Изоцијанска киселина

Изоцијанска киселина
Називи
	IUPAC назив Izocijanska kiselina
Идентификација
CAS број	75-13-8 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:29202 ;
ChemSpider	6107 ;
ECHA InfoCard	100.109.068
PubChem C ID	6347;
	SMILES O=C=[N@H]; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	HNCO
Моларна маса	43,03 g/mol
Агрегатно стање	Безбојна течност или гас
Густина	1,14 g/cm3 (20 °C)
Тачка топљења	-86 °C
Тачка кључања	23.5 °C
Растворљивост у води	Раствара се
Растворљивост	Растворан у бензену, толуену, етру
Опасности
Опасност у току рада	Отрован
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Изоцијанска киселина је неорганско једињење са формулом HNCO, које је било откривено 1830.^[4] Ова безбојна супстанца је испарљива и отровна, са тачком кључања од 23,5 °C. Изоцијанска киселина је најједноставније стабилно хемијско једињење које садржи угљеник, водоник, азот, и кисеоник, четири најчешћа елемента у органској хемији и биологији.

Види још[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Pradyot Patnaik (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8.
^ Liebig, J.; Wöhler, F. (1830). „Untersuchungen über die Cyansäuren”. Ann. Phys. 20 (11): 394. Bibcode:1830AnP....96..369L. doi:10.1002/andp.18300961102.

Handbook of Chemistry and Physics, 65th. Edition, CRC Press (1984)
Wалтер, Wолфганг (1997). Органиц Цхемистрy: А Цомпрехенсиве Дегрее Теxт анд Соурце Боок. Цхицхестер: Албион Публисхинг. стр. 364. ИСБН 978-1-898563-37-2. Приступљено 21. 6. 2008.