Јавни тужилац

С Википедије, слободне енциклопедије

Јавни тужилац
Главни тужилац Роберт Х. Џексон (на говорници) у Нирнбершким суђењима[1][2]
Опис
Поља радаЗакон, спровођење закона
КвалификацијеАдвокатска вештина, аналитички ум, осећај правде

Јавни тужилац је странка у кривичном поступку и вршилац надлежности јавног тужилаштва.

Надлежности[уреди | уреди извор]

Прије свега, тужилац у кривичном поступку наступа у двострукој улози; у улози странке у кривичном поступку, равноправне са окривљеним као другом странком у кривичном поступку, а јавља се и у улози државног органа задуженог да у кривичном поступку заступа државне (друштвене) интересе који су усмјерени ка утврђивању истине, односно начела да нико невин не буде осуђен, а да се кривцу изрекне кривична санкција. На том путу он као државни орган мора да води рачуна и о интересима друге странке у поступку, што није сличај са грађанским поступком и циљ његове процесне дјелатности се не састоји у постизању судске одлуке која ће по сваку цијену ићи на штету друге странке у поступку, него у доношењу законите одлуке. Уосталом, он је овлашћен да изјави жалбу и у корист и на штету окривљеног. Због тога што се не брине само о државном интересу, него и о јавном.

По дефиницији јавни тужилац је самостални државни орган који по свом раду подлијеже уставу и закону. I суд има атрибут самостални, те су по том обиљежју ова два органа слична. Међутим, суд осим самосталности уз своје име веже и атрибут независности што државни тужилац нема, мада у литератури има мишљења да је и државни тужилац независан у свом раду иако се то у закону не истиче.

Дакле, јавни тужилац је по својој природи посебан правосудно-управни орган, установљен да, сарађујући са судом, врши правосудно-управну функцију, подједнако одвојен и од суда и од управе. Најважнија функција државног тужиоца јесте гоњење учинилаца кривичних дјела, сходно начелу официјелности легалитета кривичног гоњења. Осим тога он је овлашћен да улаже правна средства ради заштите уставности и законитости ако се питања уставности и законитости појаве у његовом раду.

Положај јавног тужиоца у кривичном поступку детерминисан је правима и дужностима које он има као странка у кривичном поступкуи као државни орган. Неке радње које предузима су истовремено и његово право и дужност. Основно право и основна дужност државног тужиоца је гоњење учинилаца кривичних дјела. Ради реализације тог права и дужности дјелатност државног тужиоца се одвија не само у кривичном поступку, чији иницијатор треба да буде, него и прије кривичног поступка. Та његова дјелатност прије кривичног поступка двија се у пред кривичном поступку и он је управо руководилац пред кривичног поступка, чији је задатак да се прикупе докази и подаци на основу којих би се постигао потребан степен сазнања о кривичном дјелу и учиниоцу потребан за покретање кривичног поступка , а то је основана сумња.

Дужности[уреди | уреди извор]

За кривична дјела за која гони по службеној дужности државни тужилац је дужан:

  1. да захтијева спровођење истраге и усмјерава ток претходног кривичног поступка,
  2. да подиже и заступа оптужницу,
  3. да изјављује жалбе против неправоснажних судских одлука и да подноси ванредне правне љекове против правоснажних одлука,
  4. да врши и друге радње одређене Законом о кривичном поступку (ЗКП).

Руководна улога јавног тужиоца у предкривичном поступку реализује се на тај начин што су сви други органи који учествују у том поступку дужни да о предузетим радњама обавијесте државног тужиоца. Осим тога дужни су да и да поступе по сваком захтјеву држацног тужиоца, што се посебно односи на орган унутрашњих послова. Оправилима и дужностима државног тужиоца говори се и у другим одредбама ЗКП, посвећеним одређеним стадијима и фазама. Благовремено предузимање радњи на плану кривичног гоњења од стране државног тужиоца је веома значајно, па је ради тога предвиђена могућност да и надлежни државни тужилац предузме радње када постоји опасност од одлагаја, али о томе мора да обавијести надлежног државног тужиоца.

Законом о Јавном тужилаштву се уређује осниваје, организација, надлежност и друга питања од значаја за рад јавног тужиоца. Државни тужилац је самосталан и независан у свом раду и своју функцију врши на основу Устава, закона и међународо ратификованих уговора.

Црна Гора[уреди | уреди извор]

У Закону о државном тужиоцу Црне Горе су уведене још двије функције овог органа: то је заступање Републике у имовинскоправним односима, и да је овлашћен да са органима унутрашњих послова утврђује и предузима мјере на откривању кажњивих дјела и њихових учинилаца. Државни тужилац обавјештава јавност о стању криминалитета и другим појавама које запази у свом раду, а ако то не штети интересима кривичног поступка, а има друштвени значај може обавјештавати јавност о ствари по којој поступа.

Организација и уређење државног тужиоца је у законској надлежности Републике Црне Горе. У тим законским актима садржана су и одређена начела на којима је изграђен и уређен овај државни орган. На првом мјесту то су начело јединства и недјељивости државног тужиоца. Из ових начела произилазе и друга начела као што су: начело хијерархије, начело деволуције и супституције,и начело монократцког одлучивања.

Што се тиче организације овог органа у Црној Гори постоји врховни државни тужилац, виши државни тужилац и основни државни тужилац. Тужилац сваког ранга има одређени број замјеника који обављају послове које им повјери тужилац, односно сваку радњу на коју је тужилац овлашћен.

Јурисдикције обичајног права[уреди | уреди извор]

Аустралија[уреди | уреди извор]

Тужиоци у Аустралији постоје у неколико различитих облика. Тужиоци за мање кривичне предмете у нижим судовима су полицијски наредници са стажом у тужилаштву и адвокатури у трајању од отприлике једне године, иако могу имати диплому правника. Крунски тужиоци су увек адвокати, и типично баристери, и они представљају државу или Комонвелт у озбиљним кривичним предметима на вишим судовима, Окружном суду и изнад. Поред полицијских и крунских тужилаца, владине агенције имају овлашћење да именују неадвокате да кривично гоне у њихово име, као што су инспектори РСПЦА.[3]

Канада[уреди | уреди извор]

У Канади, јавни тужиоци у већини провинција се зову крунски адвокат или крунски саветник. Обично их именује провинцијални државни тужилац.

Енглеска и Велс[уреди | уреди извор]

Тужилаштво у Енглеској и Велсу је веома разнолико, што значи да се „тужилац“ може односити на више различитих појединаца и улога.

Типови тужиоца[уреди | уреди извор]

Примарни тужилац у јурисдикцији је Крунско тужилаштво (ЦПС) које води директор јавног тужилаштва (ДПП). ЦПС кривично прогони у име Круне и такође покреће кривична гоњења која потичу из полицијских истрага.[4] Док ОПП мора бити одговарајуће квалификован адвокат према члану 71 Закона о судовима и правним службама из 1990. године,[5][6] ДПП не преузима сам случајеве и уместо тога игра административну и водећу улогу. На овај начин, иако се ДПП може назвати 'тужиоцем', појединац у тој улози не би предавао ниједан случај суду. Директора јавног тужилаштва именује државни правобранилац, и државни правобранилац такође има надзорна овлашћења као 'спонзор' ЦПС-а, међутим, ЦПС је независно тело и државни правобранилац не може да руководи појединачним кривичним гоњењима.[7][8] За разлику од Сједињених Америчких Држава и других јурисдикција, државни правобранилац није тужилац у Енглеској и Велсу. Уместо тога, улога је политичка канцеларија главног правног саветника извршне власти.[9]

Крунски тужиоци су адвокати који раде за ЦПС. Они су одговорни за истраживање, саветовање полицијских истрага, припрему предмета за суђење и понекад представљање случаја на суђењу.[10] Ови адвокати се такође могу назвати „тужиоцима“. Бројна друга тела имају овлашћења да покрену кривично гоњење у Енглеској и Велсу, укључујући Канцеларију за озбиљне преваре (СФО),[11] Службено тужилаштво[12] и Управу за финансијско понашање (ФЦА).[13] Ове организације и њихови правни заступници могу се назвати „тужиоцима“. То важи и за сваку особу, организацију или њихове представнике током приватног тужења.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хевеси, Деннис (16. 2. 2011). „Раyмонд Д’Аддарио, Пхотограпхер оф Назис, Диес ат 90”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 4. 3. 2019. г. 
  2. ^ „Нуремберг: Тхе Цхиеф Пхотограпхер'с Сторy”. Јацксон Сyмпосиум, СУНY Фредониа. 2005. Архивирано из оригинала 9. 7. 2006. г. 
  3. ^ „Просецутионс”. www.рспцавиц.орг. Архивирано из оригинала 23. 3. 2019. г. Приступљено 23. 3. 2019. 
  4. ^ „Релатионс wитх отхер просецутинг агенциес | Тхе Цроwн Просецутион Сервице”. www.цпс.гов.ук. Архивирано из оригинала 15. 6. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022.  Теxт wас цопиед фром тхис соурце, wхицх ис аваилабле ундер ан Опен Говернмент Лиценце в3.0 Архивирано 28 јун 2017 на сајту Wayback Machine. © Crown copyright.
  5. ^ s71 Courts and Legal Services Act 1990
  6. ^ „s2 PoA 1985”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022. 
  7. ^ „Our governance”. GOV.UK (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 6. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022. 
  8. ^ „[Withdrawn] Protocol between the Attorney General and prosecuting departments”. GOV.UK (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 6. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022. 
  9. ^ „Attorney General - GOV.UK”. www.gov.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 6. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022. 
  10. ^ „About CPS | The Crown Prosecution Service”. www.cps.gov.uk. Архивирано из оригинала 12. 6. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022. 
  11. ^ „About us”. Serious Fraud Office (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 5. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022. 
  12. ^ „Service Prosecuting Authority”. GOV.UK (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 6. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022. 
  13. ^ „FCA Prosecution Handbook” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 27. 7. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Сполашње везе[уреди | уреди извор]

Јавни тужилац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Javni_tužilac&oldid=27831620”