КоБСОН

С Википедије, слободне енциклопедије
Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку

Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН) је нови облик организовања библиотека Србије. Иницијативу за формирање Конзорцијума су покренуле новембра 2001. године водеће научне библиотеке у Србији:

Основни циљеви удруживања су:

  • оптимизована набавка страних научних информација
  • прелазак са папирних издања на електронска
  • унапређење приступа електронским информацијама
  • промоција домаћег научног издаваштва

За представника у преговорима, како са издавачима тако и са надлежним Министарством одређена је Народна библиотека Србије - Центар за научне информације, начелник мр Биљана Косановић (добитница награде "Марија Илић Агапова" за најбољег библиотекара у 2010. години).

Шта све КоБСОН ради[уреди | уреди извор]

  • обезбеђује новчана средства за набавку научних информација, промоцију или едукацију, путем пројеката у земљи и иностранству
  • управља прибављеним новчаним средствима
  • одлучује о набавци научних информација, након анкетирања свих заинтересованих чланица и детаљне анализе
  • преговара са издавачима (добављачима) часописа и база података у циљу што повољније набавке
  • потписује лиценцне уговоре о коришћењу претплаћених сервиса
  • креира, ажурира и одржава веб страницу доступну свим крајњим корисницима у Србији
  • инсталира и одржава све мрежне базе података на централном рачунару, а које морају бити доступне свим корисницима
  • прати искоришћеност набављених научних информација и о томе извештава финансијере Конзорцијума

Једном речју КоБСОН је електронска библиотека научно-истраживачке заједнице Србије.

Доступност[уреди | уреди извор]

КоБСОН портал доступан је без икакве надокнаде и аутентификације свима са академског ИП домена у Србији. Неопходно је у интернет броwсер-у подесити проxy сервер одговарајућег универзитета.

Од 2004. године корисницима је омогућен и удаљени приступ ("од куће", посредством комерцијалног провајдера) и то под истим условима као и из ИП простора академске мреже. Праћење коришћености КоБСОНа указује да око 30% наших корисника користи информационе изворе изван уобичајеног радног времена (ноћу, викендом, празником). У овом режиму до данас имамо регистрованих 9500 истраживача из Србије, што је око трећине укупног броја регистрованих истраживача према последњем попису Републичког завода за статистику. Једини допунски захтев састоји се у томе да корисник потпише лиценцу којом се обавезује да ће се придржавати правила коришћења. Право на личну лиценцу имају сви запослени у академским и научним институцијама чији је оснивач Република Србија, као и стипендисти Министарства науке. Добијање лиценце је бесплатно.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Прва веб страница за обједињавање свих информација о научним часописима појавила се 12. октобра 2001. године, и у себи је садржала податке о доступним часописима у папирној форми (ИноЧас), и почетним активностима везаним за формирање конзорцијума. Заштитне боје КоБСОНа су тада одређене, и са мањим "искакањима" су се задржале до данас. Година 2002. се може сматрати годином рођења КоБСОНа. Те године је први пут добијен бужет од Министратсва за науку и КоБСОН је постао чланица еИФЛ-а. То је и година када је званично формиран конзорцијум и постаје препознатљив под именом КоБСОН. Веб страница у новом руху појавила се 20. новембра 2002. године. Наредне године КоБСОН добија озбиљан буџет од Министарства, купљен је нови сервер и за дизајн веб странице био је ангажован професионални дизајнер. Страница се појавила 11. децембра 2003. Дизајн странице није мењан до 2009. године, само су унапређиване услуге. Значајна је и година 2005. када је омогућен удаљени приступ ("од куће"), што је допринело већој посећености и искоришћености. КоБСОН данас има групу пријатеља, а које користи приликом унапређивања својих услуга. Они су посебно допринели у формирању познате "зелено-плаве" табеле која приказује позиције часописа у оквиру научних дисциплина.[2]

Финансирање[уреди | уреди извор]

Иако крајњи корисници, а и библиотекари, доживљавају да је све преко КоБСОНа "за џабе", то је далеко од реалности. Целокупан систем претплате финансира се искључиво преко Министарства за науку и технолошки развој. На крају сваке године усаглашавају се предлози КоБСОНа прикупљени на основу захтева крајњих корисника и величине буџета Министарства за науку. Коначну одлуку о висини издвојених средстава као и о изворима који ће се претплатити доносе представници Министарства. КоБСОН има обавезу да полаже рачуне Министарству као финансијеру о својој оправданости и ефикасности, што и чини редовним извештавањем.

Набавка је потпуно подређена потребама истраживачких институција у земљи. Годишњим претплатама је, до ове године, претходила анкета која се спроводила преко библиотека заинтересованих институција.

Резултати[уреди | уреди извор]

Досадашња искуства из рада КОБСОН-а врло су повољна. За мање новца него у прошлости сада се у Србији претплаћује знатно више међународних научних часописа, укључујући и оне највишег квалитета. Успешност КОБСОН-а видљива је и на међународном плану. У првој години деловања КоБСОН је у оквиру еИФЛ-а заузимао 32. место од 40 земаља с обзиром на однос броја преузетих чланака и цене претплаћених извора, што се користи као показатељ успешности чланица. Данас заузимамо 4. место. Додатно, према истраживањима УНЕСЦО-а о приступу научној литератури, Србија представља лидера у региону. КоБСОН тренутно обезбеђује корисницима преко 35.000 страних научних часописа у електронској или папирној форми. Колекција часописа која се нуди корисницима у Србији се у високом проценту препокрива са листом часописа Wеб оф Сциенце , а који обухвата објективно најзначајније светске часописе. Тај извор се у многим светским библиотекама користи за вредновање колекције.

Чланство у еИФЛ-у[уреди | уреди извор]

КоБСОН је 2002. године приступио међународном конзорцијуму еИФЛ (Елецтрониц Информатион фор Либрариес), како би биле искоришћене могућности удруженог наступа у набавци. еИФЛ окупља земље у транзицији, а при обједињавању претплате уважава платне могућности чланица изражене националним дохотком. Чланство у еИФЛ-у омогућава праћење новина у електронском научном издаваштву, као и стицање неопходне рутине у остваривању права у односима са издавачима.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]