Квазичестица
У физици, квазичестице и клективна побуђивања (што је блиско сродно) су појавни феномен који се јавља кад се микроскопски компликовани систем као што је материја у чврстом агрегатном стању понаша као да садржи различите слабо интерагирајуће честице у слободном простору. На пример, кад електрон путује кроз полупроводник, његово кретање је поремећено на комплексан начин његовим итеракцијама са свим другим електронима и језгрима атома; међутим он се приближно понаша као електрон са различитом масом (ефективном масом) који неузнемирено путује кроз слободни простор. Овај „електрон” са различитом масом се назива „електронском квазичестицом”.[1] Још један пример је агрегатно кретање електрона у валентном појасу полупроводника или појасу шупљина у металу,[2] што је исто као би материал уместо тога садржао позитивно наелектирсане квазичестице зване шупљине. Друге квазичестице или колективна побуђења обухватају фононе (честице изведене из вибрација атома у чвртом материјалу), плазмоне (честице изведене из осцилација плазме), и многе друге.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Е. Каxирас, Атомиц анд Елецтрониц Струцтуре оф Солидс[мртва веза]. . стр. 65—69. ИСБН 978-0-521-52339-4 https://books.google.com/books?id=ULXZwEJeElYC. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ)[мртва веза] - ^ Асхцрофт анд Мермин (1976). Солид Стате Пхyсицс (1ст изд.). Холт, Реинхарт, анд Wинстон. стр. 299–302. ИСБН 978-0-03-083993-1.
Литература[уреди | уреди извор]
- L. D. Ландау, Совиет Пхyс. ЈЕТП. 3:920 (1957)
- L. D. Ландау, Совиет Пхyс. ЈЕТП. 5:101 (1957)
- А. А. Абрикосов, L. П. Гор'ков, анд I. Е. Дзyалосхински, Метходс оф Qуантум Фиелд Тхеорy ин Статистицал Пхyсицс (1963, 1975). Прентице-Халл, Неw Јерсеy; Довер Публицатионс, Неw Yорк.
- D. Пинес, анд П. Нозиèрес, Тхе Тхеорy оф Qуантум Лиqуидс (1966). W.А. Бењамин, Неw Yорк. Волуме I: Нормал Ферми Лиqуидс (1999). Wествиеw Пресс, Боулдер.
- Ј. W. Негеле, анд Х. Орланд, Qуантум Манy-Партицле Сyстемс (1998). Wествиеw Пресс, Боулдер
