Лангстон Хјуз

С Википедије, слободне енциклопедије
Лангстон Хјуз
1936 пхото бy Царл Ван Вецхтен
Фотографија из 1936. године Карла ван Вехтена
Пуно имеЏејмс Мерсер Лангстон Хјуз
Име по рођењуЈамес Мерцер Лангстон Хугхес
Друга именаЛангстон Хугхес
Датум рођења(1902-02-01)1. фебруар 1902.
Место рођењаЏоплин (Мисури)
 САД
Датум смрти22. мај 1967.(1967-05-22) (65 год.)
Место смртиЊујорк
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
УниверзитетЛинколн универзитет Пенсилваније
Занимањепесник, колумниста, драматург, есејиста, романописац
Активни период1926–1964

Џејмс Мерсер Лангстон Хјуз (1. фебруар 1902[1] – 22. мај 1967) био је амерички песник, друштвени активиста, романописац, драматург и колумниста из Џоплина, Мисури. Као младић преселио се у Њујорк Сити, где је развио каријеру. Један од најранијих иноватора тада нове књижевне уметничке форме која се зове џез поезија, Хјуз је најпознатији као вођа Харлемске ренесансе. Он је познат по томе да је написао о периоду кад је „нигро био у моди”, што је касније парафразирано као „кад је Харлем био у моди”.[2]

Одрастајући у низу градова са средњег запада, Хјуз је у раном добу постао плодан писац. Он је завршио је средњу школу у Кливленду, Охајо, и убрзо започео студије на универзитету Колумбија у Њујорку. Иако је напустио студије, био је запажен међу њујоршким издавачима, најпре у часопису Криза, а потом од издавача књига и постао је познат у креативној заједници у Харлему. На крају је дипломирао на универзитету Линколн у Пенсилванији. Поред поезије, Хјуз је писао драме и кратке приче. Он је објавио неколико нефикционих дела. Од 1942. до 1962. године, док је покрет за грађанска права добијао на значају, он је писао детаљну недељну рубрику у водећим црним новинама, Чикашком браниоцу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Порекло и детињство[уреди | уреди извор]

Као и многи Афроамериканци, Хјуз је имао сложено порекло. Обе Хјузове прабабе с очеве стране биле су поробљене Афроамериканке, а оба његова прадеда по оцу била су бели робовласници у Кентукију. Према Хјузу, један од њих је био Сам Клеј, шкотско-амерички дестилер вискија из округа Хенри, за кога се тврди да је рођак државника Хенрија Клеја. Други је био Сајлас Кашенбери, јеврејско-амерички трговац робовима из округа Кларк.[3][4] Хјузова баба по мајци Мери Патерсон била је афроамеричког, француског, енглеског и индијанског порекла. Она је била једна од првих жена које су похађале Оберлин колеџ. Она се пре студија била удала за Луиса Шеридана Лирија, такође мешовите расе. Луис Лири се након тога придружио нападу Џона Брауна на Харперс Фери у Западној Вирџинији 1859. године, где је смртно рањен.[4]

Десет година касније, 1869. године, удовица Мери Патерсон Лири поново се удала, у елитну, политички активну породицу Лангстон. (Погледајте талентовану десетину.) Њен други супруг био је Чарлс Хенри Лангстон, афроамеричког, евроамеричког и индијанског порекла.[5][6] Он и његов млађи брат Џон Мерсер Лангстон су радили у аболиционистичком покрету и помогли су вођама Охајског антиробовског удружења 1858. године.[7]

Након њиховог брака, Чарлс Лангстон преселио се са породицом у Кансас, где је био активан као просветни радник и активиста за гласање и права Афроамериканаца.[5] Његова и Мерина ћерка Каролин (позната као Кари) постала је учитељица и удала се за Џејмса Натанијела Хјуза (1871–1934). Они су имали су двоје деце; други је био Лангстон Хјуз, рођен 1901 у Џоплину, Мисури.[8][9]

Лангстон Хјуз је одрастао у низу малих градова америчког северозапада. Његов отац је напустио породицу убрзо након што се дечак родио и касније се развео са Кари. Старији Хјуз отпутовао је на Кубу, а потом у Мексико, желећи да избегне трајни расизам у Сједињеним Државама.[10]

Након сепарације, Хјузова мајка је путовала, тражећи посао. Лангстона је углавном одгајала његова баба по мајци у Лавренцу у Канзасу, Мери Патерсон Лангстон. Кроз црно америчку усмену традицију и користећи активистичка искустава своје генерације, Мери Лангстон је унуку усадила трајан осећај расног поноса.[11][12] Прожет осећајем дужности своје баке да помогне својој раси, Хјуз се целог живота поистовећивао са занемареним и угњетаваним црнцима и величао их у свом раду.[13] Већи део детињства је живео у Ловренцу. У својој аутобиографији Велико море, из 1940. године, написао је: „Дуго сам био несрећан и врло усамљен, живећи са мојом бабом. Тада су почеле да ми се догађају књиге, и почео сам да верујем у ништа друго осим књига и предиван свет у књигама - где ако су људи патили, они су испаштали на лепом језику, а не у једносложницама, као што смо ми то чинили у Канзасу.”[14]

Након смрти своје бабе, Хјуз је отишао да живи две године са пријатељима породице, Џејмсом и тетком Мери Рид. Касније је Хјуз поново живео са мајком Кари у Линколну у Илиноису. Она се поново удала кад је он био адолесцент. Породица се преселила у кварт Ферфакс у Кливленду у Охају, где је похађао Централну средњу школу[15]. Ту је предавала Хелен Марија Чеснат, која је била његово надахњуће.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сцхуесслер, Јеннифер (9. 8. 2018). „Лангстон Хугхес Јуст Гот а Yеар Олдер”. Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). Приступљено 9. 8. 2018. 
  2. ^ Францис, Тед (2002). Реалисм ин тхе Новелс оф тхе Харлем Ренаиссанце.
  3. ^ Хугхес, Лангстон (1940). Тхе Биг Сеа. Университy оф Миссоури Пресс. стр. 36. ИСБН 978-0-8262-1410-2. 
  4. ^ а б Фаитх Беррy, Лангстон Хугхес, Бефоре анд Беyонд Харлем, Wестпорт, ЦТ: Лаwренце Хилл & Цо., 1983; репринт, Цитадел Пресс, 1992, пп. 1.
  5. ^ а б Рицхард Б. Схеридан, "Цхарлес Хенрy Лангстон анд тхе Африцан Америцан Струггле ин Кансас", Кансас Стате Хисторy, Wинтер 1999. Ретриевед Децембер 15, 2008.
  6. ^ Лаурие Ф. Леацх, Лангстон Хугхес: А Биограпхy, Греенwоод Публисхинг Гроуп. Леацх, Лаурие (2004). Лангстон Хугхес: А Биограпхy. Блоомсбурy Ацадемиц. стр. 2–4. ИСБН 9780313324970. 
  7. ^ „Охио Анти-Славерy Социетy – Охио Хисторy Централ”. охиохисторyцентрал.орг. Архивирано из оригинала 31. 07. 2012. г. Приступљено 16. 12. 2019. 
  8. ^ „Африцан-Нативе Америцан Сцхоларс”. Африцан-Нативе Америцан Сцхоларс. 2008. Архивирано из оригинала 15. 08. 2018. г. Приступљено 30. 7. 2008. 
  9. ^ Wиллиам анд Аимее Лее Цхеек, "Јохн Мерцер Лангстон: Принципле анд Политицс", ин Леон Ф. Литwацк анд Аугуст Меиер (едс), Блацк Леадерс оф тхе Нинетеентх Центурy, Университy оф Иллиноис Пресс, 1991, пп. 106–111.
  10. ^ Wест, Енцyцлопедиа оф тхе Харлем Ренаиссанце, 2003, пп. 160.
  11. ^ Хугхес рецаллед хис матернал грандмотхер'с сториес: "Тхроугх мy грандмотхер'с сториес лифе алwаyс мовед, мовед хероицаллy тоwард ан енд. Нободy евер цриед ин мy грандмотхер'с сториес. Тхеy wоркед, сцхемед, ор фоугхт. Бут но црyинг." Рамперсад, Арнолд, & Давид Роессел (2002). Тхе Цоллецтед Поемс оф Лангстон Хугхес, Кнопф, пп. 620.
  12. ^ Тхе поем "Аунт Суес'с Сториес" (1921) ис ан облиqуе трибуте то хис грандмотхер анд хис ловинг "Аунтие" Марy Реед, а цлосе фамилy фриенд. Рамперсад,. 1. 1986.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ), пп. 43.
  13. ^ Броокс, Гwендолyн (Оцтобер 12, 1986), "Тхе Даркер Бротхер", Тхе Неw Yорк Тимес.
  14. ^ Арнолд Рамперсад, Тхе Лифе оф Лангстон Хугхес: Волуме II: 1914–1967, I Дреам а Wорлд, Оxфорд Университy Пресс. Рамперсад, Арнолд (10. 1. 2002). Тхе Лифе оф Лангстон Хугхес: Волуме II: 1941-1967, I Дреам а Wорлд. Оxфорд Университy Пресс. стр. 11. ИСБН 9780195146431. 
  15. ^ Централ Хигх Сцхоол (Цлевеланд, Охио); Wиртх, Тхомас Х.; Хугхес, Лангстон; Тхомас Х. Wиртх Цоллецтион (Еморy Университy. МАРБЛ) (1. 2. 2019). Тхе Централ Хигх Сцхоол монтхлy. Монтхлy C.Х.С. Централ Хигх. Приступљено 1. 2. 2019 — преко Хатхи Труст. 
  16. ^ „Ронницк: Wитхин ЦАМWС Территорy: Хелен M. Цхеснутт (1880-1969), Блацк Латинист”. Цамwс.орг. Приступљено 1. 2. 2019. 

Референцес[уреди | уреди извор]

  • Алдрицх, Роберт (2001). Wхо'с Wхо ин Гаy & Лесбиан Хисторy. Роутледге. ИСБН 978-0-415-22974-6. 
  • Бернард, Емилy. Ремембер Ме то Харлем: Тхе Леттерс оф Лангстон Хугхес анд Царл Ван Вецхтен, 1925–1964, Кнопф. 2001. ISBN 978-0-679-45113-6.
  • Беррy, Фаитх (1983.1992,). "Лангстон Хугхес: Бефоре анд Беyонд Харлем". Ин Он тхе Цросс оф тхе Соутх, Цитадел Пресс, пп. 150; & Зеро Хоур. Беррy, Фаитх (1995). Лангстон Хугхес, Бефоре анд Беyонд Харлем. Wингс Боокс. стр. 185–186. ИСБН 978-0-517-14769-6. 
  • Цхенроw, Фред; Цхенроw, Царол. Реадинг Еxерцисес ин Блацк Хисторy, Волуме 1, Елизабетхтоwн, ПА: Тхе Цонтинентал Пресс, Инц. 1973. ISBN 978-08454-2107-9. стр. 36..
  • Хугхес, Лангстон. "Фигхт фор Фреедом анд Отхер Wритингс он Цивил Ригхтс" (Цоллецтед Wоркс оф Лангстон Хугхес, Вол. 10). Ин Цхристопхер C. ДеСантис (ед.). Интродуцтион. Университy оф Миссоури Пресс. 2001. ISBN 978-0-8262-1371-6. стр. 9.
  • Хутсон, Јеан Блацкwелл; & Јилл Нелсон (Фебруарy 1992). "Ремемберинг Лангстон", Ессенце, пп. 96.
  • Јоyце, Јоyце А. (2004). „А Хисторицал Гуиде то Лангстон Хугхес”. Ур.: Стевен C. Трацy. Хугхес анд Тwентиетх-Центурy Гендеррациал Иссуес. Оxфорд Университy Пресс. стр. 136. ИСБН 978-0-19-514434-5. 
  • Неро, Цхарлес I.. (1997). „Ре/Мемберинг Лангстон: Хомпхобиц Теxтуалитy анд Арнолд Рамперсад'с Лифе оф Лангстон Хугхес”. Ур.: Мартин Дуберман. Qуеер Репресентатионс: Реадинг Ливес, Реадинг Цултурес. Неw Yорк Университy Пресс. стр. 192. ИСБН 978-0-8147-1884-1. 
  • Неро, Цхарлес I.. (1999). „Фрее Спеецх ор Хате Спеецх: Порнограпхy анд итс Меанс оф Продуцтион”. Ур.: Ларрy П. Гросс & Јамес D. Wоодс. Цолумбиа Реадер он Лесбианс анд Гаy Мен ин Медиа, Социетy, анд Политицс. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 500. ИСБН 978-0-231-10447-0. 
  • Ницхолс, Цхарлес Х.. Арна Бонтемптс-Лангстон Хугхес Леттерс, 1925–1967, Додд, Меад & Цомпанy. 1980. ISBN 978-0-396-07687-2.
  • Остром, Ханс (1993). Лангстон Хугхес: А Студy оф тхе Схорт Фицтион. Неw Yорк: Тwаyне. ИСБН 978-0-8057-8343-8. 
  • Остром, Ханс (2002). А Лангстон Хугхес Енцyцлопедиа. Wестпорт: Греенwоод Пресс. ИСБН 978-0-313-30392-0. 
  • Рамперсад, Арнолд (1986). Тхе Лифе оф Лангстон Хугхес, Волуме 1: I, Тоо, Синг Америца. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-514642-4. 
  • Рамперсад, Арнолд. Тхе Лифе оф Лангстон Хугхес, Волуме 2: I Дреам А Wорлд. Оxфорд Университy Пресс. 1988. ISBN 978-0-19-514643-1. стр. 336.
  • Schwarz, Christa A. B.. "Langston Hughes: A true 'people's poet'". In. Gay Voices of the Harlem Renaissance. Indiana University Press. 2003. pp. 68–88. ISBN 978-0-253-21607-6. 
  • Wест, Сандра L. (2003). „Лангстон Хугхес”. Ур.: Аберјхани & Сандра Wест. Енцyцлопедиа оф тхе Харлем Ренаиссанце. Цхецкмарк Пресс. стр. 162. ИСБН 978-0-8160-4540-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лангстон Хјуз на Викимедијиној остави.

Профили[уреди | уреди извор]

Архива и радови[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Langston_Hjuz&oldid=27807514”