Клонидин

Клонидин
IUPAC име
	N-(2,6-дихлорофенил)-4,5-дихидро-1H-имидазол-2-амин
Клинички подаци
Продајно име	Catapres
Drugs.com	Монографија
MedlinePlus	a682243
Категорија трудноће	УС: C (Могући ризик) ; ;
Начин примене	орално, трансдермално
Правни статус
Правни статус	Rx-only;
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	75-95%
Везивање протеина	20-40%
Метаболизам	Хепатички до инактивних метаболита
Полувреме елиминације	12-33 сати
Излучивање	урин (40-50%)
Идентификатори
CAS број	4205-90-7
ATC код	C02AC01 (WHO) N02CX02, S01EA04
PubChem	CID 2803
IUPHAR/BPS	516
DrugBank	DB00575
ChemSpider	2701
UNII	MN3L5RMN02
KEGG	D00281
ChEBI	CHEBI:3757
ChEMBL	CHEMBL134
Хемијски подаци
Формула	C9H9Cl2N3
Моларна маса	230,093 g/mol
	SMILES Clc1c(c(Cl)ccc1)N/C2=N/CCN2; ;
	InChI InChI=1S/C9H9Cl2N3/c10-6-2-1-3-7(11)8(6)14-9-12-4-5-13-9/h1-3H,4-5H2,(H2,12,13,14) ; Key:GJSURZIOUXUGAL-UHFFFAOYSA-N ;

Клонидин је симпатолитички лек који се користи за третирање високог крвног притиска, неких облика бола, АДХД и анксиозног/паничног поремећаја. Он је класификован као централно делујући α₂ адренергички агонист.^[1]^[2]

Синтеза[уреди | уреди извор]

Клонидин, 2-(2,6-дихлорофениламин)имидазолин, се може синтетисати из 2,6-дихлороанилина, реакцијом у којом са амонијум тиоцијанатом даје N-(2,6- дихлорофенил)тиоуреју. Метилација овог продукта, и накнадна реакција са етилен диамином даје клонидин.^[3]^[4]^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0.
^ K. Zeile, H. Staehle, K. H. Hauotman, DE 1303141 (1961).
^ H. Stahle, K. Zeile, U.S. Patent 3.202.660 (1965).
^ K. Zeile, K. H. Hauotman, H. Stahle, U.S. Patent 3.236.857 (1966).
^ Boehringer Sohn Ingelheim, BE 653933 (1964).
^ Boehringer Sohn Ingelheim, GB 1016514 (1962).
^ Boehringer Ingelheim GmbH, GB 1034938 (1964).
^ УС патент 3937717, Стахле, Х.; Коппе, Х.; Куммер, W.; Стоцкхаус, К., "2-Пхенyламино-имидазолинес-(2)", иссуед 10. 2. 1976., ассигнед то Боехрингер Ингелхеим ГмбХ

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[Goodman_Gilman-1] Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.

[PDR-2] Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0.

[3] K. Zeile, H. Staehle, K. H. Hauotman, DE 1303141 (1961).

[4] H. Stahle, K. Zeile, U.S. Patent 3.202.660 (1965).

[5] K. Zeile, K. H. Hauotman, H. Stahle, U.S. Patent 3.236.857 (1966).

[6] Boehringer Sohn Ingelheim, BE 653933 (1964).

[7] Boehringer Sohn Ingelheim, GB 1016514 (1962).

[8] Boehringer Ingelheim GmbH, GB 1034938 (1964).

[9] УС патент 3937717, Стахле, Х.; Коппе, Х.; Куммер, W.; Стоцкхаус, К., "2-Пхенyламино-имидазолинес-(2)", иссуед 10. 2. 1976., ассигнед то Боехрингер Ингелхеим ГмбХ

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]