Пређи на садржај

Кен Кизи

С Википедије, слободне енциклопедије

Кен Кизи
Кен Кизи
Име по рођењуКен Елтон Кесеy[1]
Датум рођења(1935-09-17)17. септембар 1935.
Место рођењаЛа Ханта, Колорадо
 САД
Датум смрти10. новембар 2001.(2001-11-10) (66 год.)
Место смртиЈуџин, Орегон[2][3][4]
 САД

Кен Кизи (енгл. Kenneth Elton Kesey; 17. септембар 1935 — 10. новембар 2001) био је амерички писац, најпознатији по свом роману Лет изнад кукавичјег гнезда, као и контракултурна икона која је, по многима, представљала везу између beat генерације 1950-их и хипија 1960-их.

Кизи је рођен у Ла Ханти, у Колораду, а одрастао је у Спрингфилду, Орегон, дипломирао је на Универзитету Орегон 1957. Почео је да пише Лет изнад кукавичјег гнезда 1960. након што је завршио дипломску стипендију из креативног писања на Универзитету Станфорд; роман је одмах постигао комерцијални и критички успех када је објављен две године касније. Током овог периода, Кизи је учествовао у владиним студијама које су укључивале халуциногене дроге (укључујући мескалин и ЛСД) да би допунио свој приход.[5]

Након објављивања Лета изнад кукавичјег гнезда, преселио се у оближњу Ла Хонду у Калифорнији и почео да организује догађаје са бившим колегама са Станфорда, разним боемским и књижевним личностима (нарочито Нилом Кесадијем) и другим пријатељима познатим као Веселе шаљивџије; ове забаве, познате као Киселински тестови, интегрисале су конyумацију ЛСД-а са мултимедијским перформансима. Он је био ментор Гратефул Деад-а (де факто „кућног бенд” Киселинских тестова) током њиховог почетка и наставио да врши дубок утицај на групу током њихове дуге каријере.

Његов други роман, Понекад сјајан појам — епски приказ преокрета породице у Орегону која је тежила модернистичкој величини саге Јокнапатафа Вилијама Фокнера — био је комерцијални успех који је поларизирао критичаре и читаоце по објављивању 1964, иако је Кизи сматрао тај роман као његов магнум опус.[6]

Године 1965, након хапшења због поседовања марихуане и касније лажног самоубиства, Кеси је био у затвору на пет месеци. Убрзо након тога, вратио се кући у Виламет долину и настанио се у Плезант Хилу у Орегону, где је до краја живота водио повучен, породично оријентисан начин живота. Поред предавања на Универзитету Орегон — искуства које је кулминирало у делу Пећине (1989), заједничком роману који су написали Кизи и његови студенти дипломираних радионица под псеудонимом „О.У. Левон” — он је наставио да редовно ствара фикцију и репортаже за публикације као што су Есqуире, Роллинг Стоне, Оуи, Руннинг, и Тхе Wхоле Еартх Цаталог; разне итерације ових комада сакупљене су у Кизијевој гаражној распродаји (1973) и Демонској кутији (1986).

Између 1974. и 1980, Кизи је објавио шест издања Спит ин тхе Оцеан, књижевног часописа који је садржао одломке из недовршеног романа (Седам молитава баке Витиер, извештај о борби Кизијеве баке са Алцхајмеровом болешћу) и прилоге интелектуалаца Марго Ст. Џејмс, Кејт Милет, Стјуарт Бренд, Сол-Пол Сираг, Џек Сарфати, Пол Краснер и Вилијам С. Бароуз.[7][8] Након што је трећи роман (Морнарова песма) објављен уз млаке критике 1992. године, поново се ујединио са Веселим шаљивџијама и почео да објављује радове на интернету све док лоше здравље (укључујући мождани удар) није ограничило његове активности.

Живот[уреди | уреди извор]

Кен Кизи је дошао у контакт с дрогама кад се добровољно јавио за експериментисање с ЛСД-ом у једној болници, а потом и запослио као ноћни чувар на њеном психијатријском одјељњу. Ту је открио мноштво дрога и добио инспирацију за роман Лет изнад кукавичјег гнезда.[9]

Кизи је постао велики промотер ЛСД-а на подручју Сан Франциска. Почетком 1960-их преселио се у Ла Хонду, посјед педесет миља јужно од Сан Франциска, гдје је развио праву психоделичну комуну.[9] Ла Хонда је постала окупљалиште умјетника, пјесника и музичара. Ту је Кизи почео с праксом тзв. "acid тестова", тј. окупљања истомишљеника ради заједничке конзумације халуциногених средстава и расправа о учинцима. Они који су хтјели да учествују у његовим acid-тестовима били су обавезни да се обуку што луђе и да плате симболичан допринос у износу од једног долара, при чему је свако могао да конзумира количину халуциногених средстава колико је могао да поднесе.[9] Они којима је ЛСД подстицао креативност имали су на располагању музичке инструменте. Свако је са тим инструментима могао радити шта је хтио, а најчешце их је употребљавала група The Warlocks, која је касније постала славна под именом Grateful Dead.[9]

У Ла Хонди се издвојила скупина младих заговомика ЛСД-а који су себе прозвали Меррy Пранкстерс (Веселе шаљивџије), чији су изглед и начин живота послужили као узор каснијем хипи покрету.

Дела[уреди | уреди извор]

Познатија Кизијева дјела укључују:[10]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ George Walker a good friend of Ken's said his Given Name was Ken and Not Kenneth, Kens Grave also Says Ken Not Kenneth
  2. ^ Lehmann-Haupt, Christopher. "Ken Kesey, Author of 'Cuckoo's Nest,' Who Defined the Psychedelic Era, Dies at 66", The New York Times (November 11, 2001). Retrieved February 21, 2008.
  3. ^ Baker, Jeff (11. 11. 2001). „All times a great artist, Ken Kesey is dead at age 66”. The Oregonian. стр. A1. 
  4. ^ Keefer, Bob; Palmer, Susan (11. 11. 2001). „Oregon loses a legend”. Eugene Register-Guard. (Oregon). стр. 1A. 
  5. ^ Ken, Kesey (1962). One flew over the cuckoo's nest : a novel. New York: Viking Press. ISBN 978-0-451-16396-7. OCLC 189375. 
  6. ^ „Stanford Magazine –Article”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2018. г. Приступљено 6. 3. 2017. 
  7. ^ Faggen, Robert (1994). „Ken Kesey, The Art of Fiction No. 136”. The Paris Review. бр. 130 (Spring изд.). Приступљено 2021-11-22. 
  8. ^ „Grateful Dead Family Discography: Spit in the Ocean Bibliography”. Приступљено 6. 3. 2017. 
  9. ^ а б в г Miloš, Branko (2002). Druga strana rock'n'rolla. Split: Verbum. стр. 84—93. ISBN 978-953-6197-43-9. 
  10. ^ Martin, Blank (2007). „Selected Bibliography for Ken Kesey”. Literary Kicks. Приступљено 26. 10. 2007. 
  11. ^ —— (1962). One Flew Over the Cuckoo's Nest. New York: Viking Press. ISBN 978-0-451-16396-7. OCLC 895037361. 
  12. ^ —— (1964). Sometimes a Great Notion : a novel. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-004529-1. OCLC 813638027. 
  13. ^ —— (1973). Kesey's Garage Sale. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-41268-6. OCLC 899072134.  A collection of essays
  14. ^ —— (1986). Demon Box. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-008530-3. OCLC 911911149.  A collection of essays and short stories
  15. ^ Levon, O. U. (1990). Caverns : a novel. Introduction by Ken Kesey. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-012208-4. OCLC 20131987.  "O.U. Levon" spelled backwards produces "novel U.O" This book was jointly written by a creative writing class taught by Kesey at the University of Oregon (U.O.).
  16. ^ —— (1990). The Further Inquiry. photographs by Ron Bevirt. New York: Viking. ISBN 978-0-670-83174-6. OCLC 20758816.  A play / photographic record
  17. ^ —— (1990). Little Tricker the Squirrel Meets Big Double the Bear. illustrated by Barry Moser. New York: Viking. ISBN 978-0-670-81136-6. OCLC 21339755.  A children's book
  18. ^ —— (1992). Sailor Song. New York: Viking. ISBN 978-0-670-83521-8. OCLC 25411564.  A novel
  19. ^ ——; Babbs, Ken (1994). Last Go Round. New York: Viking. ISBN 978-0-670-84883-6. OCLC 28548975.  A Western genre novel
  20. ^ ——; Babbs, Ken (1994). Twister: A Ritual Reality in Three-Quarters Plus Overtime if Necessary. OCLC 74813266, 39040348.  A play
  21. ^ Twister : a ritual reality in three-quarters plus overtime if necessary in SearchWorks catalog. SearchWorks catalog. K. Babbs?. 1994. Приступљено 12. 2. 2018. 
  22. ^ —— (2003). Kesey's Jail Journal : Cut the M************ Loose. Introduction by Ed McClanahan. New York: Viking. ISBN 978-0-670-87693-8. OCLC 52134654.  An expansion of the 1967 journals that Kesey kept while incarcerated

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Ronald Gregg Billingsley, The Artistry of Ken Kesey. PhD dissertation. Eugene, OR: University of Oregon, 1971.
  • Dedria Bryfonski, Mental illness in Ken Kesey's One Flew Over the Cuckoo's Nest. Detroit: Greenhaven Press, 2010.
  • Rick Dodgson, It's All Kind of Magic: The Young Ken Kesey. Madison, WI: University of Wisconsin Press, 2013.
  • Robert Faggen, "Ken Kesey, The Art of Fiction No. 136," The Paris Review, Spring 1994.
  • Barry H. Leeds, Ken Kesey. New York: F. Ungar Publishing Co., 1981.
  • Dennis McNally, A Long Strange Trip: the Inside History of the Grateful Dead. Broadway Books, 2002.
  • Tim Owen, "Remembering Ken Kesey," Cosmik Debris Magazine, November 10, 2001.
  • M. Gilbert Porter, The Art of Grit: Ken Kesey's Fiction. Columbia, MO: University of Missouri Press, 1982.
  • Elaine B Safer, The contemporary American Comic Epic: The Novels of Barth, Pynchon, Gaddis, and Kesey. Detroit, MI: Wayne State University Press, 1988.
  • Peter Swirski, "You're Not in Canada until You Can Hear the Loons Crying; or, Voting, People's Power and Ken Kesey's One Flew over the Cuckoo's Nest," in Swirski, American Utopia and Social Engineering in Literature, Social Thought, and Political History. New York: Routledge, 2011.
  • Stephen L. Tanner, Ken Kesey. Boston, MA: Twayne, 1983.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Ken Kizi на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ken_Kizi&oldid=27747669”