Историја Камбоџе

С Википедије, слободне енциклопедије

Историја Камбоџе, земље у континенталном делу југоисточне Азије, може се пратити бар до 5. миленијума пне.[1][2] Детаљни записи о политичкој структури на територији садашње Камбоџе први пут се појављују у кинеским аналима у вези са Фунаном, политичком структуром која је обухватала најјужнији део Индокинеског полуострва током периода од I до VI века. Са центром на доњем Меконгу,[3] Фунан је запажен као најстарија регионална хиндуистичка култура, што сугерише дуготрајну социо-економску интеракцију са поморским трговинским партнерима Индосфере на западу.[4] До 6. века цивилизација, звана Ченла или Зенла у кинеским аналима, потпуно је заменила Фунан, контролисала је већа, разноврснија подручја Индокине и одржавала више од једног центра моћи.[5][6]

Кмерско царство је основано почетком 9. века. Извори се овде позивају на митску церемонију иницијације и консекрације да би се успоставио политички легитимитет оснивача Џајавармана II на планини Кулен (планини Махендра) 802 године пне.[7] Низ моћних суверена, који су настављали хиндуистичку култну традицију, владао је током класичне ере кмерске цивилизације до 11. века. Нова династија провинцијалног порекла увела је будизам, што је према неким учењацима резултирало краљевским религијским дисконтинуитетима и општим падом.[8] Краљевска хронологија завршава се у 14. веку. Велика достигнућа у администрацији, пољопривреди, архитектури, хидрологији, логистици, урбанистичком планирању и уметности сведоче о креативној и прогресивној цивилизацији - у својој сложености камену темељацу културне заоставштине југоисточне Азије.[9]

Пад се наставио током прелазног периода од око 100 година, што је праћено средњим периодом камбоџанске историје, који се такође назива тамни век Камбоџе, почевши од средине 15. века. Иако су хиндуистички култови до тада били већ замењени, налазишта споменика у старој престолници остају важно духовно средиште.[10] Од средине 15. века, долазило је до сталних миграција становништва на исток, и они су се уз мање изузетке настанили на ушћу река Меконг и Тонле Сап у Чактомуку, Лонгвеку и Оудонгу.[11][12]

Поморска трговина била је основа врло просперитетног 16. века. Као резултат тога, странци - муслимански Малајци и Чами, хришћански европски авантуристи и мисионари - све више су узнемиравали и утицали на владине послове. Богатство и робусна економија с једне стране и узнемирена култура и компромитована краљевска породица са друге стране биле су сталне карактеристике Лонгвекшке ере.[13][14]

До 15. века, традиционални суседи кмерских земаља, Мон народ на западу и Чам народ на истоку постепено су истиснути или замењени отпорним Сијамцима/Тајланђанима и Анамезима/Вијетнамцима, респективно.[15] Ове су силе перципирале, разумеле и све чешће следиле императив контроле доњег слива Меконга као кључа за контролу над читавом Индокином. Слабо кмерско краљевство само је охрабрило стратеге у Ајутаји (касније у Бангкоку) и у Хуи. Напади на кмерске краљевске резиденције оставили су суверене без церемонијалне и легитимне базе моћи.[16][17] Мешање у сукцесијску и брачну политику додало је пропадања краљевског престижа. Оудонг је основан 1601. године као последња краљевска резиденција средњег периода.[18]

Доласком у 19. веку технолошки напреднијих и амбициознијих европских колонијалних сила са конкретним политикама глобалне контроле окончане су регионалне размирице. Сијам/Тајланд, иако понижен и у повлачењу, избегао је колонизацију као тампонска држава, док је Вијетнам постао жариште француске колонијалне амбиције.[19][20] Камбоџа, иако у великој мери занемарена,[21] ушла је у Индокинеску унију као перципирани ентитет и била је способна да одржи и поврати свој идентитет и интегритет у модерном добу.[22][23]

Након 80 година колонијалне хибернације, кратка епизода јапанске окупације током Другог светског рата, која се подударала са устоличавањем краља Сиханука, била је уводни чин[24] за неповратни процес рееманципације и модерне историје Камбоџе. Краљевина Камбоџа (1953–70), независна од 1953, борила се да остане неутрална у свету обликованом поларизацијом нуклеарних сила, САД и Совјетског Савеза.[25] Како се Индокинејски рат ескалирао, Камбоџа се све више укључује.[26] Кмерска република је један од резултата из 1970. године. Дошло је до другог грађански рата 1975. године, кад је земља пала у руке Црвених Кмера. Камбоџа пролази кроз период Демократске Кампучије[15] и дуготрајне Вијетнамске окупације, период Народне Републике Кампучије и УН мандата на путу до модерне Камбоџе од 1993. године.[27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхандлер, Давид (јул 2009). „Цамбодиан Хисторy: Сеарцхинг фор тхе Трутх”. Цамбодиа Трибунал Монитор. Нортхwестерн Примарy Сцхоол оф Лаw Центер фор Интернатионал Хуман Ригхтс анд Доцументатион Центер оф Цамбодиа. Приступљено 25. 11. 2015. „Wе хаве евиденце оф цаве дwеллерс ин нортхwестерн Цамбодиа ливинг ас лонг аго ас 5000 БЦЕ.” 
  2. ^ Моурер, Цéциле; Моурер, Роланд (јул 1970). „Тхе Прехисториц Индустрy оф Лаанг Спеан, Провинце оф Баттамбанг, Цамбодиа”. Арцхаеологy & Пхyсицал Антхропологy ин Оцеаниа. Оцеаниа Публицатионс, Университy оф Сyднеy. 5 (2): 128—146. ЈСТОР 40386114. 
  3. ^ Старк, Мириам Т. (2006). „Пре-Ангкориан Сеттлемент Трендс ин Цамбодиа'с Меконг Делта анд тхе Лоwер Меконг Арцхаеологицал Пројецт” (ПДФ). Буллетин оф тхе Индо-Пацифиц Прехисторy Ассоциатион. 26: 98—109. дои:10.7152/биппа.в26и0.11998. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 9. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2015. „Тхе Меконг делта плаyед а централ роле ин тхе девелопмент оф Цамбодиа’с еарлиест цомплеx политиес фром аппроxимателy 500 БЦЕ то 600 ЦЕ... енвоyс Канг Даи анд Зху Yинг виситед тхе делта ин тхе мид-3рд центурy ЦЕ то еxплоре тхе натуре оф тхе сеа пассаге виа Соутхеаст Асиа то Индиа ... а трибуте-басед ецономy, тхат ... Ит алсо суггестс тхат тхе регион’с импортанце цонтинуед унабатед” 
  4. ^ Старк, Мириам Т.; Гриффин, П. Бион; Пхоеурн, Цхуцх; Ледгерwоод, Јудy; et al. (1999). „Ресултс оф тхе 1995–1996 Арцхаеологицал Фиелд Инвестигатионс ат Ангкор Бореи, Цамбодиа” (ПДФ). Асиан Перспецтивес. Университy оф Хаwаи'и-Маноа. 38 (1): 7—36. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 9. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2015. „тхе девелопмент оф маритиме цоммерце анд Хинду инфлуенце стимулатед еарлy стате форматион ин политиес алонг тхе цоастс оф маинланд Соутхеаст Асиа, wхере пассиве индигеноус популатионс ембрацед нотионс оф статецрафт анд идеологy интродуцед бy оутсидерс...” 
  5. ^ „"Wхат анд Wхере wас Цхенла?", Рецхерцхес ноувеллес сур ле Цамбодге” (ПДФ). Мицхаел Вицкерy’с Публицатионс. Приступљено 5. 7. 2015. 
  6. ^ „Цонсидератионс он тхе Цхронологy анд Хисторy оф 9тх Центурy Цамбодиа бy Др. Карл-Хеинз Голзио, Епиграпхист - ...тхе реалм цаллед Зхенла бy тхе Цхинесе. Тхеир цонтентс аре нот униформ бут тхеy до нот цонтрадицт еацх отхер.” (ПДФ). Кхмер Студиес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 5. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2015. 
  7. ^ Wолтерс, О. W. (1973). „Јаyаварман II'с Милитарy Поwер: Тхе Территориал Фоундатион оф тхе Ангкор Емпире”. Тхе Јоурнал оф тхе Роyал Асиатиц Социетy оф Греат Бритаин анд Иреланд. Цамбридге Университy Пресс (1): 21—30. ЈСТОР 25203407. 
  8. ^ „Тхе емергенце анд ултимате децлине оф тхе Кхмер Емпире - Манy сцхоларс аттрибуте тхе халт оф тхе девелопмент оф Ангкор то тхе рисе оф Тхеравада...п.14” (ПДФ). Студиес Оф Асиа. Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 06. 2020. г. Приступљено 24. 7. 2016. 
  9. ^ „Кхмер Емпире”. Тхе Анциент Хисторy Енцyцлопедиа. Приступљено 7. 7. 2015. 
  10. ^ „АН ЕИГХТЕЕНТХ ЦЕНТУРY ИНСЦРИПТИОН ФРОМ АНГКОР WАТ бy Давид П. Цхандлер” (ПДФ). Тхе Сиам Социетy. Приступљено 29. 6. 2015. 
  11. ^ „Кингдом оф Цамбодиа – 1431–1863”. ГлобалСецуритy. Приступљено 12. 6. 2015. 
  12. ^ Марлаy, Росс; Цларк D. Нехер (1999). Патриотс анд Тyрантс: Тен Асиан Леадерс. Роwман & Литтлефиелд. стр. 147. ИСБН 978-0-8476-8442-7. 
  13. ^ „Мурдер анд Маyхем ин Севентеентх Центурy Цамбодиа”. Институте оф Хисторицал Ресеарцх (ИХР). Приступљено 26. 6. 2015. 
  14. ^ „Маритиме Траде ин Соутхеаст Асиа дуринг тхе Еарлy Цолониал Период ...трансферринг тхе луцративе Цхина траде то Цамбодиа...” (ПДФ). Оxфорд Центре фор Маритиме Арцхаеологy Университy оф Оxфорд. Приступљено 26. 6. 2015. 
  15. ^ а б Киернан, Бен (2008). Блоод анд Соил: Модерн Геноциде 1500-2000. Мелбоурне Унив. Публисхинг. ИСБН 978-0-522-85477-0. 
  16. ^ „1551 – WАР WИТХ ЛОВЕК – Дуринг тхе Бурмесе сиеге оф Аyуттхаyа ин 1549 тхе Кинг оф Цамбодиа, Анг Цхан...”. Хисторy оф Аyуттхаyа. Приступљено 26. 6. 2015. 
  17. ^ Тарлинг, Ницхолас (1999). Тхе Цамбридге Хисторy оф Соутхеаст Асиа. Цамбридге Университy Пресс. стр. 100. ИСБН 978-0-521-66370-0. 
  18. ^ „Рецонцептуализинг Соутхерн Виетнамесе Хисторy фром тхе 15тх то 18тх Центуриес Цомпетитион алонг тхе Цоастс фром Гуангдонг то Цамбодиа бy Бриан А. Зоттоли”. Университy оф Мицхиган. Приступљено 26. 6. 2015. 
  19. ^ Смитхиес, Мицхаел (8. 3. 2010). „Тхе греат Лао буффер зоне”. Тхе Натион. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 3. 4. 2015. 
  20. ^ ЛеПоер, Барбара Леитцх, ур. (1987). „Тхе Црисис оф 1893”. Тхаиланд: А Цоунтрy Студy. Либрарy оф Цонгресс. Приступљено 3. 4. 2015. 
  21. ^ „Цамбодиа бецаме а перипхерал ареа, wиделy унцаред фор бy Франце ас ецономиц бенефитс фром Цамбодиа wере неглигибле” (ПДФ). Маx-Планцк-Институт. Приступљено 26. 11. 2015. 
  22. ^ „ЦАМБОДИА'С БОРДЕР WИТХ ЕНГАГЕМЕНТ ФРОМ ПОWЕР ЦОУНТРИЕС бy СОРИН СОК, Ресеарцх Феллоw – Тхе треатy оф 1863” (ПДФ). Цамбодиан Институте фор Цооператион анд Пеаце. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 02. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  23. ^ Марие Алеxандрине Мартин (1994). Цамбодиа: А Схаттеред Социетy. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 31. ИСБН 978-0-520-07052-3. 
  24. ^ „ЦОММУНИСМ АНД ЦАМБОДИА – Цамбодиа фирст децларед индепенденце фром тхе Френцх wхиле оццупиед бy тхе Јапанесе. Сиханоук, тхен Кинг, маде тхе децларатион он 12 Марцх 1945, тхрее даyс афтер Хирохито'с Империал Армy сеизед анд дисармед wаверинг Френцх гаррисонс тхроугхоут Индо-Цхина.” (ПДФ). ДИРЕЦТОРАТЕ ОФ ИНТЕЛЛИГЕНЦЕ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 03. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  25. ^ „Симулатион он Тхе Цамбодиа Пеаце Сеттлемент – Тхе Сиханоук Ера – Тхе говернмент оф тхе неw кингдом инитиаллy тоок а неутрал станце ин ордер то протецт итселф фром неигхборинг цоунтриес”. УНИТЕД СТАТЕС ИНСТИТУТЕ ОФ ПЕАЦЕ. Архивирано из оригинала 03. 09. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  26. ^ „Цонфлицт ин Цамбодиа, 1945–2002 бy Бен Киернан – Америцан аирцрафт дроппед овер халф а миллион тонс оф бомбс он Цамбодиа'с цоунтрyсиде, киллинг овер 100.000 пеасантс...” (ПДФ). Yале Университy. Приступљено 7. 7. 2015. 
  27. ^ „Цамбодиа – Хисторy”. Сандбоx Нетwоркс, Инц. Архивирано из оригинала 12. 02. 2017. г. Приступљено 6. 6. 2016. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Историја Камбоџе на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Kambodže&oldid=26455594”