Копилефт
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Kopileft[1] (engl. Copyleft) је непреводива игра речи која означава праксу да се користи закон о ауторском праву да би се уклонила ограничења копирања и даље дистрибуције дела других особа, као и да се исте слободе сачувају и у изведеним (модификованим) верзијама.
Идеја копилефта није блиска само левичарима, већ и многим научницима који верују да је предуслов за напредак доступност резултата претходних истраживања. Пре почетка копилефтовања, програм који би један човекољубиви аутор предао у јавно власништво убрзо би бивао претворен у приватно власништво корпорација или појединаца који су га само мало преправили или дорадили и затим заштитили. Суштина копилефта је да се њиме може обезбедити да све измењене и допуњене верзије копилефтованог софтвера или неког другог дела остају слободне и копилефтоване. Ауторско дело које је копилефтом “ослобођено” заштите не може се више заробити чак ни од стране најмоћнијих корпорација.
Копилефт и ГНУ лиценца[уреди | уреди извор]
Данас постоји неколико копилефт опција помоћу којих аутор може тачно дефинисати степен заштићености свог достигнућа. Најпознатија је ГНУ лиценца коју је формулисао Ричард Сталман, зачетник идеје копилефта и бивши истраживач у Лабораторији за вештачку интелигенцију МИТ универзитета. Сталман, који је 1984. године покренуо Задужбину за слободни софтвер, покушава да разбије монопол фирми као што је Мицрософт рачунајући на солидарност међу члановима програмерске заједнице. Сталман верује да су многим програмерима пријатељство и напредак важнији од богаћења и да њихова удружена креативна енергија може угрозити деструктивни монопол софтверских гиганата. Да би обезбедио да нико не присвоји резултате рада његових истомишљеника, Сталман је објавио неколико ГНУ лиценци од којих је најпопуларнија Општа јавна лиценца.
ГНУ лиценце гарантују слободу дељења и измене софтвера. Слободни софтвер не значи да он мора бити бесплатан. Али за разлику од великих софтверских фирми које вам продају програм пажљиво скривајући његов изворни код, аутори програма заштићеног Општом јавном лиценцом се обавезују да ће вам уз свој производ, ако га уопште наплаћују, дати све податке и кодове које сами поседују. Доступност изворног кода, који гиганти као што је Мицрософт крију као највећу пословну тајну, је предуслов да софтвер буде добар и приступачан. Само је софтвер чији је код “ослобођен” копирајта могуће релативно лако и јефтино модификовати и прилагодити потребама корисника.
Највеће достигнуће у борби против копирајта до сада представља Линуx, алтернатива Бил Гејтсовом Wиндоwс-у, који је зачео Линус Торвалдс и који већ користи више од двадесет милиона људи. Овај оперативни систем нуди много више могућности јер уз инсталацију Линуxа по правилу иде и пакет бесплатних програма за обраду текста, слика, звука, видео монтажу, дизајн, wеб дизајн и много других корисних прогама. У свету постоји много верзија Линуxа, јер практично свако ко се бави програмирањем може направити своју. Најпознатије су: Редхат, Сусе, Кнопиx, Растасофт...
Све је популарнији и Фреенет, интернет унутар интернета са око два милиона корисника. Овај копилефтован програм студента Универзитета у Единбургу је тако децентрализован да онемогућава било коју форму цензуре и шпијунирање корисника чини изузетно компликованим. Фреенет се зато често користи у Кини и Саудијској Арабији за дистрибуцију забрањеног и цензурисаног материјала.
ГНУ лиценце су захваљујући групи ентузијаста из Српског рачунарског друштва “Уликс” преведене и на српски језик, мада незванична верзија превода коју ћете наћи на мрежи још увек није усклађена са нашим законодавством. У западним земљама, где је пиратерија давно сведена на најмању могућу меру, главно упориште борбе за доступнију забаву, уметност или софтвер је у копилефту.
Копилефт и Цреативе Цоммонс[уреди | уреди извор]
Али, највећу наду копилефта који је већ прерастао оквире маргиналне интернет контракултуре представља непрофитна организација “Креативно добро” (Цреативе Цоммонс или CC), коју је основао Лоренс Лесиг, професор права на Стенфордском универзитету. Лесиг је уочио да постоји велики јаз између све разуђеније и слободније културе у ери интернета и крутих правних норми. Он је замислио CC као мост између ова два света. Лесигове флексибилне и бесплатне CC лиценце су за музику, дизајн, књиге или филмове оно што је ГНУ за софтвер. Лесиг и сарадници већ припремају лиценце прилагођене законодавству у више од шездесет земаља.
Дилеме око ауторских права[уреди | уреди извор]
Прича о ауторским правима постаје много компликованија ако са софтвера пређемо на дизајн, музику или филмове. Копилефт је смислен само када се ради о знању или стварима које се могу копирати или репродуковати. Ако би у потпуности копилефтовали неко уље на платну или камену скулптуру, свако би имао право да “доради”, па тиме и озбиљно оштети такво дело. CC лиценца зато омогућава ауторима уметничких дела да неке аспекте свога рада практично оставе некопилефтованим.
За идеологе копилефта кључно је питање колективне природе интелектуалног стваралаштва. Велики број аутора тврди да један изум никада није производ само једног творца, макар он био и генијалан. Дејвид Бери и Џајлс Мос тврде да је концепт власништва над идејама “погубан по креативност” и да су захваљујући законима о интелектуалној својини идеје постале роба коју су богате корпорације присвојиле и сакриле.
Мада је могуће зарађивати на копилефтованим производима, то је прилично тешко и профити су много мањи. Копилефт ипак може послужити и као одлично маркетиншко средство. Неки уметници су копилефтовали своје радове или музику не би ли поспешили продају ранијих копирајтованих издања. Беастy Боyс, Давид Бyрне и Гилберти Гил објавили су нека од својих издања користећи CC лиценцу.
Бил Гејтс заговорнике копилефта назива “неком врстом савремених комуниста”, на основу чега су они себе иронично прозвали “Креативне комуњаре” (Цреативе Цоммиес). Копилефт активисти тврде да копирајт највећу штету наноси земљама трећег света којима су недоступни заштићени и скупи лекови, научни часописи или генетички модификовано семење пољопривредних култура. Интелектуална својина је, према њима, само нов начин да богати Запад настави експлоатације бивших колонија и осталих земаља трећег света. Копилефтовци тврде да Била Гејтса посебно узнемиравају одлуке влада у Азији и Латинској Америци да државну администрацију опреме копилефтованим софтвером.
