Класични јапански језик
Класични јапански | |
---|---|
中古日本語 | |
Говори се у | Јапан |
Јапански
| |
Језички кодови | |
ИСО 639-3 | – |
Класични јапански језик (中古日本語 цхūко нихонго) је назив за јапански језик коришћен између 794. и 1185, у раздобљу познатом као Период Хеијан. Он је наследник старојапанског.
Историја[уреди | уреди извор]
С обзиром да је старојапански преузео и прилагодио кинеско писмо за писање јапанског језика, током класичног периода појавила су се два нова писма: хирагана и катакана. Овај развој упростио је писање и донео ново доба у књижевности са класицима као што су Прича о Генџију (源氏物語, Гењи Моногатари), Прича о секачу бамбуса (竹取物語; Такетори Моногатари), Приче о Иси (伊勢物語, Исе моногатари) и многе друге.