Кадарка

Кадарка Међународни каталог сорти винове лозе (Витис Интернатионал Вариетy Цаталогуе) наводи 101 синоним за Кадарку (Скадарка, Браничевка, Гамза, Мекиш, Четерешка…). Као и код осталих старих сорти, њено порекло није поуздано утврђено, јер није урађена ДНК-анализа, која би одговорила на питање одакле ова сорта долази. Претпоставља се да потиче из околине Скадра, јер велики број синонима упућује на овај град, укључујући и назив Скадарка, који се често користи у литератури. Кадарка је скраћена форма назива сорте винове лозе, у којој је слово „с“ нестало због тешког изговора на мађарском језику. Срби су за време Велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем, ову сорту са југа пренели у подручје данашње Еврорегије Дунав - Киреш - Мориш - Тиса (западни део Румуније, јужни део Мађарске и северни део Војводине). Иако су Кадарку у ова подручја донели Срби, они је нису сачували, већ су то учинили Мађари и подунавски Немци. По другој верзији, порекло Кадарке се везују за Турску - топоним Üскüдар (део Истанбула). У XIX веку на овим просторима доминирала је сорта Кадарка. После Другог светског рата, појавом модернијих сорти, површине винограда под Кадарком се драстично смањују. Тренутно је присутна у Мађарској, Румунији, Бугарској, Словачкој, Русији, а код нас највише у Делиблатској и Суботичкој пешчари.

Кадарка

Особине Кадарке

Кадарку одликује велика отпорност на сушу и једна је од песку најприлагодљивијих сорти. У таквим условима је дуговечна. Развија јак корен и снажан чокот са усправним латицама. Врх младог ластара је вунасто маљав, као и наличје листа. Грозд је средњи, купаст, ваљкасто купаст, обично са једним крилцем, збијен. Бобице су средње величине, округле, црвене до плавоцрвене боје. Имају танку покожицу, сочне су, пријатног су укуса. Кадарка сазрева у III епохи (позно зрење). Родност је велика и редовна. Кадарка је осетљива на ниске зимске температуре. На јаким мразевима окца великим делом измрзавају. Одликује је добра родност суочица, које су знатно отпорније, па чокот постиже родност и у екстремно хладним годинама. Добро се регенерише јер има добро развијен систем спавајућих окаца. При умереном оптерећењу и у доброј години накупи 20-24% шећера, а обично око 18 - 20%. Удео киселина у шири износи 4-7,50г/л. Кадарка је веома осетљива и на сиву плесан. Уколико је кишна јесен кад грожђе сазрева, због танке покожице бобице јако труле, па се од њих не добија квалитетно вино. Средње је отпорна на пероноспору(пламењача) и оидијум (пепелница), а неотпорна на ботритис(сива плесан) од којег често страда.

Вино од Кадарке

Вино је веома питко, хармонично, са специфичним сортним укусом. Одликује се елеганцијом, лакоћом, питкошћу, рафинираношћу и умереним присуством одговарајуће киселине, као и посебном аромом која подсећа на благи укус воћа (трешња). Зависно од тога каква је година (временске прилике), од Кадарке се производе вина која се разликују по боји и укусу: класична Црна Кадарка, Шилер кадарка, Росе кадарка, Бела кадарка и Десертна кадарка. Кад су јесени топле и суве Кадарка даје квалитетно црвено вино. Бела кадарка се добија уколико се грожђе од Кадарке прерађује по технолошком поступку за бела вина. Од касније обраног грожђа добија се црвено вино боје вишње, у коме је уравнотежен однос између шећера и киселине.

Литература

• Ђ.Драгојловић,Шта су пили наши стари
• Пешчани вински пут, Драгутина Миљковића
• Дреамгирл,Аутохтона сорта вина – КАДАРКА
• Волите ли црвено? Седам најпознатијих врста црвеног вина

Спољашње везе

• [1]
• [2]
• [3]
• [4]