Колапс (медицина)

Колапс
Колапс виђен оком уметника
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	ургентна медицина, неурологија
МКБ-10	Р55
МКБ-9-CM	780.2
ДисеасесДБ	27303
МедлинеПлус	003092
еМедицине	мед/3385 пед/2188 емерг/876
МеСХ	Д013575

За друге употребе, погледајте Синкопа (медицина).

Колапс, слом или пад је изненадан и најчешће ненајављени губитак постуралног тонуса (осећај слабости или хипотонија), који је често, али не и нужно праћен губитком свести.

У психијатрији колапс представља слом мотивације и психолошке организације понашања једне личности. Такође у ширем (немедицинском) смислу колапс представља и распад система и друштвених функција.

Ако је епизода колапса праћена и губитком свести, уместо израза колапса користи се израз синкопа. Колапс, настаје као последица наглог наступа патолошких промена у функцијама организма. Клиничку слику колапса карактерише слаб и брзи пулс, пад крвног притиска, брзо, плитко (површно) дисање, знојење у пределу удова, општа слабост и малаксалост.

Главни узроци колапса су срчана слабост (нпр. због неправилног рада срца, низак крвни притисак...), интоксикација или тешка тровања и психолошки поремећаји, који имају за последицу мањи проток крви кроз мозак. Како функција ћелија мозга зависи од адекватног протока крви (која га снабдева кисеоником и храњивим материјама), у условима када је циркулација крви смањена или прекинута мозак брзо реагује колапсним стањем, које може прећи и у бесвесно стање или синкопу.

Већина колапсних стања не изазива никаква оштећења у организму, а опоравак пацијента је брз и без последица. Међутим, колапс може указати ​​и на озбиљне здравствене проблеме. Ако се колапс догоди за време седења, лежања, или претходи психогени напад, бол у грудима, лупање срца, отежано дисање, изненадна и јака главобоља.., тада се највероватније ради о акутном стању које захтева хитну медицинску интервенцију.

Етиопатогенеза

Колапс спада у тежи облик акутне васкуларне инсуфицијенције. У том стању, поремећај васкуларног тонуса је толико изражен да у организму настаје нагли пад крвног притиска (хипотензија) и слабљење срчане активности.

Колапс често настаје као компликација болести које су повезане са јаким болом, тровањем и тешким токсичним инфекције (тифус, колере, упала плућа, храном преносиве болести, акутни панкреатитис, перитонитис). Колапс мозе настати у тешком хиповолемијском шоку (због масивног губитка крви) или током анестезије. Врло јак надражајни бол може довести до колапса, као што је нпр. јак ударац тупим предметом у соларни плексус или препоне.

Према најновијим истраживањима, колапс може настати као последица 105 различитих поремећаја у организму човека, од којих су неки од најзначајнијих и најчешћих наведени у овој табели:

Неки од могућих 105 узрока колапса,

Услови	Узроци
Најчешћи узроци	Несвестица и вртоглавица • Синкопа • Дехидрација • Шок • Јак надражајни бол • Тешка инфекција • Грозница • Сепса
Поремећаји плућних функција	Плућне емболије • Пнеумоторакс • Колапс плућа
Метаболички поремећаји	Дијабетесна кетоацидоза • Адисонова болест • Адисонова кризе • Хипогликемија
Поремећаји у трбуху	Гастроентеритис • Пептички улкус (чир) • Запаљењске болести црева • Кронова болест • Улцерозни колитис • Панкреатитис • Болести жучне кесе • Ванматернична трудноћа • Опструкција црева • Исхемија црева
Тровања	Опијатима • Алкохолом • Лековима • Дуваном
Срчано судовни поремећаји	Инфаркт срца • Срчане аритмије • Срчани застој • Тампонада срца • Инфаркт мозга • Транзиторни исхемијских напад • Субарахноидална крварења • Адам-Штоков синдром

Клиничка слика

Пацијенти у колапсу су бледе коже, која је најчешће прекривена хладним знојем. Очуваност свести је понекад прикривена. Дисање је учестало, плитко. Пулс, је ослабљен једва пипљив, крвни притисак испод 60 ммХг.

Дијагноза

Код мањег броја особа са колапсом до дијагнозе се долази само на основу историје болести, физикалног прегледа и електрокарадиографског испитивања (нпр код вазовагални колапс, ортостатска хипотензија, колапса изазваног лековима, ситуациона синкопа итд.).

Код већине болесника се до дефинитивне дијагнозе узрока колапса долази тек након додатних дијагностичких испитивања. Уколико се дијагноза не постави ни након додатних тестова, ради се о непознатом узроку колапса, односно о недефинисаном колапсу.

Код особа са непознатим узроком колапса најважније је диференцијалнодијагностички утврдити да ли постоји срчано обољење праћено патолошким променама на ЕКГ-у. Код болесника без структурног срчаног обољења и са нормалним ЕКГ-ом, треба посумњати на поремећаје срчаног ритма (нпр брадиаритмију) или психијатријске узроке привидног транзиторног губитка свести.

Продужено праћење и континуирани срчаносудовни мониторинг болесника, у циљу постављања праве дијагнозе, неопходно је код болесника са честом појавом колапса непознатог узрока чији симптоми упућују на аритмогени узрок колапса.

Терапија

Прва помоћ

Ако се одмах не приступи лечењу пацијент може умрети. Прва помоћ код колапса усмерена је на;

• Уклањање узрока који су довели до његове појаве.
• Борбе против кардиоваскуларног и срчаног застоја.

Како би се повећао протока крви до мозга, у оквиру прве помоћи, пацијенту треба подигнути удове чиме се повећава доток крви у горње партије тела, пре свега мозак и срце.

„Шок положај“- је правилан положај болесника са уздигнутим удовима који се примјењује код колапса у току указивања прве помоћи.

.

Терапија лековима

Лечење укључује решавање основне болести која је узроковала колапс. У неким случајевима, као што су пацијенти са срчаним проблемима, могу бити потребни лекови као што су бета-блокатори или третмани за исправљање повреда срчаних залистака.

У случајевима анксиозности или панике, бензодиазепин се може применити да би се смањили симптоми анксиозности.

У ситуацијама везаним за дефекацију могу бити неопходни лекови за опстипацију, док се у случајевима везаним за мокрење препоручује пацијент мокри седећи.

Остала терапија

Ако је колапс повезан са променама нивоа глукозе у крви, важно је одржавати адекватан ниво шећера у крви требало би пити довољно течности, нарочито у врућим срединама.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).