Катица Жели
| Катица Жели | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 13. јун 1950. |
| Место рођења | Жабаљ ФНР Југославија |
| Веза до IMDb-а | |
Катица Жели (13. јун 1950, Жабаљ) југословенска је и српска је позоришна и филмска глумица. Глумачку афирмацију стекла у Народном позоришту у Сомбору, а глумила је и у многим чувеним домаћим филмовима. Добитница је престижних награда, Стеријине награде за глумачко остварење (1976) и Статуете Ћуран за најбоља глумачка остварења (1979).
Глумачка каријера[уреди | уреди извор]
Катица Жели завршила је Драмски студио у Новом Саду у класи професора Дејана Мијача. Најзначајнија остварења забележила је у позоришној уметности. У време најбољих дана Сомборског народног позоришта, у другој половини седамдесетих и током осамдесетих година 20. века, била је првакиња драме и један од главних носилаца репертоара једног од тада најпрестижнијих југословенских театара. Освајач је бројних главних признања која се додељују у домаћој театарској сцени.
Имала је само 25 година када је освојила Стеријину награду за улогу девојке у представи „Женидба и удадба“ на текст Јована Стерије Поповића, у режији Дејана Мијача, која је имала рекордан број од више од 250 извођења. Такође насловна улога, у мјузиклу „Андра и Љубица“ донела јој је још једну престижну позоришну награду, Ћурана, на Данима комедије у Јагодини (тадашњем Светозареву) 1979. Потом је као гост, једина из ове, аутентичне сомборске представе, играла на сцени Позоришта на Теразијама са глумачким ансамблом тог београдског театра.
Глумачку афирмацију стекла у Народном позоришту у Сомбору, где је остварила низ запажених насловних улога у представама „Мирандолина“, „Онда лоле измисле пароле“, „Шта је то у људском бићу што га води према пићу“, „Шумски дух“, а прва улога у каријери јој је била Пипи дуга чарапа. Играла је и на другим војвођанским сценама. У Београду је наступала у Позоришту на Теразијама, Атељеу 212 и у алтернативним сценским пројектима.[1] Половином осамдесетих година одлучује се да пређе у слободне драмске уметнике.[2]
Катица Жели снимила је 1981. године и једну грамофонску плочу за ПГП РТС,[3] са сингловима из мјузикла Андра и Љубица који је био на репертоару Позоришта на Теразијама.[4]
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970.-те | |||
| 1977. | Женидба и удадба | Девојка | |
| 1977. | Пас који је волео возове | Осуђеница | |
| 1980.-те | |||
| 1981. | Развод брака | Милка | |
| 1982. | Вариола вера | чистачица | |
| 1983. | Балкан експрес | станодавка | |
| 1983. | Мртви се не враћају | ||
| 1985. | Држање за ваздух | Пекарка | |
| 1989. | Полтрон | Саобраћајац | |
| 1990.-те | |||
| 1990. | Народни посланик | Спириница | |
| 1990. | Ожалошћена породица | Симка - Агатонова жена | |
| 1991. | Мала | Божидаркина колегиница | |
| 1992. | Велика фрка | ||
| 1993. | Рај | ||
| 1993. | Гњурац | ||
| 1993-1996. | Срећни људи | Гошца / Путница у ГСП-у | |
| 1998. | Џандрљиви муж | ||
| 1998. | Професионалац | Радница | |
| 2000.-те | |||
| 2003. | Казнени простор (ТВ серија) | Тетка Мара | |
| 2004. | Стижу долари | ||
| 2015. | Новајлија | старица | |
| 2022. | Клан (ТВ серија) | Баба | |
Награде[уреди | уреди извор]
- Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења (1979)
- Стеријина награда за глумачко остварење (1976)[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Катица ЖЕЛИ”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 26. 1. 2023.
- ^ а б пеоплепилл.цом. „Абоут Катица Жели: Сербиан ацтресс (1950-) | Биограпхy, Филмограпхy, Фацтс, Цареер, Лифе”. пеоплепилл.цом (на језику: српски). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Катица Жели”. дисцогс.цом. Приступљено 26. 1. 2023.
- ^ „Андра I Љубица”. дисцогс.цом. Приступљено 26. 1. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Катица Жели на сајту IMDb (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
