Пређи на садржај

Класични јапански језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Класични јапански
中古日本語
Говори се уЈапан
Јапански
  • Класични јапански
Језички кодови
ИСО 639-3

Класични јапански језик (中古日本語, цхūко нихонго) је назив за јапански језик коришћен између 794. и 1185, у раздобљу познатом као Период Хеијан. Он је наследник старојапанског.

Историја[уреди | уреди извор]

С обзиром да је старојапански преузео и прилагодио кинеско писмо за писање јапанског језика, током класичног периода појавила су се два нова писма: хирагана и катакана. Овај развој упростио је писање и донео ново доба у књижевности са класицима као што су Прича о Генџију (源氏物語, Гењи Моногатари), Прича о секачу бамбуса (竹取物語; Такетори Моногатари), Приче о Иси (伊勢物語, Исе моногатари) и многе друге.