Пређи на садржај

Крста Драгомировић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Крста Драгомировић
Лични подаци
Датум рођења(1874-09-24)24. септембар 1874.
Место рођењаПожаревац,  Кнежевина Србија
Датум смрти31. октобар 1928.(1928-10-31) (54 год.)
Место смртиЧачак,  Краљевина Југославија
Војна каријера
Служба1904 — 1920.
ЧинСанитетски пуковник
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
ОдликовањаКраљевски орден Белог орла
Краљевски орден Светог Саве
Крст милосрђа

Др Крста Драгомировић (Пожаревац, 24. септембар 1874 - Чачак, 31. октобар 1928) био је српски војни лекар, хирург, санитетски пуковник, учесник Балканских ратова и Првог светског рата.

Биографија[уреди | уреди извор]

Крста Драгомировић рођен је у Пожаревцу 24. септембра 1874. године.[1] По завршетку гимназије добио је војну стипендију и отишао у Грац, на студије медицине. Након повратка у земљу одлази на одслужење војног рока. По завршетку војног рока ступа у војну службу 18. јуна 1901. године и добија чин санитетског поручника.[2] Недуго затим 26. јуна 1901. године започиње лекарску службу, а прво радно место добио је у болници Тимочке сталне војне болнице у Зајечару.[3] За трупног лекара Београдског гарнизона постављен је 13. августа 1902. године.[4] Поред редовне службе, 20. октобра 1902. године постављен је за наставника хигијене у Пешадијској подофицирској школи.[5] Војна служба га шаље у Чачак 28. октобра 1903. године, где га поставља за вршиоца дужности управника Чачанске привремене војне болнице као и трупног лекара Чачанског гарнизона.[6] У чин капетана II класе унапређен је 29.јуна 1904. године.[7] Након три године, тачније 29. јун 1907. године унапређен је у чин капетана I класе.[8] Превасходно интересовање др Драгомировића била је хирургија коју је, упућен од стране српске владе, специјализирао у Берлину у период од 1907. до 1909. године.[9] По повратку из Берлина три месеца је радио у Сталној војној болници у Крагујевцу, а затим се вратио у Чачак где је 31. децембра 1909. године постављен за лекара X Таковског пешадијског пука и управника Чачанске привремене војне болнице.[10] Петар I Карађорђевић, а на предлог Министра војске Илију Гојковића унапређује Крсту Драгомировића 29. јуна 1910. године у чин мајора.[11] О његовом мединицнском умећу говори и податак да је међу првим хирурзима у Србији, већ у првој деценији 20. века примењивао лумбалну анестезију. Сачуван је Драгомировићев рад „Лумбална анестезија са приказом сопствених апарата и модификација“ који је представио на сртучном скупу 1911. године. У овом раду др Драгомировић говори о предностима и манама ове врсте анестезије, коју је, како наводи у реферату, применио приликом 216 операција у Чачку и више од 50 пута раније, у Грацу. У Чачку је ради све до почетка балканских ратова.

Балкански ратови[уреди | уреди извор]

У Балканске ратове отишао је са чином мајора. У Првом балканском рату 1912. године био је командир болничке чете Тимочке дивизије I позива.[1] Водио је болницу и превијалиште код Једрана. У Другом балканском рату 1913. године са својом дивизијом водио је болницу у Пироту. Са фронта се вратио као потпуковник.

Први светски рат[уреди | уреди извор]

Почетком Првог светског рата др Драгомировић је обављао дужност управника Сталне војне болнице у Крагујевцу.[1] Потом је добио премештај на место команданта болничке чете Шумадијске дивизије I позива. Унапређен је у чин пуковника октобра 1915. године и постављен је за управника резервне војне болнице у Чачку.[9] У јесен 1915. године, за време непријатељске офанзиве и повлачења српске војске, по наређењу Врховне команде остао је у Чачку са тешким рањеницима и болесницима, које није било могуће евакуисати из болнице. Заробљен је заједно са тешким рањеницима. Током окупације и сам је оболео, а из заробљеништва је размењен преко швајцарског Црвеног крста 1918. године.

Живот и рад[уреди | уреди извор]

Иако је током Првог светксог рата у Србији остао по налогу, после рата је због тога имао много проблема, па је напустио војну службу 30. септембра 1920. године када је и пензионисан.[12] У период од 1921. до 1923. године Крста Драгомировић радио је као хирург, а уједно је био и начелника хируршког одељења Окружне болнице у Крагујевцу.[1] Као пуковник у пензији, он се са породицом поново отселио у Чачак. Искусан хирург, др Крста Драгомировић извесно време водио је хируршко одељење Чачанске болнице, а онда је дефинитивно прешао у приватну лекарску праксу. Са др Венцеславом Стејскалом и још неколико колега, у Стејскаловој кући у Улици кнегиње Љубице у Чачку (данас улица Ђоке Поповића) крајем јуна 1924. године основао је „Медикохируршки санаторијум Овчар“, са две хируршке сале и првим рендген апаратом у граду.[13]

Председник Соколског друштва у Чачку[уреди | уреди извор]

На првој скупштини Соколског друштва „Танаско Рајић“, основаног 1910. године др Крста Драгомировић је изабран за председника, а адвокат Кордич за потпредседника. На истој скупштини је одлучено да се у Чачку изгради Соколски дом.[14] Међу угледним грађанима који су водили посао налазио се и др Крста Драгомировић, који је током Балканских ратова, међу војницима и официрима Шумадијске дивизије иницирао прикупљање помоћи за подизање Дома. Захваљујући њему у овој дивизији је прикупљено 4000 динара. Соколски дом у Чачку изграђен је 1914. године и био је први Соколско дом у Србији.[15] За време Првог светског рата Соколски дом био је претворен у болницу.

Др Крста Драгомировић је касније, 1924. године, још једном, али кратко време, био председник Соколског друштва.

Породица[уреди | уреди извор]

У Чачку је упознао своју будућу супругу Милицу (1882), старију кћерку легендарног војсковође војводе Степе Степановића. Оженио се средином 1902. године.[16] Из тог брака родила су им се деца, син Прибислав (укућани су га звали Биско) и кћерке Милева (1905), Ружица (13. фебруар 1912.) и Савета. О њима се зна да је Прибислав, такође лекар - хирург, преминуо веома млад од последица инфекције након повреде иглом током једне интервенције. Милева је почетком деведесетих година настрадала у пожару који је захватио стан у коме је живела, којом приликом је изгорела богата документација о деди Степи Степановићу и оцу др Крсти Драгомировићу, коју је деценијама марљиво сакупљала и чувала.

Милица и др Крста, подигли су 1924. године палату Драгомировић, једно од ретких старих здања Чачка које је сачувано до данашњих дана.

Др Коста Драгомировић, био је лични лекар Војводе Степе Степановића.

Крста Драгомировић преминуо је од инфаркта 31. октобра 1928. године у 54 години живота.[17] Сахрањен је на Чачанском гробљу у оквиру породичне гробнице Велисава Миловановића, „среског начелника у пензији“, таста војводе Степе, односно деде по мајци Милице Драгомировић.

Био је активни члан Српско лекарског друштва, као и активни члан Соколског покрета.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Попов, Чедомир. Српски биографски речник. Књ. 3, D-З. Нови Сад : Матица српска, 2007. стр. 383—384. ИСБН 978-86-7946-001-1. 
  2. ^ Службени војни лист, година 21, број 28, од 24. јуна 1901.. стр. 593-594.
  3. ^ Службени војни лист, година 21, број 29, од 1. јула 1901.. стр. 621-622.
  4. ^ Службени војни лист, година 22, број 32, од 18. августа 1902.. стр. 605-606.
  5. ^ Службени војни лист, година 22, број 42, од 27. октобра 1902.. стр. 789-790.
  6. ^ Службени војни лист, година 23, број 43 и 44, од 30. октобра 1903.. стр. 823-824.
  7. ^ Службени војни лист, година 24, број 21, од 29. јун 1904.. стр. 463-464.
  8. ^ Службени војни лист, година 27, број 21, од 29. јун 1907.. стр. 437-438.
  9. ^ а б Милутиновић, Драгутин. Шумадијска дивизија II позива (1914-1915) : мемоарски записи. Београд : Медија центар "Одбрана", 2015. стр. 61. ИСБН 978-86-335-0475-1. 
  10. ^ Службени војни лист, година 30, број 1, од 9. јунуара 1910.. стр. 17-18.
  11. ^ Службени војни лист, година 30, број 23, од 29. јуна 1910.. стр. 555-556.
  12. ^ Службени војни лист, година 39, број 41, од 23. октобра 1920.. стр. 2003-2004.
  13. ^ Нов санаторијум у Чачку, Време, година IV, број 906, од 29. јуна 1924.. стр. 2.
  14. ^ Др Крста Драгомоировић, Српски архив за целокупно лекарство, год. XXX, број 11, новембар 1928.. стр. 952.
  15. ^ Соколски дом у Чачку, Време, година IV, број 909, од 2. јула 1924.. стр. 4.
  16. ^ Службени војни лист, година 22, број 26, од 30. јуна 1902.. стр. 505-506.
  17. ^ Др Крста Драгомоировић, Српски архив за целокупно лекарство, год. XXX, број 11, новембар 1928.. стр. 952.

Помоћна литература[уреди | уреди извор]

  • Емилија Вишњић, Чија је ово кућа, Чачански глас, број 31, 9. август 2013. године, страна 10-11
  • Милош Тимотијевић, “Соколи Чачка 1910-1941”, Народни музеј Чачак, 2006. година
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Krsta_Dragomirović&oldid=27753978”