Јанг Чу

Јанг Чу (пињин: Yáнг Зхū; Вејд-Џајлс: Yанг Цху; око 440–360 п.н.е) је био древни кинески филозоф, најранији истакнути поборник "повлачења из света" у кинеској филозофији. Сматра се једним од зачетника таоизма.

Одрази главних идеја Јанг Чуа могу се наћи у деловима књиге Лао-це и извесним поглављима дела Чуанг-це.

Живот

Датуми рођења и смрти Јанг Чуа нису јасни, али је морао живети између раздобља Мо Цуа (око 479—381. п. н. е.) и Менција (око 371—289. п. н. е.). На то указује чињеница да, мада га Мо Цу не помиње, до Менцијевог времена је већ био постао изразито утицајан. Менције преноси: »Речи Јанг Чуа и Мо Ција испуњавају свет«.

Учење

Таоистичко дело Лиех-тзу излаже филозофију Јанг Чуа на начелу крајњег хедонизма, иако га други рани извори не представљају као хедониста. У Менцијевим делима се вели: »Начело Јанг Чуа јесте: Свак за себе. Макар могао добити читав свет тиме што ће ишчупати једну једину влас, он то не би учинио«. Други извор из 3. столећа пре наше ере наводи: »Јанг Шенг је ценио властито ја«. У књизи Хан-феи-тзу (такође из 3. века п.н.е) каже се:

Постоји човек чија је политика да не улази у град који је у опасности, нити да остаје у војсци. Чак ни за велику добит — читав свет — он не би трампио једну длаку са свога гњата . . . То је човек који презире ствари а цени живот.

А Хуаи-нан-тзу (из другог века пре наше ере) каже: »Чувати свој живот и одржавати оно што је у њему истинско, не дозвољавајући стварима да човека упетљају: то је поставио Јанг Чу«. Спајајући ове изворе, можемо закључити да су две основне идеје Јанг Чуа биле: »Свак за себе« и »презирање ствари а вредновање живота«. Такве идеје су сушта супротност идејама Мо Цуа, који је заступао начело узајамности.

У књизи Лиех-тзу постоји прича која гласи: »Ч'ин Цу упита Јанг Чуа: 'Кад би ишчупавши једну једину длаку са својег тела могао да спасеш цео свет, би ли то учинио?' Јанг Чу одговори: 'Цео свет се јамачно не може спасти једном длаком.' Ч'ин Цу рече: 'Али претпостављајући да је могуће, би ли то учинио?' Јанг Чу није ништа одговорио. Ч'ин Цу онда изађе и ово исприча Менг-сун Јангу. Овај одговори: 'Ти не схваташ Учитељев дух. Објаснићу ти. Претпостављајући да би добио десет хиљада златника ако откинеш комадић своје коже, би ли то учинио?' Ч'ин Цу рече: 'Бих'. Менг-сун Јанг настави: 'Претпостављајући да би, ако одсечеш један од својих удова, добио цело краљевство, били то учинио ?' Ч'ин Цу је неко време ћутао. Онда рече Менг-сун Јанг: 'У поређењу с кожом, длака је безначајна. У поређењу с удом, комадић коже је безначајан. Али многобројне длаке важне су заједно колико комад коже. Многи комади коже важни су заједно колико уд. Длака је један од десет хиљада делова тела. Како то можеш да пренебрегнеш?'« 

У истом поглављу књиге Лиех-тзу забележено је да је Јанг Чу рекао: »Чак да су могли повредивши једну влас да постигну добро за свет, људи из древних времена не би то учинили. Да им је свет понуђен у искључиво власништво, они га не би узели. Кад би свако одбио да ишчупа макар и једну длаку и кад би свако одбио да прими свет као добитак, свет би био у савршеном реду.« Не можемо бити сигурни да је ово одиста изрека Јанг Чуа, али врло добро сажима два аспекта његове теорије и политичку филозофију првих таоиста.

Литература

• Ју-Лан, Фунг (1977). Историја кинеске филозофије. Београд: НОЛИТ. 

Види још

• Таоизам