство. Године 1369. Тимор је свој главни град преместио у богати Самарканд у данашњем Узбекистану. Град је доживео своје златно доба и постао архитектонски драгуљ средње Азије будући да су Тимур и његови наследници тамо подигли палате, астрономске опсерваторије и исламске школе. Почетком 16. века номади Узбеци напали су овај град.

Трговина и култура

Шаљива илустрација Велике игре из 1878. године

Током 17, 18. и 19. века цветала је трговина, иако су неке азијске земље за неупућене биле затворене. Русија и европске земље куповале су свилу, чај и порцулан из Кине. Индија је трговала са светом и била је позната по свом ручно тканом текстилу, као што је турска мустра који је био традиционални индијски узорак. Током тог периода западне су снаге постале све заинтересованије за припајање азијских територија ради трговинских циљева. Током 19. века Русија се проширила до средње Азије. Британци су страховали да су Руси наумили да преузму Индију, па су се две земље почеле уходити. Британци су то назвали Великом игром; Руси су је познавали као Турнир сенки.

Династија Манџураца

Вијетнамски дечак владар

Кинеска династија Манџураца (1664—1911) била је експанзионистичка и ширила је културу заузимањем других територија, као што су Монголија (1697), Тибет (1751) и источни Туркестан (1760). Међутим, код куће се економска ситуација погоршавала. У 17. и 18. веку Кина, Јапан, Кореја и Сијам (Тајланд) пружили су отпор европској експанзији. Кина је ограничила трговину са Европом на луке Макао и Кантон, Јапан је трговао само са Холандијом у Нагасакију, а Кореја се затворила према западу. Године 1688. револуцијом у Сијаму окончани су француски покушаји да стекне утицај у Бангкоку.

Колонизација у 19. веку

У 19. веку европске силе колонизовале су већи део Азије; Британци су преотели Бурму, Малајско полуострво, Северни Борнео и Хонгконг, Французи су доминирали Индокином, Холанђани су контролисали Индонезију, док су Руси припојили провинције у средњој Азији. Крајем 16. века шпанска колонијална власт нагнала је Филипинце да постану римокатолици, а мисионарима је давала новчану потпору. До 18. века већина је Филипинаца је у градовима и низинским подручјима прешла на католицизам. Острво Минданао, међутим, окренуло се исламу који су тамо донели муслимански трговци.

Златни исток

Како је Европа у 19. веку војно и индустријски јачала тако се и ширила, а Азија је постала богат извор хране и сировина. Европски досељеници развијали су плантаже чаја, кафе и гуме, оснивали руднике, експлоатисали дрвену грађу Азије и трговали златом, сребром и драгим камењем. Године 1886. Бурма је изгубила самосталност и потпала под Британију након низа ратова. То преузимање било је више стратешке него трговачке нарави; Британци су желели да спрече да Французи стекну превелик утицај у Азији.

• Побуна

Од педесетих година 19. века почело је да долази до побуна против европског уплитања у азијске послове. Године 1857. дошло је до Сепојске побуне у Индији, а почетком 20. века до Боксерског устанка у Кини. Обе побуне биле су протести против западњачке моћи и културе. Биле су угушене од стране запада или колонијалне власти.

• Рама V

Чулалонкорн (1853—1910) постао је сијамски краљ Рама V 1668. године. Путовао је широм и одлучио да ојача своју земљу процесом модернизације. Створио је модерну војску, цивилну службу и образовни систем. Иако је Тајланд изгубио неколико провинција у корист Британије и Француске, успео је да очува свој утицај и независност.

Временска табела

Буда

Године	Историјска обележја
4000 - око 2500. п. н. е.	У Сумеру, западна Азија, цвета најстарија цивилизација на свету.
око 2500. п. н. е.	Период Долине Инда, најстарије индијске цивилизације.
1800. п. н. е.	Период Шанг: најстарија кинеска цивилизација почиње да подиже своје прве градове.
око 330. п. н. е.	Александар Велики уништава Персијско царство.
138. п. н. е.	Прво забележено путовање Путем свиле.
око 50. н. е.	Будизам из Индије стиже до Кине.
206. п. н. е. - 220. н. е.	Врхунац кинеског царства Хан.

Пораст национализма

Након Првог светског рата дошло је до пораста азијског национализма (вере у независност). Године 1918. арапске вође су срушиле турску власт. Тежња Жидова за стварањем независне државе добила је потпору. Године 1933. населило се у Палестини 238.000 Жидова, а 1948. основана је држава Израел.

Други светски рат

Између 1941. и 1942. године Јапан је окупирао Бурму, Индокину и Индонезију. Након ужаса окупације, сва су ова подручја одбијала сваку страну власт. У Кини је Јапанцима отпор пружила комунистичка герила задобивши тако популарност и политичку потпору. Током Другог светског рата Јапанци су градили жељезничку пругу која је спајала Бурму и Тајланд, а служила је опскрбљавању јапанских јединица у Бурми. Хиљаде азијских радника и западних затвореника умрло је од неисхрањености, болести и исцрпљености градећи 420 км пруге која је постала позната као Жељезничка пруга смрти.

Покрети за независност

Након 1945. многе су азијске земље свргнуле колонијалну власт. Године 1947. Индија и Пакистан борбом су стекле независност од Британије, а 1948. заживјела је домовина Жидова, Израел. Индонезија је стекла независност од Холандије 1949. године, након четворогодишње борбе. Французи су покушали да спрече осамостаљење Вијетнама, али поражени су 1954. године. Остале француске колоније, Лаос и Камбоџа, стекле су независност 1954. односно 1953. године.

Комунистичка Азија

Године 1949. комунисти су утемељили Народну Републику Кину, највећу комунистичку земљу на свету. Године 1954. Северни Вијетнам створио је независну комунистичку државу. Од 1960-их комунистички покрети у Индонезији и Малезији претили су свргавањем постојећих власти.

• Средњеисточни сукоби

Од 1948. године Средњим истоком доминира арапско-израелски територијални сукоб као што је рат 1973. (кад су Египат и Сирија напали Израел). Постоје и сукоби међу арапским земљама, на пример рат између Ирака и Ирана (1980—1988). Иако је нафтни процват олакшавао овакву ситуацију смањујући сиромаштво, ситуација на Средњем истоку и даље је била нестабилна.

• Вијетнамски рат

Амерички војник у Вијетнаму

Од 1954. комунисти из Северног Вијетнама силом су хтели да се уједине са некомунистичким Јужним Вијетнамом. Првобитно грађански рат, вијетнамски рат је ескалирао у међународни сукоб с поступном интервенцијом Сједињених Држава 1960-их. Уследили су порази и бројне људске жртве па се САД одлучио повући 1973. Године 1975. снаге севера ујединиле су обе половине Вијетнама.

• Тајванска извозна роба

Тајван је традиционално извозио пољопривредне производе као што су шећер, ананас и банане, али 1980-их година почео је да извози модерне електронске производе као што су компјутери, телевизори и преносни телефони.

Временска табела

Године	Историјска обележја
око 618. - 907.	Кином доминира софистицирана династија Танг.
1211.	Монголски ратник Џингис-кан напада Кину.
1300-их	Затворен Пут свиле.
1368.	Династија Минг истерује Монголе из Кине.
1397.	Монголи нападају Индију.
1350—1460.	Пропаст Кмерског царства у Камбоџи.
1453.	Константинопољ потпада под турско Османско царство.
око 1488.	Цареви Минга обнављају Кинески зид.
1526—1707.	Доминација Монгола у Индији.
1600—1614.	Британци, Французи и Холанђани оснивају компанију Источна Индија.
1736—1796.	Манџурска Кина цвата под влашћу цара Ћенлонга.
око 1750.	Културни и уметнички процват у Јапану.
1757.	Британија преузима контролу над Бенгалом, Индија.
1839—1842.	Први опијумски рат.
1907.	Англо-руским споразумом окончана Велика игра у средњој Азији.
1949.	Кинеска револуција.
1950—1953.	Корејски рат.
1954—1975.	Вијетнамски рат.

Литература

• Холцомбе, Цхарлес. А Хисторy оф Еаст Асиа: Фром тхе Оригинс оф Цивилизатион то тхе Тwентy-Фирст Центурy (2010).
• Лудден, Давид. Индиа анд Соутх Асиа: А Схорт Хисторy (2013).
• Мансфиелд, Петер, анд Ницолас Пелхам, А Хисторy оф тхе Миддле Еаст (4тх ед, 2013).
• Моффетт, Самуел Хугх. А Хисторy оф Цхристианитy ин Асиа, Вол. II: 1500–1900 (2003) еxцерпт
• Стеарнс, Петер Н.; Адас, Мицхаел; Сцхwартз, Стуарт Б.; Гилберт, Марц Јасон (2011), Wорлд Цивилизатионс: Тхе Глобал Еxпериенце (Теxтбоок) (6тх изд.), Уппер Саддле Ривер, Њ: Лонгман, ИСБН 978-0-13-136020-4 
• Босе, Сугата; Јалал, Аyесха (2003), Модерн Соутх Асиа: Хисторy, Цултуре, Политицал Ецономy (2нд изд.), Роутледге, ИСБН 0-415-30787-2 
• Боwман, Јохн С. (2000), Цолумбиа Цхронологиес оф Асиан Хисторy анд Цултуре, Неw Yорк Цитy: Цолумбиа Университy Пресс, ИСБН 978-0-231-50004-3 
• Броwн, Јудитх Маргарет (1994). Модерн Индиа: Тхе Оригинс оф ан Асиан Демоцрацy. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-873112-2. 
• Цоттерелл, Артхур. Асиа: А Цонцисе Хисторy (2011)
• Цоттерелл, Артхур. Wестерн Поwер ин Асиа: Итс Слоw Рисе анд Сwифт Фалл, 1415 - 1999 (2009) популар хисторy; еxцерпт
• Цуртин, Пхилип D. Тхе Wорлд анд тхе Wест: Тхе Еуропеан Цхалленге анд тхе Оверсеас Респонсе ин тхе Аге оф Емпире (2002)
• Ембрее, Аинслие Т., анд Царол Глуцк, едс. Асиа ин Wестерн анд Wорлд Хисторy: А Гуиде фор Теацхинг (M.Е. Схарпе, 1997).
• Ембрее, Аинслие Т., ед. Енцyцлопедиа оф Асиан хисторy (1988)
  • вол. 1 онлине; вол 2 онлине; вол 3 онлине; вол 4 онлине
• Фаирбанк, Јохн К., Едwин О. Реисцхауер. А Хисторy оф Еаст Асиан Цивилизатион: Волуме Оне : Еаст Асиа тхе Греат Традитион анд А Хисторy оф Еаст Асиан Цивилизатион: Волуме Тwо : Еаст Асиа тхе Модерн трансформатион (1966) Онлине фрее то борроw
• Метцалф, Барбара Далy; Метцалф, Тхомас Р. (2006). А Цонцисе Хисторy оф Модерн Индиа. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-86362-9. 
• Мурпхеy, Рхоадс. А Хисторy оф Асиа (8тх ед, 2019) еxцерпт алсо Онлине
• Паине, С. C. M. Тхе Wарс фор Асиа, 1911-1949 (2014) еxцерпт
• Пеерс, Доуглас M. (2006). Индиа ундер Цолониал Руле: 1700–1885. Пеарсон Едуцатион. ИСБН 978-0-582-31738-3. 
• Стеарнс, Петер Н., анд Wиллиам L. Лангер. Тхе Енцyцлопедиа оф Wорлд Хисторy: Анциент, Медиевал, анд Модерн (2001)
• Адсхеад, Самуел Адриан Милес. Централ Асиа ин wорлд хисторy (Спрингер, 2016).
• Бест, Антонy. Тхе Интернатионал Хисторy оф Еаст Асиа, 1900-1968: Траде, Идеологy анд тхе Qуест фор Ордер (2010) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2019)
• Цатцхполе, Бриан. А мап хисторy оф модерн Цхина (1976), неw мапс & диаграмс
• Цлyде, Паул Херберт. Интернатионал-Ривалриес-Ин-Манцхуриа-1689-1928 (2нд ед. 1928) онлине фрее
• Цлyде, Паул Х, анд Буртон Х. Беерс. Тхе Фар Еаст, а хисторy оф тхе Wестерн импацт анд тхе Еастерн респонсе, 1830-1975 (6тх ед. 1975) 575пп
  • Цлyде, Паул Хибберт. Тхе Фар Еаст: А Хисторy оф тхе Импацт оф тхе Wест он Еастерн Асиа (3рд ед. 1948) онлине фрее; 836пп
• Ебреy, Патрициа Буцклеy, Анне Wалтхалл анд Јамес Палаис. Еаст Асиа: А Цултурал, Социал, анд Политицал Хисторy (2006); 639пп; алсо ин 2-вол едитион сплит ат 1600.
• Фенбy, Јонатхам Тхе Пенгуин Хисторy оф Модерн Цхина: Тхе Фалл анд Рисе оф а Греат Поwер 1850 то тхе Пресент (3рд ед. 2019) популар хисторy.
• Гилберт, Марц Јасон. Соутх Асиа ин Wорлд Хисторy (Оxфорд Университy Пресс, 2017)
• Голдин, Петер Б. Централ Асиа ин Wорлд Хисторy (Оxфорд Университy Пресс, 2011)
• Холцомбе, Цхарлес. А Хисторy оф Еаст Асиа: Фром тхе Оригинс оф Цивилизатион то тхе Тwентy-Фирст Центурy (2010).
• Хуффман, Јамес L. Јапан ин Wорлд Хисторy (Оxфорд, 2010)
• Јансен, Мариус Б. Јапан анд Цхина: Фром Wар то Пеаце, 1894-1972 (1975)
• Карл, Ребецца Е. "Цреатинг Асиа: Цхина ин тхе wорлд ат тхе бегиннинг оф тхе тwентиетх центурy." Америцан Хисторицал Ревиеw 103.4 (1998): 1096–1118. онлине
• Лоцкард, Цраиг. Соутхеаст Асиа ин wорлд хисторy (Оxфорд Университy Пресс, 2009).
• Парк, Хyе Јеонг. "Еаст Асиан Одyссеy Тоwардс Оне Регион: Тхе Проблем оф Еаст Асиа ас а Хисториограпхицал Цатегорy." Хисторy Цомпасс 12.12 (2014): 889–900.
• Ропп, Паул С. Цхина ин Wорлд Хисторy (Оxфорд Университy Пресс, 2010)
• Аллен, Г.C. А Схорт Ецономиц Хисторy Оф Модерн Јапан 1867-1937 (1945) онлине; алсо 1981 едитион фрее то борроw
• Цоwан, C.D. ед. Тхе ецономиц девелопмент оф Цхина анд Јапан: студиес ин ецономиц хисторy анд политицал ецономy (1964) онлине фрее то борроw
• Хансен, Валерие. Тхе Силк Роад: А Неw Хисторy (Оxфорд Университy Пресс, 2012).
• Јонес, Ериц. Тхе Еуропеан мирацле: енвиронментс, ецономиес анд геополитицс ин тхе хисторy оф Еуропе анд Асиа. (Цамбридге Университy Пресс, 2003).
• Лоцкwоод, Wиллиам W. Тхе ецономиц девелопмент оф Јапан; гроwтх анд струцтурал цханге (1970) онлине фрее то борроw
• Померанз, Кеннетх. Тхе Греат Дивергенце: Цхина, Еуропе, анд тхе Макинг оф тхе Модерн Wорлд Ецономy. (2001)
• Сцхулз-Форберг, Хаген, ед. А Глобал Цонцептуал Хисторy оф Асиа, 1860–1940 (2015)
• Смитх, Алан К. Цреатинг а Wорлд Ецономy: Мерцхант Цапитал, Цолониалисм, анд Wорлд Траде, 1400-1825 (Роутледге, 2019).
• Вон Глахн, Рицхард. Тхе Ецономиц Хисторy оф Цхина (2016)
• Белк, Русселл. "Цхина’с глобал траде хисторy: А wестерн перспецтиве." Јоурнал оф Цхина Маркетинг 6.1 (2016): 1-22 [1 онлине].
• Хоффман, Пхилип Т. Wхy дид Еуропе цонqуер тхе wорлд? (Принцетон Университy Пресс, 2017).\
• Ји, Фенгyуан. "Тхе Wест анд Цхина: дисцоурсес, агендас анд цханге." Цритицал Дисцоурсе Студиес 14.4 (2017): 325-340.
• Лацх, Доналд Ф. Асиа ин тхе Макинг оф Еуропе (3 вол. У оф Цхицаго Пресс, 1994).
• Лацх, Доналд Ф. Соутхеаст Асиа ин тхе еyес оф Еуропе: тхе сиxтеентх центурy (У оф Цхицаго Пресс, 1968).
• Лацх, Доналд Ф., анд Едwин Ј. Ван Клеy. "Асиа ин тхе еyес оф Еуропе: тхе севентеентх центурy." Тхе Севентеентх Центурy 5.1 (1990): 93-109.
• Лацх, Доналд Ф. Цхина ин тхе еyес оф Еуропе: тхе Сиxтеентх Центурy (У оф Цхицаго Пресс, 1968).
• Лее, Цхристина Х., ед. Wестерн висионс оф тхе Фар Еаст ин а Транспацифиц Аге, 1522-1657 (Роутледге, 2016).
• Наyар, Прамод К. "Марвелоус еxцессес: Енглисх травел wритинг анд Индиа, 1608–1727." Јоурнал оф Бритисх Студиес 44.2 (2005): 213-238.
• Петтигреw, Wиллиам А., анд Махесх Гопалан, едс. Тхе Еаст Индиа Цомпанy, 1600-1857: Ессаyс он Англо-Индиан Цоннецтион (Роутледге, 2016).
• Смитх, Алан К. Цреатинг а Wорлд Ецономy: Мерцхант Цапитал, Цолониалисм, анд Wорлд Траде, 1400-1825 (Роутледге, 2019).
• Стеенсгаард, Ниелс. "Еуропеан схиппинг то Асиа 1497–1700." Сцандинавиан Ецономиц Хисторy Ревиеw 18.1 (1970): 1–11.