Пређи на садржај

Колострум

С Википедије, слободне енциклопедије
На левој слици налази се колострум излучен четири дана након порођаја, а на десној слици налази се млеко излучено осам дана након порођаја.

Млезиво или грушевина, лат. колострум (користи се и израз прво млеко), облик је млека који стварају млечне жлезде сисара у касној трудноћи. Код женки већине врста колострум се ствара непосредно пре порођаја. Садржи већу количину беланчевина него обично млеко.[1] Такође, садржи антитела која штите новорођенче од болести.

Човечји колострум[уреди | уреди извор]

Колострум има благ лаксативни учинак, па помаже новорођенчету да има честе столице. Тако се из тела избацује вишак жутог пигмента билирубина, производа разградње еритроцита с феталним хемоглобином, те се тиме спречава жутица. Колострум садржи велик број имуносних ћелија (нпр. лимфоцита)[2] и антитела попут ИгА, ИгГ и ИгМ, који су међу главним компонентиама имунског система. Ту су и друге компоненте имунског система, као што су лактоферин,[3] лизозим,[4] лактопероксидаза[5] и разне беланчевине. У колоструму су и цитокини (хемијске материје које омогућују комуникацију између ћелија),[6] укључујући интерлеукине,[6] фактори туморске некрозе,[7] хемокине[8] и друге.

Колострум је богат беланчевинама, витамином А, магнезијумом и натријум хлоридом, али је од зрелог млека сиромашнији угљени хидратима, мастима, глукозом и калијумом. Такођер садржи витамин Е, млечни шећер лактозу и пигмент β-каротен који му даје жуту боју. Због велике количине беланчевина јако је густ. Најважније биоактивне компоненте јесу фактори раста и антимикробни фактори. Антитела у колоструму су носитељи пасивне имуности, док фактори раста подстичу раст црева.

Излучује се у врло малим количинама, 2-20 мЛ (од пола до четири чајне кашике) по подоју, прилагођено дететовом капацитету пробавног система. Просечна дневна доза је око 100 мЛ. Након неколико дана изглед и количина млека се мењају, те се излучује прелазно млеко. Прелазно је млеко светлије боје, излучује се у већим количинама и садржи више масти него колострум. Претварање прелазног у зрело млеко траје 7-14 дана. Зрело је млеко беље боје и има око 88% воде.[9] Садржи много корисних материја, али мање него колострум. Енергијска вредност колострума износи 67 кцал/дЛ, док је енергијска вредност зрелог млека 72 кцал/дЛ.

Колострум у осталих животиња[уреди | уреди извор]

Колострум је од пресудне важности за новорођенчад животиња зато што оне не примају антитела преко постељице. Колострум варира у количини и квалитету. У млечној индустрији квалитет колострума мери се количином имуноглобулина Г по литри. Новорођено теле мора дневно конзумирати 4 литре, с тим да сваки колострум мора садржавати барем 50 ИгГ/L. Количина имуноглобулина Г може се мерити различитим уређајима, као што су колострометар, оптички рефрактометар и дигитални рефрактометар. Код узгоја већине музних крава, теле се одваја од мајке одмах након рођења и храни се колострумом из бочице.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ L. Саинт; Смитх, Маргрет; П. Е. Хартманн (1984). „Тхе yиелд анд нутриент цонтент оф цолострум анд милк оф wомен фром гивинг биртх то 1 монтх пост-партум”. Бритисх Јоурнал оф Нутритион. 52: 91. 
  2. ^ нцби.нлм.них.гов, ур. (1990). „Лyмпхоцyтес беаринг тхе Т целл рецептор гамма делта ин хуман бреаст милк”. 
  3. ^ Гровес, ML (1960). „Тхе исолатион оф а ред протеин фром милк”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 82 (13): 3345—3360. дои:10.1021/ја01498а029. 
  4. ^ С, Паулíк; L, Сланина; M, Полáцек (1985). „[Лyсозyме ин тхе цолострум анд блоод оф цалвес анд даирy цоwс]”. Вет Мед (Праха) (на језику: Словак). 30 (1): 21—8. ПМИД 3918380. 
  5. ^ Б, Реитер (1978). „Тхе лацтопероxидасе-тхиоцyанате-хyдроген пероxиде антибацтериум сyстем”. Циба Фоунд. Сyмп. (65): 285—94. ПМИД 225143. 
  6. ^ а б К, Хагиwара; С, Катаока; Х, Yаманака; Р, Кирисаwа; Х, Иwаи (2000). „Детецтион оф цyтокинес ин бовине цолострум”. Вет. Иммунол. Иммунопатхол. 76 (3–4): 183—90. ПМИД 11044552. дои:10.1016/С0165-2427(00)00213-0. 
  7. ^ Рудлофф ХЕ, Сцхмалстиег ФЦ, Мусхтаха АА, Палкоwетз КХ, Лиу СК, Голдман АС (1992). „Тумор нецросис фацтор-алпха ин хуман милк”. Педиатр. Рес. 31 (1): 29—33. ПМИД 1375729. дои:10.1203/00006450-199201000-00005. 
  8. ^ Махесхwари А, Цхристенсен РД, Цалхоун ДА (2003). „ЕЛР+ CXC цхемокинес ин хуман милк”. Цyтокине. 24 (3): 91—102. ПМИД 14581003. дои:10.1016/ј.цyто.2003.07.002. 
  9. ^ „Милк Продуцтион Овервиеw”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2017. г. Приступљено 13. 01. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]