Пређи на садржај

Кинуренска киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Кинуренска киселина
Цхемицал струцтуре оф кyнурениц ацид
Називи
IUPAC назив
4-oxo-1H-quinoline-2-carboxylic acid
Други називи
Трансторин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.007.047
КЕГГ[1]
  • O=C\2c1c(cccc1)NC(=C/2)/C(=O)O
Својства
C10H7N1O3
Моларна маса 189,168 g/mol
Тачка топљења 282.5 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Кинуренска киселина (трансторин, KYNA) је производ нормалног метаболизма аминокиселине L-триптофан. За кинуренску киселину је било показано да поседује неуро-активна својства. Она делује као антиепилептик, највероватније путем деловања као антагонист на побуђивачким аминокиселинским рецепторима. Она може да утиче на важне неурофизиолошке и неуропатолошке процесе. Као резултат тога, кинуренска киселина је била разматрана за примјену у терапији одређених неуробиолошких поремећаја. У контрасту с тим, повишени нивои кинуренске киселине су били су повезани са појединим патолошким стањима.

Кинуренску киселину је открио немачки хемичар Јустус фон Либиг 1853. у урину паса.[4]

Она се формира из L-кинуренина реакцијом која је катализована ензимом кинуренин—оксоглутарат трансаминаза.

Механизам акције[уреди | уреди извор]

За трансторин‎ је утврђено да делује на три рецептора:

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Liebig, J., Uber Kynurensäure, Justus Liebigs Ann. Chem., 86: 125-126, 1853.
  5. ^ Грилли M, Раитери L, Патти L, Пароди M, Робино Ф, Раитери M, Марцхи M (2006). „Модулатион оф тхе фунцтион оф пресyнаптиц алпха7 анд нон-алпха7 ницотиниц рецепторс бy тхе трyптопхан метаболитес, 5-хyдроxyиндоле анд кyнуренате ин моусе браин”. Бр. Ј. Пхармацол. 149 (6): 724—32. ПМЦ 2014664 Слободан приступ. ПМИД 17016503. дои:10.1038/сј.бјп.0706914. 
  6. ^ Wанг Ј, Симонавициус Н, Wу X, Сwаминатх Г, Реаган Ј, Тиан Х, Линг L (2006). „Кyнурениц ацид ас а лиганд фор орпхан Г протеин-цоуплед рецептор ГПР35”. Ј. Биол. Цхем. 281 (31): 22021—8. ПМИД 16754668. дои:10.1074/јбц.М603503200. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kinurenska_kiselina&oldid=26703887”