Короналне експлозије

Короналне експлозије су једна врста Сунчеве активности када млазеви плазме избијају из короне преко експлозија соларних ветрова и магнетног поља. Називају се и коронални избачаји масе. Најчешће се могу посматрати оптичким коронографом.

Иако се претпостављало да су короналне експлозије узроковане топлотом или експлозијом која потиче из Сунчевих бакљи, показано је да сама ерупција почиње пре. Коронална експлозија извире из короне где преовладава магнетна енергија. Претпоставља се да огромна количина присутне магнетне енергије побуђена неком нестабилношћу може покренути коронално избацивање масе.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Короналном експлозијом избацује се велика количина материје и радијативног зрачења ван короне. Материја се ерупцијом може избацити или у Сунчеву атмосферу, или чак ван целог Сунца, у свемир. Избачена плазма се већински састоји од протона и електрона. Брзина короналних експлозија креће се од 20 км/с до 3200 км/с, а просечна брзина је нешто мања од 500 км/с. Претпоставља се да је просечна маса избачене плазме у једној короналној експлозији око 1,6 × 10¹² кг.

Највећи број ерупција долази са места на којима су груписане Сунчеве пеге, тј. са области на којима има флерова. Претпоставља се да су короналне експлозије у вези са флеровима, иако до данас конкретна веза није пронађена, иако се зна да та подручја имају затворена магнетна поља која су довољно јака да задрже плазму, те би њиховим прекидањем било довлољно материје и енергије да се плазма одбаци далеко од Сунца. Короналне експлозије су повезане са великим променима и дистурбацијама короналног магнетног поља.^[1] Приликом контакта две линије магнетног поља које имају супротне смерове, долази до великог ослобађања енергије из магнетног поља у унутрашњост Сунца.

Учесталост короналних експлозија зависи од Сунчевог циклуса, па се тако у време Сунчевог максимума дешавају 3 експлозије на дан, док за време минимума избија по једна експлозија у периоду од пет дана.^[2] Короналне експлозије су у време максимума равномерно распоређене по Сунцу, док је у доба минимума изражена њихова концентрација око магнетног екватора.

Утицај на Земљу[уреди | уреди извор]

Низ короналних експлозија у августу 2010. године

До експлозије након ерупције на корони стиже у периоду између 1 и 5 дана. За време ширења она интерагује са Сунчевим ветром и међупланетарним магнетним пољем.

Највеће међупланетарне короналне експлозије које су усмерене према Земљи проузрокују ударни талас од соларних енергетских честица. Ударни талас у близини Земљине атмосфере проузрокује геомагнетну олују. Ова олуја може да утиче на Земљину магнетосферу тако што јој компресује део на страни на којој је дан, а проширује део изнад дела Земље на којој је ноћ. Јачина којом геомагнетна олуја располаже је снага реда 10¹² W.

Solarne energetske čestice mogu da prouzrokuju prilično jaku polarnu svetlost na velikim oblastima oko Zemljinih magnetnih polova.

S druge strane, koronalne eksplozije i druge vrste jakih i dalekosežnih vrsta Sunčeve aktivnosti poput Sunčevih baklji, mogu ometati satelite i radio-zračenje na Zemlji, a ponekad mogu da utiču i na električne dalekovode.