Историја Гане

С Википедије, слободне енциклопедије

Република Гана је именована по средњовековном западноафричком царству Гана.[1] Царство је постало познато у Европи и Арабији као Ганско царство по титули његовог цара, гане. Сматра се да се царство распало након освајања Алморавидског генерала Абу Бакр ибн Умара из 1076. године. Редуковано краљевство је наставило да постоји и након што је владавина Алморавида окончана, а краљевство је касније инкорпорирано у потоња Сахелијска царства, као што је царство Мали неколико векова касније. Географски гледано, древно царство Гане било је око 800 км северно и западно од модерне државе Гане, и контролисало је територије у области реке Сенегал и источно од река Нигер у модерним Сенегалу, Мауританији и Малију.

Пољопривредна експанзија је обележила период пре 500. године за већину централне подсахарске Африке. Земљорадња је почела најраније на јужним деловима Сахаре, да би на крају настала сеоска насеља. Пред крај класичне ере у Западној Африци су се формирала већа регионална краљевства, од којих је једно било Царство Гана, северно од данашње нације Гана. Пре његовог пада почетком 10. века, ашантски мигранти су се преселили на југ и основали неколико националних држава, укључујући прво царство Боно, основано у 11. веку, по којем је регион Бронг-Ахафо (Боно Ахафо) назван. Сматра се да су касније аканске етничке групе попут Ашантског царства и државе Фанта настале у првобитном насељу Боно код Боно Мансоа. Велики део области био је уједињен под Ашантским царством до 16. века. Ашантска влада је у почетку деловала као лабава мрежа, а на крају као централизовано царства са напредном, високо специјализованом бирократијом усредсређеном на главни град ашантске етничке групе Кумаси.

Предколонијални период[уреди | уреди извор]

Аканска Теракота из 16-17 века, Метрополитенски музеј уметности, Њујорк.

Већ крајем 16. века већина етничких група које чине модерно ганско становништво населила се на својим садашњим локацијама. Археолошки остаци пронађени у обалској зони указују на то да је ово подручје било насељено још од бронзаног доба (око 2000. п. н. е.), али ова друштва, заснована на риболову у обимним лагунама и рекама, оставила су мало трагова. Археолошки радови такође указују да је централна Гана северно од шумске зоне била насељена још пре 3.000 до 4.000 година.[2]

Ове миграције делом су резултат стварања и распада низа великих држава у западном Судану (регион северно од модерне Гане дрениран реком Нигер). Строго гледано, ghana је била краљева титула, али су Арапи, који су оставили записе о краљевству, тај термин применили на краља, престоницу и државу. Берберски историчар и географ из 9. века Ал Јакуби описао је древну Гану као једну од три најоорганизованије државе у региону (остале су биле Гао и Канем у централном Судану).[3]

Њени владари били су познати по богатству злата, раскоши својих дворова и ратничким/ловачким вештинама. Они су такође били мајстори трговине златом, која је привлачила северноафричке трговце у западни Судан. Војна достигнућа ових и каснијих владара западног Судана и њихова контрола над рудницима злата у региону чинили су основу њихових историјских односа са трговцима и владарима у северној Африци и на Средоземљу.[2]

Приказ ашантске куће из 18. века.

Гана је подлегла нападима својих суседа у 11. веку, али њено име и углед су се одржали. Године 1957, када су вође бивше британске колоније Златне обале тражили одговарајуће име за своју нову независну државу - прву црну афричку нацију која је стекла независност од колонијалне владавине - своју су нову земљу назвали по древној Гани. Избор је био више него само симболичан, јер је модерна Гана, попут свог имењака, једнако позната по богатству и трговини златом.[2]

Иако ниједна од држава западног Судана није имала контролу над територијама у модерној Гани, неколико малих краљевстава која су се касније развила, попут Бономана, била су под управом племића за која се верује да су се доселили из те регије. Транс-сахарска трговина која је допринела ширењу краљевстава у западном Судану такође је довела до развоја контаката са регионима у северној модерној Гани, и у шумама на југу.[2]

Раст трговине подстакао је развој раних аканских држава смештених на трговинском путу до златних поља, у шумској зони на југу. Сама шума била је слабо насељена, али народи који говоре аканске језике почели су се усељавати у њу крајем 15. века, са приспећем усева из Југоисточне Азије и Новог света који су могли да се прилагоде условима шума. Ови нови усеви обухватају сирак, банане и касаву. Почетком 16. века европски извори су приметили постојање златом богатих држава Акан и Твифу у долини реке Офин.[2]

Према усменим предајама и археолошким доказима, државе Дагомба биле су најранија краљевства која су се појавила у данашњој Гани већ у 11. веку, и биле су добро успостављене до краја 16. века.[2] Иако владари држава Дагомба нису обично били муслимани, они су трговали с њима, и примали њихове писаре и лекаре. Као резултат њиховог присуства, ислам је утицао на север и муслимански утицај се ширио активностима трговаца и клерика.[2]

У широком појасу смежуране земље између северних граница државе Дагомба под утицајем муслимана, и најјужнијих остатака Моси краљевстава (данашње северне Гане и јужне Буркине Фасо), били су народи који нису били инкорпорирани у дагомбски ентитет. Међу тим народима су били и касенски пољопривредници. Они су живели у такозваном сегментираном друштву, спојеном рођачким везама, и њима је владао шеф њиховог клана. Трговина између Аканских краљевстава и Моси краљевстава на северу текла је кроз њихову домовину, подвргавајући их исламском утицају и пљачкама од стране ових моћнијих суседа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енцарта артицле он Гхана Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2009): "the new state took its name from that of the medieval empire of Ghana" is third line down from the top. 2009-11-01.
  2. ^ а б в г д ђ е McLaughlin & Owusu-Ansah (1994), "The Pre-Colonial. Peter is a national citizen of Ghana and is the dictator.
  3. ^ Levtzion, Nehemia (1973). Ancient Ghana and Mali. New York: Methuen & Co Ltd. стр. 3. ISBN 0841904316. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Аманор, Кwабена Даркwа. "Пентецостал анд цхарисматиц цхурцхес ин Гхана анд тхе Африцан цултуре: цонфронтатион ор цомпромисе?." Јоурнал оф Пентецостал Тхеологy 18.1 (2009): 123-140.
  • Ассименг, Маx. "Традитионал религион ин Гхана: а прелиминарy гуиде то ресеарцх." Тхоугхт анд Працтице Јоурнал: Тхе Јоурнал оф тхе Пхилосопхицал Ассоциатион оф Кенyа 3.1 (1976): 65-89.
  • Атиемо, Абамфо Офори. Религион анд тхе инцултуратион оф хуман ригхтс ин Гхана (А&C Блацк, 2013).
  • Цогнеау, Денис, анд Алеxандер Моради. "Бордерс тхат дивиде: Едуцатион анд религион ин Гхана анд Того синце цолониал тимес." Јоурнал оф Ецономиц Хисторy 74.3 (2014): 694-729. онлине
  • Довло, Елом. "Религион анд тхе политицс оф Фоуртх Републицан елецтионс ин Гхана" (1992, 1996)." (2006). онлине
  • Лангер, Арним. "Тхе ситуатионал импортанце оф етхницитy анд религион ин Гхана." Етхнополитицс 9.1 (2010): 9-29.
  • Лангер, Арним, анд Укоха Укиwо. "Етхницитy, религион анд тхе стате ин Гхана анд Нигериа: перцептионс фром тхе стреет." ин Хоризонтал Инеqуалитиес анд Цонфлицт (Палграве Мацмиллан, Лондон, (2008), пп. 205–226. онлине
  • Венкатацхалам, Меера. Славерy, Меморy анд Религион ин Соутхеастерн Гхана, ц. 1850–Пресент (Цамбридге Университy Пресс, 2015), тхе религиоус хисторy оф тхе Анло-Еwе пеоплес .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Историја Гане на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Gane&oldid=27785958”